Profesionalni novinari na Kosovu različito vide uticaj politike i aktuelne vlasti na medije. Jedni kažu da slobodu medija kontrolišu vlada i marketing, a sa druge strane smatra se da direktnog uticaja nema. Novinari se slažu da je najveća greška što se redovno prati vladina agenda.
Da li politika utiče na medije i da li je nekome vlada glavni i odgovorni urednik? Pitanja su koja profesionalci na različite načine komentarišu. Poznati kosovski novinar i poznavalac političkih kretanja Haljilj Matoši kaže da se na Kosovu na različite načine krši sloboda medija i optužuje vladu da kontroliše medije.
Mediji su suočeni sa ekonomskim i profesionalnim problemima, ali u suštini politika je ta koja diriguje, kaže Matoši i dodaje.
”Postoji nekoliko aspekata kontrole medija. Preko vlade koja kontroliše uređivačku politiku novina i televizija. Zatim preko reklama, te korupcija unutar medija, ali i raznih izazova pošto mnogi mladi novinari imaju veliku želju da se na koktelima sastaju i slikaju sa ministrima, jer ih smatraju herojima i samim tim stvaraju mogućnost za uticaj vlade na njihov rad”, objašnjava Matoši svoje viđenje medijske slike Kosova.
I dok Matoši uticaj deli na politički i komercijalni, predstavnici javnog servisa Radio televizije Kosova ističu da direktnog političkog pritiska na izveštavanje nema. Glavni i odgovorni urednik informativnog programa Radio Kosova Šaban Arifaj.
”Za deset godina koliko sam ja na čelu informativnog programa Radio Kosova nije zabeležen direktan pritisak od strane političkih partija ili vlasti u vezi s nekom informacijom. Zato odgovorno tvrdim da u svakodnevnom novinarskom poslu u nijednoj emisiji ili izveštaju nije bilo potrebe da ja kao urednik uklonim neku reč”, izjavio je Arifaj.
Kritičari veruju da u moru dnevne štampe, televizijskih i radio stanica, političke partije imaju svoje favorite i podršku. Takođe se smatra da su mediji često taoci raznih kompanija koje reklamama i finansijskom podrškom indirektno kontrolišu medije.
Za Matošija, koji uglavnom piše komentare i analize u dnevnoj štampi i poznat je kao kritičar vlasti, Vlada je najveći urednik na Kosovu.
”Mnoge moje kolege kažu da vlada uređuje vesti a tu je i problem kada vlada imponuje i gradi agendu medijima, pa su oni primorani da prate njene aktivnosti”, kaže Matoši.
Ipak u Radio Kosovu, ističe Arifaj, čak ni za vreme izborne kampanje nije bilo partijskih pretnji ili nekog konkretnog zahteva da se određeni događaj posebno prati. Ali ističe da je posleratni početak izgradnje novog društva sa novim institucijama, uticao na medije da svesno više izveštavaju o radu vlade, što se danas menja.
”Možda smo u agendi imali uglavnom rad domaćih institucija jer su one bile nove i zahtevale su podršku medija, ali u poslednje vreme radi se na tome da se ne prate protokolarni sastanci, već da se bavimo samo svakodnevnim problemima građana”, rekao je on.
Mnogi listovi na albanskom jeziku su politički profilisani i uglavnom podržavaju određene partije ili interesne grupe. Zbog toga, kaže Matoši, na Kosovu nema istraživačkog novinarstva.
“Nešto se malo piše o onim političkim segmentima koji nemaju političku moć. Ali ne i o ministrima koji se smtaraju veoma jakim u aktuelnoj vlasti. Apsolutno se može reći da nema istraživačkog novinarstva putem kojeg bi se otkrile malverzacije u milionskim tenderima i privatizaciji”, kaže Matoši.
Upitan da li se mediji profesionalizmom mogu boriti protiv svakog političkog pritiska, Arifaj je potvrdno odgovorio.
”Profesionalizam odbacuje svaku vrstu pritiska. Ako nemamo dva ili više izvora u izveštaju onda može doći do uticaja jednog subjekta ili institucije, ako radimo neku istraživačku temu ili jednostrani izveštaj onda ostavljamo prostora da se neka institucija ili partija istakne i onda nas mogu optužiti za jednostrano izveštavanje”, kaže Arifaj.
U međuvremenu Udruženje profesionalnih novinara Kosova će 3. maja protestom obeležiti Svetski dan slobode štampe. Udruženje je saopštilo kako je cilj protesta da se institucijama prenese da sloboda izražavanja ima važnu ulogu u izgradnji i jačanju demokratije i opštem razvoju Kosova.
Mediji su suočeni sa ekonomskim i profesionalnim problemima, ali u suštini politika je ta koja diriguje, kaže Matoši i dodaje.
”Postoji nekoliko aspekata kontrole medija. Preko vlade koja kontroliše uređivačku politiku novina i televizija. Zatim preko reklama, te korupcija unutar medija, ali i raznih izazova pošto mnogi mladi novinari imaju veliku želju da se na koktelima sastaju i slikaju sa ministrima, jer ih smatraju herojima i samim tim stvaraju mogućnost za uticaj vlade na njihov rad”, objašnjava Matoši svoje viđenje medijske slike Kosova.
I dok Matoši uticaj deli na politički i komercijalni, predstavnici javnog servisa Radio televizije Kosova ističu da direktnog političkog pritiska na izveštavanje nema. Glavni i odgovorni urednik informativnog programa Radio Kosova Šaban Arifaj.
Za deset godina koliko sam ja na čelu informativnog programa Radio Kosova nije zabeležen direktan pritisak od strane političkih partija ili vlasti u vezi s nekom informacijom.
”Za deset godina koliko sam ja na čelu informativnog programa Radio Kosova nije zabeležen direktan pritisak od strane političkih partija ili vlasti u vezi s nekom informacijom. Zato odgovorno tvrdim da u svakodnevnom novinarskom poslu u nijednoj emisiji ili izveštaju nije bilo potrebe da ja kao urednik uklonim neku reč”, izjavio je Arifaj.
Kritičari veruju da u moru dnevne štampe, televizijskih i radio stanica, političke partije imaju svoje favorite i podršku. Takođe se smatra da su mediji često taoci raznih kompanija koje reklamama i finansijskom podrškom indirektno kontrolišu medije.
Za Matošija, koji uglavnom piše komentare i analize u dnevnoj štampi i poznat je kao kritičar vlasti, Vlada je najveći urednik na Kosovu.
Mnoge moje kolege kažu da vlada uređuje vesti a tu je i problem kada vlada imponuje i gradi agendu medijima, pa su oni primorani da prate njene aktivnosti.
Ipak u Radio Kosovu, ističe Arifaj, čak ni za vreme izborne kampanje nije bilo partijskih pretnji ili nekog konkretnog zahteva da se određeni događaj posebno prati. Ali ističe da je posleratni početak izgradnje novog društva sa novim institucijama, uticao na medije da svesno više izveštavaju o radu vlade, što se danas menja.
”Možda smo u agendi imali uglavnom rad domaćih institucija jer su one bile nove i zahtevale su podršku medija, ali u poslednje vreme radi se na tome da se ne prate protokolarni sastanci, već da se bavimo samo svakodnevnim problemima građana”, rekao je on.
Mnogi listovi na albanskom jeziku su politički profilisani i uglavnom podržavaju određene partije ili interesne grupe. Zbog toga, kaže Matoši, na Kosovu nema istraživačkog novinarstva.
“Nešto se malo piše o onim političkim segmentima koji nemaju političku moć. Ali ne i o ministrima koji se smtaraju veoma jakim u aktuelnoj vlasti. Apsolutno se može reći da nema istraživačkog novinarstva putem kojeg bi se otkrile malverzacije u milionskim tenderima i privatizaciji”, kaže Matoši.
Upitan da li se mediji profesionalizmom mogu boriti protiv svakog političkog pritiska, Arifaj je potvrdno odgovorio.
”Profesionalizam odbacuje svaku vrstu pritiska. Ako nemamo dva ili više izvora u izveštaju onda može doći do uticaja jednog subjekta ili institucije, ako radimo neku istraživačku temu ili jednostrani izveštaj onda ostavljamo prostora da se neka institucija ili partija istakne i onda nas mogu optužiti za jednostrano izveštavanje”, kaže Arifaj.
U međuvremenu Udruženje profesionalnih novinara Kosova će 3. maja protestom obeležiti Svetski dan slobode štampe. Udruženje je saopštilo kako je cilj protesta da se institucijama prenese da sloboda izražavanja ima važnu ulogu u izgradnji i jačanju demokratije i opštem razvoju Kosova.