Politički predstavnici kosovskih Srba imaju različita viđenja u vezi sa najavljenim procesom decentralizacije. Dok jedni kažu da se institucije Kosova nikako ne mogu mimoići, dotle predstavnici Srba sa severa Kosova kažu da sa institucijama Kosova ne treba razgovarati, jer Srbi imaju legitimne predstavnike izabrane na izborima Srbije 11. maja prošle godine.
Ranđel Nojkić, šef Poslaničke grupe Koalicije Srpske liste za Kosovo i Metiohiju u prethodnom sazivu Skupštine Kosova kaže da se u procesu decentralizacije ne mogu zaobići institucije Kosova.
“Mislim da je apsolutno suludo da se Priština kao faktor izbacuje iz cele te priče i da faktički da seo tako važnom pitanju kakvo je decentralizacija ne razgovara sa institucijama. Naravno da u to treba da bude uključena i međunarodna zajednica s obzirom da je ona praktično garant realizacije, sprovođenja decentralizacije. Prema tome, ravnopravno treba da se razgovara na nivou Priština - Beograd i medjunarodna zajednica.“
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova Milan Ivanović pak smatra da ne može biti reči ni o kakvom procesu decentralizacije koji će organizovati, kako kaže, protivpravne i nezakonite institucije Kosova.
„Tako da decentralizacija u okviru jednostrano proglašene, protivpravno proglašene države Kosovo, a bez priznanja Srbije, bez priznanja i učešća Srba, bez priznanja međunarodne zajednice, većeg dela međunarodne zajednice, svakako ne može biti prihvatljiva za Srbe.“
Ivanović ističe da je jedina realna mogućnost da se prihvati faktičko stanje:
„Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja i podrške jednog dela međunarodne zajednice. Pritiscima da se Srbi privole 'da prihvate ovu nezavisnu državu', jer sve drugo osim održavanja faktičkog stanja, sigurno da bi vodilo destabilizaciji i procesu trajnih sukoba.“
Ranđel Nojkić, pak, ističe da bi u radne grupe za pripremu osnivanja novih opština sa srpskom većinom, predviđenih u planu Martija Ahtisarija, trebalo da budu uključeni ne samo predstavnici Srba koji su u institucijama već i predstavnici Beograda i međunarodne zajednice.
„Te radne grupe treba da se formiraju na ovom nivou institucija Kosova, Beograda i medjunarodne zajednice.“
Da bi porces decentralizacije bio prihvatljiv za Srbe, prema Nojkiću, treba obezbediti institucionalnu zaštitu, koja sada, kako kaže, nedostaje:
„Pre svega na vrlo jasan i pravilan način treba da se definiše institucionalna zaštita. Onako kako je sada u planu Martija Ahtisarija je bila i u prethodnom periodu u Ustavnom okviru i u Poslovniku o radu Skupštine i ona nije dala rezultate, što je evidentno i što je eklatantan primer, što znači da treba tu definiciju promeniti, da institucionalna zaštita zajednica zavisi od zajednice koja brani svoje interese, a ne od drugih zajednica.“
Ministarstvo lokalne samouprave i Međunarodna civilna kancelarija su započele konkretne aktivnosti na planu priprema za ostvarivanje procesa decentralizacije. Predstavnici institucija Kosova ističu da neće razgovarati sa predstavnicima Beograda o tom procesu i da su kosovski Srbi njihov partner. Taj stav podržava i Međunarodna civilna kancelarija.
“Mislim da je apsolutno suludo da se Priština kao faktor izbacuje iz cele te priče i da faktički da se
Ravnopravno treba da se razgovara na nivou Priština - Beograd i medjunarodna zajednica.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova Milan Ivanović pak smatra da ne može biti reči ni o kakvom procesu decentralizacije koji će organizovati, kako kaže, protivpravne i nezakonite institucije Kosova.
„Tako da decentralizacija u okviru jednostrano proglašene, protivpravno proglašene države Kosovo, a bez priznanja Srbije, bez priznanja i učešća Srba, bez priznanja međunarodne zajednice, većeg dela međunarodne zajednice, svakako ne može biti prihvatljiva za Srbe.“
Ivanović ističe da je jedina realna mogućnost da se prihvati faktičko stanje:
Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja.
„Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja i podrške jednog dela međunarodne zajednice. Pritiscima da se Srbi privole 'da prihvate ovu nezavisnu državu', jer sve drugo osim održavanja faktičkog stanja, sigurno da bi vodilo destabilizaciji i procesu trajnih sukoba.“
Ranđel Nojkić, pak, ističe da bi u radne grupe za pripremu osnivanja novih opština sa srpskom većinom, predviđenih u planu Martija Ahtisarija, trebalo da budu uključeni ne samo predstavnici Srba koji su u institucijama već i predstavnici Beograda i međunarodne zajednice.
„Te radne grupe treba da se formiraju na ovom nivou institucija Kosova, Beograda i medjunarodne zajednice.“
Da bi porces decentralizacije bio prihvatljiv za Srbe, prema Nojkiću, treba obezbediti institucionalnu zaštitu, koja sada, kako kaže, nedostaje:
„Pre svega na vrlo jasan i pravilan način treba da se definiše institucionalna zaštita. Onako kako je sada u planu Martija Ahtisarija je bila i u prethodnom periodu u Ustavnom okviru i u Poslovniku o radu Skupštine i ona nije dala rezultate, što je evidentno i što je eklatantan primer, što znači da treba tu definiciju promeniti, da institucionalna zaštita zajednica zavisi od zajednice koja brani svoje interese, a ne od drugih zajednica.“
Ministarstvo lokalne samouprave i Međunarodna civilna kancelarija su započele konkretne aktivnosti na planu priprema za ostvarivanje procesa decentralizacije. Predstavnici institucija Kosova ističu da neće razgovarati sa predstavnicima Beograda o tom procesu i da su kosovski Srbi njihov partner. Taj stav podržava i Međunarodna civilna kancelarija.