Poštovanje ljudskih prava nije na zadovoljavajućem nivou, ocenjuju predstavnici institucija koja se bave ljudskim pravima.
Zamenik Ombudsmana Kosova Hilmi Jashari ocenjuje da poštovanje zakona predstavlja osnov za svako demokratsko društvo u kojem se poštuju ljudska prava.
„Kako se čini, prva teškoća na Kosovu ostaje adekvatno ostvarivanje svi zakonskih normi koje se usvajaju od strane Skupštine Kosova, ili one koje su ranije usvojene a još uvek su na snazi“, kaže Jashari.
On kaže da neostvarivanje zakona ne obezbedjuje potrebne instrumente da se preduzmu adekvatne mere na zaštiti ljudskih prava i to dovodi do opasnosti da ceo sistem ne bude efikasan.
Neostvarivanje zakonskih rešenja je, prema Jashariju, doprinelo da u kancelariji Ombudsmana Kosova bude mnogo žalbi. Prema njemu, u pojedinim slučajevima žalbe pripadnika srpske zajednice su različite od pripadnika drugih zajednica.
„Većina njih se pozivaju na stalne probleme koje su imali u vezi sa korišćenjem imovine ili prava na imovinu. Zadnje vreme ima žalbi koje se odnose na upotrebu službenog jezika“, kaže Jashari ističući da su druge žalbe iste koje imaju i drugi gradjani Kosova, kao što su problemi u oblasti sudstva, administracije i drugo.
SRBI SE NAJVIŠE ŽALE ZBOG POVREDE IMOVINSKIH PRAVA
Jedna od lidera kosovskih Srba Randjel Nojkić kaže da pripadnici njegove zajednice nisu zadovoljni ostvarivanjem ljudskih prava.
„Najčešće žalbe jesu kradje, najčešće žalbe se odnose na uzurpaciju i povraćaj imovine, najčešće žalbe su da Srbi koji su koji su proterani 1999 godine pa i 2004 godine pa i egzodusom i poiznatim dogadjajima iz 17 marta 2004 godine ne mogu da se vrate u svojim domovima“, kaže Nojkić.
Prema njemu, institucije Kosova usvajaju pro evropske zakone koji se ne ostvaruju u praksi i zbog toga, prema Nojkić kosovske institucije dobijaju negativne poene.
„Na žalost ono što je prisutno i što karakteriše kosovsko društvo uopšte to je da uprkos činjenici da institucije usvajaju proveropske zakone ti zakoni se ne poštuju i upravo zbog toga kosovske institucije dobijaju veoma negativnu ocenu i na veoma niskom su položaju lestvice koje definiše poštovanje ljudskih prava.“
Drugačije od Nojkića misle zvaničnici vlade. Direktor kancelarije za dobru vladavinu u kabinetu premijera Kosova, Habit Hajredini kaže da je Vlada Kosova preduzela maksimalne mere da obezbedi ostvarivanje zakonske infrastrukture i pri tome spominje da je vlada pre godinu dana usvojila strategiju delovanja u oblasti ostvarivanja ljudskih prava.
“Vlada Kosova je u saradnji sa domaćim partnerima i civilnim društvom uopšte učinila maksimalne napore za stvaranje zakonske infrastrukture i mehanizama, odnosno izradu politika za ostvarivanje niza projekata koje su usredsredjeni na ostvarivanje ljudskih prava, dobre vladavine i vladavine zakona“, kaže Hajredini.
U ocenama medjunarodnih organizacija za ljudska prava se istiće da na Kosovu ima problema u oblasti ostvarivanja ljudskih prava, pri čemu se u prvi plan ističu problemi u sudstvu i nedovoljnom ostvarivanju zakonskih rešenja iz oblasti ljudskih prava i sloboda.
Zamenik Ombudsmana Kosova Hilmi Jashari ocenjuje da poštovanje zakona predstavlja osnov za svako demokratsko društvo u kojem se poštuju ljudska prava.
„Kako se čini, prva teškoća na Kosovu ostaje adekvatno ostvarivanje svi zakonskih normi koje se usvajaju od strane Skupštine Kosova, ili one koje su ranije usvojene a još uvek su na snazi“, kaže Jashari.
On kaže da neostvarivanje zakona ne obezbedjuje potrebne instrumente da se preduzmu adekvatne mere na zaštiti ljudskih prava i to dovodi do opasnosti da ceo sistem ne bude efikasan.
Neostvarivanje zakonskih rešenja je, prema Jashariju, doprinelo da u kancelariji Ombudsmana Kosova bude mnogo žalbi. Prema njemu, u pojedinim slučajevima žalbe pripadnika srpske zajednice su različite od pripadnika drugih zajednica.
„Većina njih se pozivaju na stalne probleme koje su imali u vezi sa korišćenjem imovine ili prava na imovinu. Zadnje vreme ima žalbi koje se odnose na upotrebu službenog jezika“, kaže Jashari ističući da su druge žalbe iste koje imaju i drugi gradjani Kosova, kao što su problemi u oblasti sudstva, administracije i drugo.
SRBI SE NAJVIŠE ŽALE ZBOG POVREDE IMOVINSKIH PRAVA
Jedna od lidera kosovskih Srba Randjel Nojkić kaže da pripadnici njegove zajednice nisu zadovoljni ostvarivanjem ljudskih prava.
„Najčešće žalbe jesu kradje, najčešće žalbe se odnose na uzurpaciju i povraćaj imovine, najčešće žalbe su da Srbi koji su koji su proterani 1999 godine pa i 2004 godine pa i egzodusom i poiznatim dogadjajima iz 17 marta 2004 godine ne mogu da se vrate u svojim domovima“, kaže Nojkić.
Prema njemu, institucije Kosova usvajaju pro evropske zakone koji se ne ostvaruju u praksi i zbog toga, prema Nojkić kosovske institucije dobijaju negativne poene.
„Na žalost ono što je prisutno i što karakteriše kosovsko društvo uopšte to je da uprkos činjenici da institucije usvajaju proveropske zakone ti zakoni se ne poštuju i upravo zbog toga kosovske institucije dobijaju veoma negativnu ocenu i na veoma niskom su položaju lestvice koje definiše poštovanje ljudskih prava.“
Drugačije od Nojkića misle zvaničnici vlade. Direktor kancelarije za dobru vladavinu u kabinetu premijera Kosova, Habit Hajredini kaže da je Vlada Kosova preduzela maksimalne mere da obezbedi ostvarivanje zakonske infrastrukture i pri tome spominje da je vlada pre godinu dana usvojila strategiju delovanja u oblasti ostvarivanja ljudskih prava.
“Vlada Kosova je u saradnji sa domaćim partnerima i civilnim društvom uopšte učinila maksimalne napore za stvaranje zakonske infrastrukture i mehanizama, odnosno izradu politika za ostvarivanje niza projekata koje su usredsredjeni na ostvarivanje ljudskih prava, dobre vladavine i vladavine zakona“, kaže Hajredini.
U ocenama medjunarodnih organizacija za ljudska prava se istiće da na Kosovu ima problema u oblasti ostvarivanja ljudskih prava, pri čemu se u prvi plan ističu problemi u sudstvu i nedovoljnom ostvarivanju zakonskih rešenja iz oblasti ljudskih prava i sloboda.