Kosovska Agencija za privatizaciju saznala je da nekoliko republika bivše Jugoslavije, među kojima posebno Srbija i Crna Gora, vrše napore kako bi prodale nekoliko društvenih preduzeća koja pripadaju Republici Kosovo, a koja se nalaze na njihovoj teritoriji, izjavila je Arta Gosalci, porparolka ove agencije.
Zvaničnici na Kosovu navode da je ta prodaja ne zakonita, dok u Srbiji kažu da Kosovo nema imovinu unutar Srbije.
Agencija je upozorila da ta imovina pripada Republici Kosovo te da je ta agencija jedina koja administrira društvenim preduzećima, kako unutar, tako i van Kosova.
"U cilju informisanja javnosti, a naročito građana koji su zainteresovani da učestvuju u privatizaciji društvenih preduzeća u našoj zemlji, želimo da objasnimo da je naša agencija jedina kompetentna institucija za privatizaciju tih objekata", kazala je Gosalci.
Na osnovu podataka kosovske agencije za privatizaciju, postoje oko 155 objekata van Kosova koje pripadaju nekoj od oko 50 društvenih preduzeća na Kosovu, a ti objekti najviše se nalaze u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori.
Metalurški kompleks Trepča, Energetska korporacija Kosova, Agro-Kosova- Eximkos – i jedan veliki broj ondašnjih ekonomskih subjekta, postojali su van teritorije Kosova, a naročito u Srbiji i Crnoj Gori.
Po rečima zvaničnika kosovske agencije za privatizaciju, sva ta imovina je pod rizikom da se privatizuje u tim zemljama.
Gigant Trepča je imala svoje fabrike u Vojvodini, dok je Kosovska banka, poznata kao Bankos, takođe imala svoje filijale u Beogradu i Ulcinju.
Sa druge strane, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvo za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da ništa ne pripada Kosovu što se nalazi u Srbiji.
Sporove rešiti razgovorom
Kosovo kao politički entitet, kako kaže, nije postojao tako da ne može imati svoju imovinu osim onoga što se naziva opštinska imovina.
"Pokrajna kao takva nikada nije imala svoju imovinu. Prema tome, ako i nekakve prodaje postoje, one su apsolutno važeće i validne, jer Republika Srbija ima potpuno pravo da na svojoj teritoriji to radi", kaže Ivanović.
Dok Predsednik Privredne komore Crne Gore Velimir Mijušković kaže da nije baš upoznat o prodaji kosovskih preduzeća u Crnoj Gori. On međutim navodi, da postoji jedno odmaralište u kojem se nalaze kosovske izbeglice.
"Ja koliko sam informisan, postoji imovina Kosova u Bečićima. Tamo su sada izbleglice sa Kosova, a naš komesarijat pokušav da nađe drugi prostor za te izbeglice i to u dogovoru sa Rekreatursom iz Prištine. Za ostalu imovinu nisam informisan", kaže Mijušković.
U Crnog Gori, osim Bankosa, Kosovo je imalo i odmarališta za svoje radnike u Ulcinju, Kamenovu i Bečićima, a i radnje industrije zamrznutog mesa iz Kosovog polja koje se nalaze u različitim gradovima Crne Gore.
Safet Gerxhaliu, predsednik Privredne komore Kosova, kaže da se problem prodaje kosovske imovine u Srbiji i Crnoj Gori treba rešiti putem razgovora.
"Najpre mora da postoji dijalog između tri strane, gde moraju biti prisutni predstavnici kosovskih institucija, odnosno agencije za privatizaciju. Onda se treba pripremiti platforma za razgovore bez mešanja politike. Razgovori o tome trebaju da budu pragmatični i sa dokazima, da ta imovina pripada Kosovu, kosovskim institucijama i kosovskoj realnosti", kazao je Gerxhaliu.
Prošle godine kosovska Agencija za privatizaciju objavila je i tender za privatizaciju jednog objekta u Srbiji, međutim nedostajao je interes kupaca.
Zvaničnici na Kosovu navode da je ta prodaja ne zakonita, dok u Srbiji kažu da Kosovo nema imovinu unutar Srbije.
Agencija je upozorila da ta imovina pripada Republici Kosovo te da je ta agencija jedina koja administrira društvenim preduzećima, kako unutar, tako i van Kosova.
"U cilju informisanja javnosti, a naročito građana koji su zainteresovani da učestvuju u privatizaciji društvenih preduzeća u našoj zemlji, želimo da objasnimo da je naša agencija jedina kompetentna institucija za privatizaciju tih objekata", kazala je Gosalci.
Na osnovu podataka kosovske agencije za privatizaciju, postoje oko 155 objekata van Kosova koje pripadaju nekoj od oko 50 društvenih preduzeća na Kosovu, a ti objekti najviše se nalaze u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori.
Na osnovu podataka kosovske agencije za privatizaciju, postoje oko 155 objekata van Kosova koje pripadaju nekoj od oko 50 društvenih preduzeća na Kosovu.
Metalurški kompleks Trepča, Energetska korporacija Kosova, Agro-Kosova- Eximkos – i jedan veliki broj ondašnjih ekonomskih subjekta, postojali su van teritorije Kosova, a naročito u Srbiji i Crnoj Gori.
Po rečima zvaničnika kosovske agencije za privatizaciju, sva ta imovina je pod rizikom da se privatizuje u tim zemljama.
Gigant Trepča je imala svoje fabrike u Vojvodini, dok je Kosovska banka, poznata kao Bankos, takođe imala svoje filijale u Beogradu i Ulcinju.
Sa druge strane, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvo za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da ništa ne pripada Kosovu što se nalazi u Srbiji.
Sporove rešiti razgovorom
Kosovo kao politički entitet, kako kaže, nije postojao tako da ne može imati svoju imovinu osim onoga što se naziva opštinska imovina.
"Pokrajna kao takva nikada nije imala svoju imovinu. Prema tome, ako i nekakve prodaje postoje, one su apsolutno važeće i validne, jer Republika Srbija ima potpuno pravo da na svojoj teritoriji to radi", kaže Ivanović.
Dok Predsednik Privredne komore Crne Gore Velimir Mijušković kaže da nije baš upoznat o prodaji kosovskih preduzeća u Crnoj Gori. On međutim navodi, da postoji jedno odmaralište u kojem se nalaze kosovske izbeglice.
"Ja koliko sam informisan, postoji imovina Kosova u Bečićima. Tamo su sada izbleglice sa Kosova, a naš komesarijat pokušav da nađe drugi prostor za te izbeglice i to u dogovoru sa Rekreatursom iz Prištine. Za ostalu imovinu nisam informisan", kaže Mijušković.
U Crnog Gori, osim Bankosa, Kosovo je imalo i odmarališta za svoje radnike u Ulcinju, Kamenovu i Bečićima, a i radnje industrije zamrznutog mesa iz Kosovog polja koje se nalaze u različitim gradovima Crne Gore.
Safet Gerxhaliu, predsednik Privredne komore Kosova, kaže da se problem prodaje kosovske imovine u Srbiji i Crnoj Gori treba rešiti putem razgovora.
"Najpre mora da postoji dijalog između tri strane, gde moraju biti prisutni predstavnici kosovskih institucija, odnosno agencije za privatizaciju. Onda se treba pripremiti platforma za razgovore bez mešanja politike. Razgovori o tome trebaju da budu pragmatični i sa dokazima, da ta imovina pripada Kosovu, kosovskim institucijama i kosovskoj realnosti", kazao je Gerxhaliu.
Prošle godine kosovska Agencija za privatizaciju objavila je i tender za privatizaciju jednog objekta u Srbiji, međutim nedostajao je interes kupaca.