U Beogradu se i dalje ćuti na vest da srpski zvaničnici tajno pregovaraju sa vlastima u Prištini i to uz posredstvo EULEX-a
Takvu informaciju pozivajući se na međunarodne izvore preneo je prištinski dnevnik “Koha ditore”.
Ukoliko je ona istinita jasno je da se Beograd našao u dvostruko paradoksalnoj situaciji, jer bi to značilo da pregovara sa vlastima Kosova koje ne priznaje, pa još uz pomoć predstavnika EULEX-a čiju legalnost takođe negira.
Istovremeno, neki od srpskih lidera sa severa Kosova uveravaju da je informacija tačna, a čuju se i glasovi onih koji se nadaju obnavljaju kontakata između Beograda i Prištine zarad razrešavanja čitavog niza različitih pitanja.
Pravdajući se time da je na Taru doputovao isključivo kako bi dan proveo sa ratnom siročadi o kojima se stara organizacija “Naša Srbija”, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović odbio je da odgovori na novinarska pitanja vezana za spekulacije o razgovorima Beograda i Prištine.
Za razliku od njega, jedan od lidera severnokosovskih Srba, predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije, Marko Jakšić uveren je da takvi razgovori postoje:
“Naročito imajući u vidu da Srbija još mora da ispuni preostale četiri tačke iz mape puta. Pre svega da Beograd uspostavi carinu prema Kosovu kao jedan od uslova za viznu liberalizaciju.”
Vlada Srbije nema izbora
U danima kada dominiraju poruke zadovoljstva zbog obećane vizne liberalizacije od početka 2010. godine malo ko spominje uslov koji Srbija mora ispuniti i zbog koga sve vrlo lako može pasti u vodu.
U svojim redovnim nedeljnim analizama konsultantska kuća “ICP” jedna je od retkih koja to nedvosmisleno podcrtava sledećemo rečenicom:
“Vlada Srbije nema po tom pitanju izbora – ili će administrativnu granicu između Srbije i Kosova obezbeđivati kao što obezbeđuje granicu sa Bugarskom ili Rumunijom ili neće biti belog šengena.”
Drugim rečima Srbija to može zvati administrativnim prelazom, kako sada čini, ali ga mora obezbeđivati kao i svaku drugu granicu.
Ipak, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvornimir Stević, u danu kada je “Koha ditore” objavila informaciju, za naš program ju je opisao kao nelogičnu:
“To bi bilo nelogično. Zvanična politika Beograda i najviših državnih organa države, predsednika, Vlade i Skupštine je da te organe ne priznaje.”
Na ovo se nadovezao i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, koji je demantovao reči portparolke EULEX-a Kristine Herodes da Beograd i Priština razgovaraju o vraćanju sudija u kosovskomitrovačke sudove.
Za dnevnik “Politika” Homen je kazao:
“Pre početka bilo kakvih pregovora Vlada Srbije od EULEX-a traži da joj odgovori koji će se propisi primenjivati u sudovima, da li oni koji važe u Srbiji, UNMIK-ovi, ili eventualno propisi Vlade Kosova što je za nas neprihvatljivo.”
Ima dokaza da kontakti postoje
Protivno svim demantijima, Marko Jakšić uveren je da postoji niz znakova koji pokazuju da kontakti postoje.
Poslednji premer je poziv predsedniku Srpskog nacionalnog veća Milanu Ivanoviću na saslušanje kod EULEX-ove tužiteljke u albanski deo Mitrovice:
“U ovom dopisu kaže se da je protiv Milana Ivanovića…..”
Milan Ivanović je sam u nedelju iščitao za šta je sve osumnjičen:
“….teroristička aktivnost, odnosno učestvovanje u terorističkim grupama.”
Uz Ivanovića i sam Marko Jakšić je neretko u nezvaničnim informacijama označavan kao ličnost koje bi da se reše sve tri strane: EULEX, Priština i Beograd. On je uveren da potez preduzet protiv Milana Ivanovića upravo i jeste sproveden u koordinaciji ova tri centra. To potvrđuju, smatra, nedavne izjave albanskih političara poput gradonačelnika južnog dela Mitrovice Bajrama Redžepija:
“Dosta smelo i iskreno deluje izjava Redžepija koji kaže da iza optužbi ne stoji Vlada Kosova, nego da je to dogovor Beograda i EULEX-a.”
Nastavak politike manipulacije
Sama pomisao na mogućnost da Beograd i Priština nešto urade zajedničkim snagama kod mnogih budi zebnju da bi takav potez izazvao eskalaciju nezadovoljstva na severu Kosova gde vlast pre 17 meseci proglašene države nema uticaja:
“Mislim da je to nešto što bi prelilo čašu žuči”, podvlači Marko Jakšić, dok kopredsednik nevladine Igmanske inicijative Aleksandar Popov na ovakva i slična upozorenja gleda kao na nastavak politike manipulacije vezane kako za severno tako i celo Kosovo, i to onih snaga koje:
“Braneći 'Srbe i srpske interese na Kosovu' zapravo najviše škode Srbima. Setimo se samo kada je u martu prošle godine zamalo došlo do ozbiljnijih oružanih incidenata.”
Povodom mogućnosti da eventualni razgovori Prištine i Beograda dovedu do sličnih događaja, Popov procenjuje:
“Naravno da će odmah početi povika da je reč o izdaji. Međutim, to jednostavno nije tačno. Mislim da na to jednostavno mora računati.”
To je nešto na šta računaju i u udruženjima nestalih. Njima je jasno da bez saradnje dve strane nema rešenja.
Telo brata Ranka Đinovića konačno je pronađeno i identifikovano. Etničke razlike za ovog čoveka su srušene, političke dileme izgubile su na značaju. O mogućnosti otpočinjanja saradnje po za obe strane suštinskim pitanjima kaže:
“Što se porodica nestalih tiče one su uvek spremne da naprave korak više koji bi razbio politiku i, rekao bih, dnevnu politiku.”
Dok se o rešenju razmišlja problemi stoje. Jasno je da ih čekanja i natezanja ne mogu razrešiti.
Ukoliko je ona istinita jasno je da se Beograd našao u dvostruko paradoksalnoj situaciji, jer bi to značilo da pregovara sa vlastima Kosova koje ne priznaje, pa još uz pomoć predstavnika EULEX-a čiju legalnost takođe negira.
Istovremeno, neki od srpskih lidera sa severa Kosova uveravaju da je informacija tačna, a čuju se i glasovi onih koji se nadaju obnavljaju kontakata između Beograda i Prištine zarad razrešavanja čitavog niza različitih pitanja.
Pravdajući se time da je na Taru doputovao isključivo kako bi dan proveo sa ratnom siročadi o kojima se stara organizacija “Naša Srbija”, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović odbio je da odgovori na novinarska pitanja vezana za spekulacije o razgovorima Beograda i Prištine.
Za razliku od njega, jedan od lidera severnokosovskih Srba, predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije, Marko Jakšić uveren je da takvi razgovori postoje:
“Naročito imajući u vidu da Srbija još mora da ispuni preostale četiri tačke iz mape puta. Pre svega da Beograd uspostavi carinu prema Kosovu kao jedan od uslova za viznu liberalizaciju.”
Vlada Srbije nema izbora
U danima kada dominiraju poruke zadovoljstva zbog obećane vizne liberalizacije od početka 2010. godine malo ko spominje uslov koji Srbija mora ispuniti i zbog koga sve vrlo lako može pasti u vodu.
U svojim redovnim nedeljnim analizama konsultantska kuća “ICP” jedna je od retkih koja to nedvosmisleno podcrtava sledećemo rečenicom:
“Vlada Srbije nema po tom pitanju izbora – ili će administrativnu granicu između Srbije i Kosova obezbeđivati kao što obezbeđuje granicu sa Bugarskom ili Rumunijom ili neće biti belog šengena.”
Drugim rečima Srbija to može zvati administrativnim prelazom, kako sada čini, ali ga mora obezbeđivati kao i svaku drugu granicu.
Ipak, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvornimir Stević, u danu kada je “Koha ditore” objavila informaciju, za naš program ju je opisao kao nelogičnu:
“To bi bilo nelogično. Zvanična politika Beograda i najviših državnih organa države, predsednika, Vlade i Skupštine je da te organe ne priznaje.”
Na ovo se nadovezao i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, koji je demantovao reči portparolke EULEX-a Kristine Herodes da Beograd i Priština razgovaraju o vraćanju sudija u kosovskomitrovačke sudove.
Za dnevnik “Politika” Homen je kazao:
“Pre početka bilo kakvih pregovora Vlada Srbije od EULEX-a traži da joj odgovori koji će se propisi primenjivati u sudovima, da li oni koji važe u Srbiji, UNMIK-ovi, ili eventualno propisi Vlade Kosova što je za nas neprihvatljivo.”
Ima dokaza da kontakti postoje
Protivno svim demantijima, Marko Jakšić uveren je da postoji niz znakova koji pokazuju da kontakti postoje.
Poslednji premer je poziv predsedniku Srpskog nacionalnog veća Milanu Ivanoviću na saslušanje kod EULEX-ove tužiteljke u albanski deo Mitrovice:
“U ovom dopisu kaže se da je protiv Milana Ivanovića…..”
Milan Ivanović je sam u nedelju iščitao za šta je sve osumnjičen:
“….teroristička aktivnost, odnosno učestvovanje u terorističkim grupama.”
Uz Ivanovića i sam Marko Jakšić je neretko u nezvaničnim informacijama označavan kao ličnost koje bi da se reše sve tri strane: EULEX, Priština i Beograd. On je uveren da potez preduzet protiv Milana Ivanovića upravo i jeste sproveden u koordinaciji ova tri centra. To potvrđuju, smatra, nedavne izjave albanskih političara poput gradonačelnika južnog dela Mitrovice Bajrama Redžepija:
“Dosta smelo i iskreno deluje izjava Redžepija koji kaže da iza optužbi ne stoji Vlada Kosova, nego da je to dogovor Beograda i EULEX-a.”
Nastavak politike manipulacije
Sama pomisao na mogućnost da Beograd i Priština nešto urade zajedničkim snagama kod mnogih budi zebnju da bi takav potez izazvao eskalaciju nezadovoljstva na severu Kosova gde vlast pre 17 meseci proglašene države nema uticaja:
“Mislim da je to nešto što bi prelilo čašu žuči”, podvlači Marko Jakšić, dok kopredsednik nevladine Igmanske inicijative Aleksandar Popov na ovakva i slična upozorenja gleda kao na nastavak politike manipulacije vezane kako za severno tako i celo Kosovo, i to onih snaga koje:
“Braneći 'Srbe i srpske interese na Kosovu' zapravo najviše škode Srbima. Setimo se samo kada je u martu prošle godine zamalo došlo do ozbiljnijih oružanih incidenata.”
Povodom mogućnosti da eventualni razgovori Prištine i Beograda dovedu do sličnih događaja, Popov procenjuje:
“Naravno da će odmah početi povika da je reč o izdaji. Međutim, to jednostavno nije tačno. Mislim da na to jednostavno mora računati.”
To je nešto na šta računaju i u udruženjima nestalih. Njima je jasno da bez saradnje dve strane nema rešenja.
Telo brata Ranka Đinovića konačno je pronađeno i identifikovano. Etničke razlike za ovog čoveka su srušene, političke dileme izgubile su na značaju. O mogućnosti otpočinjanja saradnje po za obe strane suštinskim pitanjima kaže:
“Što se porodica nestalih tiče one su uvek spremne da naprave korak više koji bi razbio politiku i, rekao bih, dnevnu politiku.”
Dok se o rešenju razmišlja problemi stoje. Jasno je da ih čekanja i natezanja ne mogu razrešiti.