Stav Beograda bio je kontraproduktivan

Situacija za Srbe se promenila?

Lokalni srpski predstavnici veruju da će nove opštinske vlasti raditi na organizaciji života na nivou opština, i imati odgovornosti koje predviđa decentralizacija vlasti. Ocenjuje se da je stav Beograda povodom kosovskih izbora naneo štetu lokalnim Srbima.

Kosovski Srbi su na izborima su dobili mogućnost da rešavaju konkretne životne probleme, uređuju opštinsku vlast i time doprinesu ostanku Srba na Kosovu, smatraju pojedini predstavnici.

Saša Mirković, iz Samostalne liberalne stranke, izabran je za predsednika nove većinski srpske opštine Klokot. On kaže da je došlo vreme da Srbi sami odlučuju o najosnovniijim životnim pitanjima, pa tako i u Klokotu, u kome se nalazi poznata kosovska banja.

“Punih devet godina provodeći vreme na ovim prostorima niko ne uzima njihove probleme da rešava. Ja se nadam da će se posle izbora stvari dosta promeniti, jer sam proces decentralizacije je nešto realno na terenu, gde oni smatraju da im se može pomoći u svakom smislu, a naravno ljude najviše zanimaju radna mesta, uređenje infrastrukture u opštini, približavanje servisa građanima”, smatra Mirković.

Osim Klokota, koji je do sada bio deo opštine Vitina, prema Planu Martija Ahtisarija nove opštine postaju još Gračaniča i Ranilug. Mirković ocenjuje da je formiranje novih opština bio dodatni razlog za učešće Srba u izbornom procesu.

“Proces decentralizacije su pregovarali drugi ljudi i hvala što su jedino to mogli da učine dobro za stanovništvo koje živi na ovim prostorima. Samo ovim procesom i stvaranjem nove opštine može se zaustaviti iseljavanje stanovništva sa ovih prostora, a naravno i bolji standard”, kaže on.

REFERENDUM ZA I PROTIV

Na lokalnim izborima Srbi su dobili vlast u Gračanici, Ranilugu i Klokotu. Predstavnici Srba ušli su u drugi krug izbora za gradonačelnike u opštinama Novo Brdo i Štprce. Najniži izlazak zabeležen je u opštinama na severu Kosova.

Vlada Srbije je pozivala Srbe da ne učestvuju na izborima jer ih organizuju institucije nezavisnog Kosova. Slađan Ilić, koji je sa Građanskom inicijativom bio kandidat na izborima u Štrpcu, ističe da je politika poziva na bojkot uticala na loš rezultat u mešovitim sredinama.

“Nažalost ovoga puta mi smo Štrpce izgubili većinu u opštini i to je direktna posledica jedne takve politike u kojoj se ne vidi jasan cilj. Sada se postavlja ključno pitanje kako će Srbi funkcionisati sa manjinom u skupštini opštine. Šansa da krenemo od tih lokalnih nivoa južno od Ibra da se stvari postave na mesta da se stvari rešavaju, ti neki mali problemi. Međutim, propuštena je ta šansa.”

Srpsko nacionalno veće Kosova, SNV, je saopštilo da su ovi izbori bili referendum ‘za i protiv’ plana Marti Ahtisarija i da je ‘ogroman broj Srba svojim neizlaskom pokazao da se snažno suprotstavlja predloženom planu decentralizacije i procesu formiranja nezavisne države Kosovo’.

Milan Ivanović predsednik SNV-a severnog Kosova, ističe da su Srbi na severu bojkotovali izbore i samim tim nisu priznali institucije Kosova.
Samo ovim procesom i stvaranjem nove opštine može se zaustaviti iseljavanje stanovništva sa ovih prostora

“Praktično totalan bojkot na severu Kosova gde živi više od polovine srpskog življa najbolje pokazuje šta Srbi misle o ovim izborima, šta misle o kosovskim insitucijama šta misle o samoproglašenoj albanskoj državi”, rekao je Ivanović.

Ali za Slađana Ilića lokalni izbori nisu pitanje statusa već regulisanja života na lokalnom nivou.

“Teza da imaju veze sa statusom i nezavisnošću ne pije vodu jer i ranije smo imali lokalne izbore pa čak na nekim izborima mi smo bili pozvani od države Srbije da učestvujemo na njima i mi smo učestvovali i nikakve konsekvence pa ni političke po proces pregovora niti je služio kao katalizator procesu nezavisnosti, već je služio lokalnoj zajednici za razvoj i preuzimanje stvari u svoje ruke”, rekao je Ilić.

Mnogi Srbi, koji su kao kandidati učestvovali na izborima ali i sami birači, veruju da su bili deo procesa koji vodi ka poboljšanju svakodnevnog života srpske zajednice. Takva očekivanja su zasnovana na planu o decentralizaciji vlasti koji nudi određenu autonomiju.

Konkretno, opštine će imati veća ovlašćenja, same raspoređivati finansijska sredstva, imenovati policijske komandire, te upravljati i sprovoditi projekte radi unapređenja kvaliteta života.