Kosovski Srbi smatraju da bez sprovođenja decentralizacije, koja vodi ka formiranju novih srpskih opština, neće izaći na predstojeće lokalne izbore 15. novembra.
I dok Vlada Kosova poziva srpsku zajednicu da izađe na predstojeće lokalne izbore, među Srbima se sve češće čuje da bez sprovođenja decentralizacije, kao najznačajnijeg uslova, nema učestvovanja na izborima. Dva su razloga za takav stav.
Jedni ističu da bez novih opština Srbi teško mogu dobiti svoje predstavnike u postojećim većinski albanskim opštinama, drugi podsećaju da je neprihvatljiva decentralizacija prema planu Ahtisarija.
Ministar za rad i socijalno staranje u Vladi Kosova i funkcioner Samostalne liberalne stranke (SLS) Nenad Rašić kaže da je decentralizacija veoma važna za poboljašanje položaja Srba, ali da nije prihvatljivo što taj proces nije ni počeo. Zato je izlazak na izbore doveden u pitanje.
“Ukoliko bi mi kao SLS izašli na izbore bez obzira na decentralizaciju to bi značilo da bi Srbi kao manjina u opštinama kao što je Priština, ne bi mogli svojim glasovima da omoguće čak nijednog predstavnika u skupštini opštine. Prema tome mi ne vidimo svrhu izlaska na izbore ukoliko time ne možemo ništa da postignemo. U ovom slučaju to je ukoliko ne dođe do decentralizacije to će značiti da ćemo biti samo dekor u nekoj potencijalnoj opštini,” kazao je Rašić.
Rašić ističe da je decentralizacija važna jer će Srbi dobiti mogućnost da u novim opštinama izaberu svoje predstavnike, koji će štititi interese Srba.
Slično misli i Dragan Velić, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova. On kaže da bez jasnih garancija koje obuhvataju institucionalnu zaštitu, Srbi ne treba da izađu na izbore.
“Bez decentralizacije se ne može govoriti o nekakvom izlasku na buduće lokalne kosovske izbore. Tako da se za Srbe proces decentralizacije treba voditi u skladu sa Rezolucijom 12 44, pod patronatom UN i EU”, rekao je Velić.
Velić nije za decentralizaciju koja se sprovodi prema planu Martija Ahtisarija. Zvanični Beograd nije prihvatio taj plan jer je na osnovu njega proglašena nezavisnost. Ipak mnogi Srbi kažu da ako se politički deo tog dokumenta zanemari, praktični delovi se mogu prihvatiti i eventualno promeniti. Zato Velić smatra da Srbi prvo treba da dobiju pravu decentralizaciju a da se zatim razgovara o stvaranju uslova za izlazak na predstojeće izbore.
Planom Martija Ahtisarija predviđeno je formiranje opština Severna Mitrovica, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot i proširenje opštine Novo brdo. Ovaj proces, prema oceni Rašića nije političko već tehničko pitanje, kojim se reguliše život Srba na Kosovu.
“Sada je jedino ostalo sporno da li će ta decentralizacija biti završena sada na jesen ili će morati da čeka do proleća. Mi smo apsolutno za to da što brže taj proces bude završen to će pre i srpska zajednica imati svoje adekvatne predstavnike koji će štititi njihove interese. Sada smo u jednoj političkoj pat poziciji u kojoj nijedna od strana nije spremna za decentralizaciju a mi ostajemo tu gde smo na negativnoj nuli gde ne možemo da branimo svoje interese i formirati svoje opštine i tako postanemo aktivni članovi društva”, smatra Rašić.
Ali šta ako Srbi bojkotuju izbore? Velić priznaje da se dosta toga može izgubiti ali ni zanemarivanje srpskih uslova nije rešenje. Stoga on tvrdi da se hitno mora krenuti u razgovore.
“Moraju i međunarodna zajednica i albanska strana da shvate da neizlaskom na izbore u punom kapacitetu Srba na Kosovu, pravljenjem nekih kvazi predstavnika Srba, to se pokazalo da nam taj način ne može rešavati problem Kosova, već da Srbi prepoznaju interes izlaskom na izbore i očekujemo podršku Republike Srbije jer bez takvog dogovora sigurno ozbiljna decentralizacija i ozbiljan proces rešavanja problema nije moguć”, izjavio je on.
Opštinski izbori na Kosovu biće održani 15. novembra. Zvanični Beograd je ocenio da nema uslova za učešće Srba na tim izborima.
U poslednjih deset godina učešće Srba na izborima bilo je problematično. Kao najčešće razloge za bojkot Srbi su navodili nepostojanje uslova na terenu i to što izbore organizuju kosovske institucije.
I dok Vlada Kosova poziva srpsku zajednicu da izađe na predstojeće lokalne izbore, među Srbima se sve češće čuje da bez sprovođenja decentralizacije, kao najznačajnijeg uslova, nema učestvovanja na izborima. Dva su razloga za takav stav.
Jedni ističu da bez novih opština Srbi teško mogu dobiti svoje predstavnike u postojećim većinski albanskim opštinama, drugi podsećaju da je neprihvatljiva decentralizacija prema planu Ahtisarija.
Ministar za rad i socijalno staranje u Vladi Kosova i funkcioner Samostalne liberalne stranke (SLS) Nenad Rašić kaže da je decentralizacija veoma važna za poboljašanje položaja Srba, ali da nije prihvatljivo što taj proces nije ni počeo. Zato je izlazak na izbore doveden u pitanje.
“Ukoliko bi mi kao SLS izašli na izbore bez obzira na decentralizaciju to bi značilo da bi Srbi kao manjina u opštinama kao što je Priština, ne bi mogli svojim glasovima da omoguće čak nijednog predstavnika u skupštini opštine. Prema tome mi ne vidimo svrhu izlaska na izbore ukoliko time ne možemo ništa da postignemo. U ovom slučaju to je ukoliko ne dođe do decentralizacije to će značiti da ćemo biti samo dekor u nekoj potencijalnoj opštini,” kazao je Rašić.
Rašić ističe da je decentralizacija važna jer će Srbi dobiti mogućnost da u novim opštinama izaberu svoje predstavnike, koji će štititi interese Srba.
Slično misli i Dragan Velić, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova. On kaže da bez jasnih garancija koje obuhvataju institucionalnu zaštitu, Srbi ne treba da izađu na izbore.
“Bez decentralizacije se ne može govoriti o nekakvom izlasku na buduće lokalne kosovske izbore. Tako da se za Srbe proces decentralizacije treba voditi u skladu sa Rezolucijom 12 44, pod patronatom UN i EU”, rekao je Velić.
Velić nije za decentralizaciju koja se sprovodi prema planu Martija Ahtisarija. Zvanični Beograd nije prihvatio taj plan jer je na osnovu njega proglašena nezavisnost. Ipak mnogi Srbi kažu da ako se politički deo tog dokumenta zanemari, praktični delovi se mogu prihvatiti i eventualno promeniti. Zato Velić smatra da Srbi prvo treba da dobiju pravu decentralizaciju a da se zatim razgovara o stvaranju uslova za izlazak na predstojeće izbore.
Planom Martija Ahtisarija predviđeno je formiranje opština Severna Mitrovica, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot i proširenje opštine Novo brdo. Ovaj proces, prema oceni Rašića nije političko već tehničko pitanje, kojim se reguliše život Srba na Kosovu.
“Sada je jedino ostalo sporno da li će ta decentralizacija biti završena sada na jesen ili će morati da čeka do proleća. Mi smo apsolutno za to da što brže taj proces bude završen to će pre i srpska zajednica imati svoje adekvatne predstavnike koji će štititi njihove interese. Sada smo u jednoj političkoj pat poziciji u kojoj nijedna od strana nije spremna za decentralizaciju a mi ostajemo tu gde smo na negativnoj nuli gde ne možemo da branimo svoje interese i formirati svoje opštine i tako postanemo aktivni članovi društva”, smatra Rašić.
Ali šta ako Srbi bojkotuju izbore? Velić priznaje da se dosta toga može izgubiti ali ni zanemarivanje srpskih uslova nije rešenje. Stoga on tvrdi da se hitno mora krenuti u razgovore.
“Moraju i međunarodna zajednica i albanska strana da shvate da neizlaskom na izbore u punom kapacitetu Srba na Kosovu, pravljenjem nekih kvazi predstavnika Srba, to se pokazalo da nam taj način ne može rešavati problem Kosova, već da Srbi prepoznaju interes izlaskom na izbore i očekujemo podršku Republike Srbije jer bez takvog dogovora sigurno ozbiljna decentralizacija i ozbiljan proces rešavanja problema nije moguć”, izjavio je on.
Opštinski izbori na Kosovu biće održani 15. novembra. Zvanični Beograd je ocenio da nema uslova za učešće Srba na tim izborima.
U poslednjih deset godina učešće Srba na izborima bilo je problematično. Kao najčešće razloge za bojkot Srbi su navodili nepostojanje uslova na terenu i to što izbore organizuju kosovske institucije.