Pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova što uzrokuje mnoge probleme i izazove najmlađoj državi u Evropi, navode strani i kosovski predstavnici.
Oklevanje da Kosovo priznaju Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija, dovelo je i to toga da misija EU na Kosovu za vladavinu prava, EULEX, bude neutralna po pitanju statusa Kosova.
Takođe, ocenjuje se da nejedinstvo svih 27 zemalja utiče i na spor proces daljih međunarodnih priznanja.
Europoslanica Doris Pak smatra da je međunarodna zajednica pogrešila još 1999. godine kada je NATO bombardovao srpske ciljeve. Po njoj, već tada je trebalo biti stavljeno do znanja Srbiji da je Kosovo zauvek izgubljeno.
Dok sada, tri godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo još uvek nisu priznale sve 27 članice EU.
Europoslanica Pak navodi da zbog takve pozicije EU prema statusu Kosova, deo krivice snosi i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Ketrin Ešton.
„Gospođa Ešton i njena kancelarija nisu uspele da urade nešto u vezi sa ovih pet članica EU koje još uvek nisu priznale Kosovo“, kazala je Doris Pak tokom boravka na Kosovu.
Ona je takođe dodala da nepriznavanje Kosova od strane ovih zemalja i Srbiji daje razlog da kaže „kad zemlje EU ne priznaju Kosovo, zašto bismo to mi uradili?“
Sa druge strane, kosovski ministar spoljnih poslova, Enver Hoxhaj, mišljenja je da sada, nakon odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti, nijedna zemlja nema razloga da ne prizna Kosovo.
“Danas nijedna zemlja, bilo da se nalazi u Evropi ili van Evrope nema legalne razloge da odlaže priznanje Kosova. Osim ovog, ličnosti, institucije EU, zemlje članice, trebaju da rade više kako bi ubedile pet zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, da interese EU stave pre svojih državnih interesa”, kazao je Hoxhaj.
Realnost u politici
Verena Knaus, nezavisni analitičar navodi da je problem EU taj što unutar same Unije ne postoji mehanizam koji bi mogao da izvrši pritisak na pet zemalja da priznaju Kosovo. Ali i pored toga, prema njenom mišljenju, postoji nekoliko stvari koje se mogu poduzeti na tom putu.
„Može se upotrebiti diplomatija kako bi se ovih pet zemalja ubedilo da su priznanje Kosova i evropska budućnost Kosova zapravo evropski interesi, i to treba da bude iznad njihovih državnih interesa. Ove zemlje možda uopšte nemaju ništa protiv samog Kosova, već su u pitanju su njihovi državni interesi, a nije ispravno postavljati državne interese ispred evropskih. Druga stvar koju EU može da uradi jeste da ove 22 zemlje koje su priznale Kosovo preuzmu aktivniju ulogu oko Kosova, odnosno, kada se pojave pitanja ugovornih odnosa, o unapređivanju evropske perspektive Kosova, ove zemlje treba jasno da istaknu da priznaju Kosovo i da su ozbiljne u pomaganju Kosovu na putu evropske budućnosti“, navodi Knaus.
Ona je takođe dodala da postoji još jedna opcija koja nije veoma istražena, a to je upotreba konstruktivnog uzdržavanja a u cilju poštovanja evropskih vrednosti, kao i same budućnosti. Odnosno, pet zemalja koje nisu priznale Kosovo treba češće da razmišljaju o tome kako mogu pomoći Kosovu da napreduje, a na osnovu upotrebe konstruktivnog uzdržavanja, kao što je to bio slučaj prilikom iniciranja EULEX-a, misije EU na Kosovu.
Kada su u pitanju odnosi sa Srbijom, europoslanica Doris Pak navodi da dok Srbija ne reši susedske probleme sa Kosovom, teško da se može očekivati da će u EU ući zemlje iz regiona.
“Ne kažem da Srbija treba da prizna danas Kosovo. Treba da budemo realisti u politici”, navodi ona.
U ovom trenutku, kako kaže, EU može da zatraži od Srbije da normalizuje odnose i da sarađuje sa Kosovom, kao i da prestane sa akcijama na severu, gde Srbi blokiraju puteve.
Osim toga, Pak dodaje da je takođe potrebno da se radi i na preprekama unutar zemlje, tako da je potrebne bolja demokratija i energičnija borba protiv kriminala i korupcije.
Oklevanje da Kosovo priznaju Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija, dovelo je i to toga da misija EU na Kosovu za vladavinu prava, EULEX, bude neutralna po pitanju statusa Kosova.
Takođe, ocenjuje se da nejedinstvo svih 27 zemalja utiče i na spor proces daljih međunarodnih priznanja.
Europoslanica Doris Pak smatra da je međunarodna zajednica pogrešila još 1999. godine kada je NATO bombardovao srpske ciljeve. Po njoj, već tada je trebalo biti stavljeno do znanja Srbiji da je Kosovo zauvek izgubljeno.
Dok sada, tri godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo još uvek nisu priznale sve 27 članice EU.
Europoslanica Pak navodi da zbog takve pozicije EU prema statusu Kosova, deo krivice snosi i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Ketrin Ešton.
Hoxhaj: Nijedna zemlja, bilo da se nalazi u Evropi ili van Evrope nema legalne razloge da odlaže priznanje Kosova.
„Gospođa Ešton i njena kancelarija nisu uspele da urade nešto u vezi sa ovih pet članica EU koje još uvek nisu priznale Kosovo“, kazala je Doris Pak tokom boravka na Kosovu.
Ona je takođe dodala da nepriznavanje Kosova od strane ovih zemalja i Srbiji daje razlog da kaže „kad zemlje EU ne priznaju Kosovo, zašto bismo to mi uradili?“
Sa druge strane, kosovski ministar spoljnih poslova, Enver Hoxhaj, mišljenja je da sada, nakon odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti, nijedna zemlja nema razloga da ne prizna Kosovo.
“Danas nijedna zemlja, bilo da se nalazi u Evropi ili van Evrope nema legalne razloge da odlaže priznanje Kosova. Osim ovog, ličnosti, institucije EU, zemlje članice, trebaju da rade više kako bi ubedile pet zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, da interese EU stave pre svojih državnih interesa”, kazao je Hoxhaj.
Realnost u politici
Verena Knaus, nezavisni analitičar navodi da je problem EU taj što unutar same Unije ne postoji mehanizam koji bi mogao da izvrši pritisak na pet zemalja da priznaju Kosovo. Ali i pored toga, prema njenom mišljenju, postoji nekoliko stvari koje se mogu poduzeti na tom putu.
Priština
„Može se upotrebiti diplomatija kako bi se ovih pet zemalja ubedilo da su priznanje Kosova i evropska budućnost Kosova zapravo evropski interesi, i to treba da bude iznad njihovih državnih interesa. Ove zemlje možda uopšte nemaju ništa protiv samog Kosova, već su u pitanju su njihovi državni interesi, a nije ispravno postavljati državne interese ispred evropskih. Druga stvar koju EU može da uradi jeste da ove 22 zemlje koje su priznale Kosovo preuzmu aktivniju ulogu oko Kosova, odnosno, kada se pojave pitanja ugovornih odnosa, o unapređivanju evropske perspektive Kosova, ove zemlje treba jasno da istaknu da priznaju Kosovo i da su ozbiljne u pomaganju Kosovu na putu evropske budućnosti“, navodi Knaus.
Ona je takođe dodala da postoji još jedna opcija koja nije veoma istražena, a to je upotreba konstruktivnog uzdržavanja a u cilju poštovanja evropskih vrednosti, kao i same budućnosti. Odnosno, pet zemalja koje nisu priznale Kosovo treba češće da razmišljaju o tome kako mogu pomoći Kosovu da napreduje, a na osnovu upotrebe konstruktivnog uzdržavanja, kao što je to bio slučaj prilikom iniciranja EULEX-a, misije EU na Kosovu.
Kada su u pitanju odnosi sa Srbijom, europoslanica Doris Pak navodi da dok Srbija ne reši susedske probleme sa Kosovom, teško da se može očekivati da će u EU ući zemlje iz regiona.
“Ne kažem da Srbija treba da prizna danas Kosovo. Treba da budemo realisti u politici”, navodi ona.
U ovom trenutku, kako kaže, EU može da zatraži od Srbije da normalizuje odnose i da sarađuje sa Kosovom, kao i da prestane sa akcijama na severu, gde Srbi blokiraju puteve.
Osim toga, Pak dodaje da je takođe potrebno da se radi i na preprekama unutar zemlje, tako da je potrebne bolja demokratija i energičnija borba protiv kriminala i korupcije.