I pored toga što su vlasti u Beogradu odlučile da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na kosovskim parlamentarnim izborima kosovski Srbi će ipak učestvovati na tim izborima zakazanim za 12. decembar.
Ipak, kao i prethodnih godina, Srbi sa severa Kosova i njihovi lideri u apsolutnoj većini bojkotuju izbore koje raspisuju vlasti u Prištini i učestvuju samo na onim izborima koje organizuju vlasti u Srbiji.
Lideri Srba sa severa Kosova smatraju da Srbi ne treba da izađu na vanredne izbore, pošto će tako, kako tvrde, dati legitimitet državi Kosovo.
Lideri Srba sa centralnog Kosova pak smatraju, da bi Srbi u što većem broju trebalo da izađu na predstojeće kosovske vanredne izbore kako bi sebi odredili mesto unutar institucija radi zaštite svojih prava i interesa.
Sa druge strane građani Severne Mitrovice srpske nacionalnosti kažu da ne osuđuje Srbe koji su uzeli učesće na kosovskim izborima, jer ocenjuju, da nezaposlenost i nemaština predstavljaju dva osnovna razloga zbog čega će kosovski Srbi ipak u većem broju nego ranijih godina izaći na izbore u režiji vlasti iz Prištine.
Međutim, niz incidenata (uglavnom u Severnoj Mitrovici i susednom Zvečanu) koji su se prethodnih meseci dogodili na severu Kosovu, a u kojima su meta napada uglavnom bili Srbi koji sarađuju sa kosovskim institucijama, nameće pitanje da li su ovi napadi politički motivisani i da li su Srbi sa severa Kosova, zbog eventualnog učešća na kosovskim izborima, izloženi pritiscima od strane lokalne zajednice.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovi u Vladi Srbije Oliver Ivanović u izjavi za RSE kaže da pritisci takve vrste na severu Kosova ne postoje i naglašava da je stav Vlade Srbije jedini odlučujući faktor zbog koga Srbi sa severa Kosova ne žele da učestvuju na kosovskim vanrednim parlamentarnim izborima.
„Atmosfera je iskreno drugačija nego u drugim delovima, ali to još uvek ne znači da je to zbog pretnji, prosto ne postoji interes na severu da se na bilo koji način ljudi uključe u kosovske institucije. To je pre svega motivisano stavom Vlade Srbije ali istovremeno i jednim animozitetom prema kosovskim institucijama koje često pokušavaju da, direktno ili indirektno, okupiraju sever što ne nailazi na odobravanje“, kaže Ivanović.
Sa druge strane, predsednik Samostalne Liberalne Stranke (SLS) Slobodan Petrović, partije koja učestvuje na kosovskim izborima 12. decembra, u izjavi za RSE kaže da su predstavnici EULEX-a na severu Kosova na neki način odgovorni zbog slabe izlaznosti Srba u ovom delu Kosova. On ističe da predstavnici ove misije nisu, kako se izrazio, osigurali bezbedno okruženje za one građane koji bi eventualno glasali na kosovskim izborima 12. decembra.
„Ono što ja znam jeste da postoje ljudi koji imaju želju i volju da učestvuju u izbornom procesu, međutim ne znam koliki je taj broj. Shodno realnosti da će na severu Kosova izlaznost biti mnogo manja nego na jugu. Svestan sam i činjenice da oni koji su mozzda imali i najveću odgovornost, pre svega mislim na EULEX, da stvore prostor i sigurnost za takav proces nisu to najbolje uradili, tako da ne očekujem veliki izlazak građana na severu“, ocenjuje Petrović.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova Milan Ivanović odlučno odbacuje tvrdnje da su pojedini Srbi sa severa Kosova izloženi pritiscima zbog eventualnog učesća na kosovskim izborima.
„Na severu Kosova i Metohije sve što su Srbi organizovano radili, radili su na jedan miran, demokratski i transparentan način i tako će biti i ovog puta. Ne postoje nikakve pretnje Srbima na severu Kosova koji bi eventualno hteli da učestvuju na tim izborima. Možda se radi samo o jednoj "šačici plaćenika" , onih koji su pod punom kontrolom Prištine. A ovo je naravno i pokušaj nekog opravdanja ili alibija za rezultat koji će biti na severu Kosova i Metohiju i činjenicu da niko od Srba neće izaći na te izbore“, smatra Ivanović.
Novinar Željko Tvrdišić ipak smatra da postoji veza između učestalih incidenata na severu Kosova sa političkim angažovanjem pojedinih Srba u kosovskim institucijama.
„Ako pogledate nešto što se zove statistika incidenata na severu Kosova od letos do danas, videćete da je bilo zaista dosta incidentnih situacija, da je bilo čak i žrtava, što opet govori da su meta tih napada bili i neki ljudi koji na neki način pokušavaju da se bave politikom i koji su se na neki način "osmelili", da tako kažem, da uđu u kosovske institucije. I to je jasna poruka tim ljudima koji žele integraciju u kosovsko društvo i to je jasna poruka onim drugim, koji bi možda želeli da budu deo kosovskih institucija“, smatra on.
Većina građana severne Mitrovice sa kojima smo razgovarali smatra da su jedini legalni i legitimni izbori na Kosovu oni koje organizuje i raspiše zvanični Beograd. Pritisaka, kažu, nema. Tako misli i mitrovčanin Mitar Marinković.
„Ja mislim da su ovde kod nas na severu Kosova i Metohije ljudi jedinstveni i da niko od nas ne misli da izađe na te kosovske izbore. Ja smatram da nije patriotski da se izađe na te izbore. Ti Srbi koji i razmišljaju da izađu na izbore, mislim da nisu pod pritiskom. Još nisam čuo da se na nekog vrši pritisak te vrste“, kaže on.
U razgovoru za RSE Jovan Dimić iz Lipljana ( okolina Prištine ) ,koji se trenutno nalazi na privremenom radu u severnoj Mitrovici, objašnjava zašto podržava Srbe koji će izaći na izbore 12. decembra.
„Ne osuđujem one Srbe dole, južno od Ibra. Zato što loše žive i nemaju posla. Da ima posla, ostao bih i ja tamo, sigurno ne bih došao u Mitrovicu. Da se razumemo, ja sam Srbin ali dole nema posla ni za Albance. Albanci tamo za teške fizičke poslove dobijaju dnevnicu u iznosu od 5 eura, ovde u Mitrovici za isti posao ljude plaćaju po 10 eura“, objašnjava Dimić.
Podsećamo, od ukupno 29 političkih subjekata koliko je predalo liste za izbore, šest stranke i dve inicijative su iz redova srpske zajednice a to su: Savez nezavisnih Socijaldemokrata (SNDS), Srpska demokratska stranka KiM (SDSKIM), Srpska Kosovo-metohijska stranka (SKMS), Srpska narodna Stranka (SNS), Samostalna liberalna stranka (SLS), Srpska socijaldemokratska stranka (ŠDS) kao i Građanske inicijative – Jedinstvena srpska lista (JSL) i Krilo Naroda. Kosovski Srbi u Skupštini Kosova imaju 10 rezervisanih mesta, a taj broj bi se povećao u zavisnosti od ukupnog broja dobijenih glasova.
Ipak, kao i prethodnih godina, Srbi sa severa Kosova i njihovi lideri u apsolutnoj većini bojkotuju izbore koje raspisuju vlasti u Prištini i učestvuju samo na onim izborima koje organizuju vlasti u Srbiji.
Lideri Srba sa severa Kosova smatraju da Srbi ne treba da izađu na vanredne izbore, pošto će tako, kako tvrde, dati legitimitet državi Kosovo.
Lideri Srba sa centralnog Kosova pak smatraju, da bi Srbi u što većem broju trebalo da izađu na predstojeće kosovske vanredne izbore kako bi sebi odredili mesto unutar institucija radi zaštite svojih prava i interesa.
Sa druge strane građani Severne Mitrovice srpske nacionalnosti kažu da ne osuđuje Srbe koji su uzeli učesće na kosovskim izborima, jer ocenjuju, da nezaposlenost i nemaština predstavljaju dva osnovna razloga zbog čega će kosovski Srbi ipak u većem broju nego ranijih godina izaći na izbore u režiji vlasti iz Prištine.
Međutim, niz incidenata (uglavnom u Severnoj Mitrovici i susednom Zvečanu) koji su se prethodnih meseci dogodili na severu Kosovu, a u kojima su meta napada uglavnom bili Srbi koji sarađuju sa kosovskim institucijama, nameće pitanje da li su ovi napadi politički motivisani i da li su Srbi sa severa Kosova, zbog eventualnog učešća na kosovskim izborima, izloženi pritiscima od strane lokalne zajednice.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovi u Vladi Srbije Oliver Ivanović u izjavi za RSE kaže da pritisci takve vrste na severu Kosova ne postoje i naglašava da je stav Vlade Srbije jedini odlučujući faktor zbog koga Srbi sa severa Kosova ne žele da učestvuju na kosovskim vanrednim parlamentarnim izborima.
„Atmosfera je iskreno drugačija nego u drugim delovima, ali to još uvek ne znači da je to zbog pretnji, prosto ne postoji interes na severu da se na bilo koji način ljudi uključe u kosovske institucije. To je pre svega motivisano stavom Vlade Srbije ali istovremeno i jednim animozitetom prema kosovskim institucijama koje često pokušavaju da, direktno ili indirektno, okupiraju sever što ne nailazi na odobravanje“, kaže Ivanović.
Sa druge strane, predsednik Samostalne Liberalne Stranke (SLS) Slobodan Petrović, partije koja učestvuje na kosovskim izborima 12. decembra, u izjavi za RSE kaže da su predstavnici EULEX-a na severu Kosova na neki način odgovorni zbog slabe izlaznosti Srba u ovom delu Kosova. On ističe da predstavnici ove misije nisu, kako se izrazio, osigurali bezbedno okruženje za one građane koji bi eventualno glasali na kosovskim izborima 12. decembra.
„Ono što ja znam jeste da postoje ljudi koji imaju želju i volju da učestvuju u izbornom procesu, međutim ne znam koliki je taj broj. Shodno realnosti da će na severu Kosova izlaznost biti mnogo manja nego na jugu. Svestan sam i činjenice da oni koji su mozzda imali i najveću odgovornost, pre svega mislim na EULEX, da stvore prostor i sigurnost za takav proces nisu to najbolje uradili, tako da ne očekujem veliki izlazak građana na severu“, ocenjuje Petrović.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova Milan Ivanović odlučno odbacuje tvrdnje da su pojedini Srbi sa severa Kosova izloženi pritiscima zbog eventualnog učesća na kosovskim izborima.
„Na severu Kosova i Metohije sve što su Srbi organizovano radili, radili su na jedan miran, demokratski i transparentan način i tako će biti i ovog puta. Ne postoje nikakve pretnje Srbima na severu Kosova koji bi eventualno hteli da učestvuju na tim izborima. Možda se radi samo o jednoj "šačici plaćenika" , onih koji su pod punom kontrolom Prištine. A ovo je naravno i pokušaj nekog opravdanja ili alibija za rezultat koji će biti na severu Kosova i Metohiju i činjenicu da niko od Srba neće izaći na te izbore“, smatra Ivanović.
Novinar Željko Tvrdišić ipak smatra da postoji veza između učestalih incidenata na severu Kosova sa političkim angažovanjem pojedinih Srba u kosovskim institucijama.
„Ako pogledate nešto što se zove statistika incidenata na severu Kosova od letos do danas, videćete da je bilo zaista dosta incidentnih situacija, da je bilo čak i žrtava, što opet govori da su meta tih napada bili i neki ljudi koji na neki način pokušavaju da se bave politikom i koji su se na neki način "osmelili", da tako kažem, da uđu u kosovske institucije. I to je jasna poruka tim ljudima koji žele integraciju u kosovsko društvo i to je jasna poruka onim drugim, koji bi možda želeli da budu deo kosovskih institucija“, smatra on.
Većina građana severne Mitrovice sa kojima smo razgovarali smatra da su jedini legalni i legitimni izbori na Kosovu oni koje organizuje i raspiše zvanični Beograd. Pritisaka, kažu, nema. Tako misli i mitrovčanin Mitar Marinković.
„Ja mislim da su ovde kod nas na severu Kosova i Metohije ljudi jedinstveni i da niko od nas ne misli da izađe na te kosovske izbore. Ja smatram da nije patriotski da se izađe na te izbore. Ti Srbi koji i razmišljaju da izađu na izbore, mislim da nisu pod pritiskom. Još nisam čuo da se na nekog vrši pritisak te vrste“, kaže on.
U razgovoru za RSE Jovan Dimić iz Lipljana ( okolina Prištine ) ,koji se trenutno nalazi na privremenom radu u severnoj Mitrovici, objašnjava zašto podržava Srbe koji će izaći na izbore 12. decembra.
„Ne osuđujem one Srbe dole, južno od Ibra. Zato što loše žive i nemaju posla. Da ima posla, ostao bih i ja tamo, sigurno ne bih došao u Mitrovicu. Da se razumemo, ja sam Srbin ali dole nema posla ni za Albance. Albanci tamo za teške fizičke poslove dobijaju dnevnicu u iznosu od 5 eura, ovde u Mitrovici za isti posao ljude plaćaju po 10 eura“, objašnjava Dimić.
Podsećamo, od ukupno 29 političkih subjekata koliko je predalo liste za izbore, šest stranke i dve inicijative su iz redova srpske zajednice a to su: Savez nezavisnih Socijaldemokrata (SNDS), Srpska demokratska stranka KiM (SDSKIM), Srpska Kosovo-metohijska stranka (SKMS), Srpska narodna Stranka (SNS), Samostalna liberalna stranka (SLS), Srpska socijaldemokratska stranka (ŠDS) kao i Građanske inicijative – Jedinstvena srpska lista (JSL) i Krilo Naroda. Kosovski Srbi u Skupštini Kosova imaju 10 rezervisanih mesta, a taj broj bi se povećao u zavisnosti od ukupnog broja dobijenih glasova.