I dok Ministarstvo za administraciju lokalne uprave radi na pripremama za početak decentralizacije, protivnici ovog procesa kažu da se njime rizikuje nezavisnost Kosova. Istovremeno i Srbi ističu svoje razloge protivljenja decentralizaciji.
Pokret Samoopredeljenje je pozvao građane da bojkotuju proces decentralizacije pošto se njime kako je navedeno štite interesi Srbije a ne Kosova. Taj pokret je pozvao na bojkot predstojećih lokalnih izbora jer smatra da se time legitimizuje decentralizacija.
Sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, decentralizacija će biti proces uperen protiv interesa građana Kosova, smatra ovaj Pokret. Jedan od aktivista ove organizacije Hisen Durmiši je na konferenciji za novinare, organizovanoj kako bi se izneo stav protiv decentralizacije Novog Brda, rekao da je nastavak procesa decentralizacije bez podrške građana može proizvesti tenzije i konflikte.
“Rekli su nam da je decentralizacija cena nezavisnosti. Sve dok Srbija ne prizna Kosovo sprovođenje decentralizacije znači da radimo u interesu Srbije a ne Kosova”, rekao je Durmiši i pozvao Albance da ne izađu na lokalne izbore pošto bi to prema njemu značilo da se odobrava decentralizacija.
Ali to odbacuje zamenik ministra za adminstraciju lokalne uprave Špend Terdeva koji ističe da se izbori ne smeju povezivati sa procesom decentralizacije.
“Izborni proces, o čijem datumu održavanja uskoro treba da odluči predsednik Kosova, ne tiče se novih opština”, kaže Terdeva.
Proces decentralizacije predviđa formiranje pet novih opština sa srpskom većinom, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot i prošenje teritorije sadašnje opštine Novo Brdo, dok će Mitrovica biti podeljena na severni i južni deo. Većina Srba to odbacuje pošto se proces vodi na osnovu Plana Martija Ahtisarija, za Beograd neprihvatljivog rešenja.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić kaže da je Plan politički neprihvatljiv ali da ima tehničkih detalja o kojima se može razgovarati, zbog važnosti koju decentralizacija ima za srpsku zajednicu. On navodi neke od glavnih primedbi.
“Broj opština i veličina opština u ovom trenutku nisu adekvatni iz razloga što postoje i druge oblasti u kojima je većinska srpska zajednica u kojima se mogu formirati po istim ovim principima koji se predlažu ovih srpskih opština, međutim to je izostalo i oko toga treba da se razgovara”, ističe Velić.
Prema rečima Velića, rešenje neće biti održivo ukoliko međunarodna zajednica i Albanci ne uzmu u obzir zahteve Srba.
“Ono za šta se mi zalažemo je razgovor i sa predstavnicima međunarodne zajednice i Albanaca oko modifikacije tog plana a to znači obezbeđivanje mehanizama pre svega opstanka takvih opština u političkom smislu i obezbeđivanje ekonomske podrške takvim opštinama od strane svih učesnika što verovatno ako se postigne kompromis neće biti problem”, smatra Velić.
Međunarodna civilna kancelarija, ICO, i kosovsko ministarstvo za administraciju lokalne uprave još ranije su preneli Srbima da će se proces decentralizacije vlasti organizovati u skladu sa Planom Martija Ahtisarija i kosovskim zakonima. Konkretno u Planu stoji da se na opštine prenesu ovlašćenja iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za ostvarivanja tih funkcija.
Planom je predviđeno da Kosovo ima ukupno 38 opština, od čega 10 sa većinskim srpskim stanovništvom, jedna sa turskom većinom, dok će u ostalima Albanci biti većina.
Sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, decentralizacija će biti proces uperen protiv interesa građana Kosova, smatra ovaj Pokret. Jedan od aktivista ove organizacije Hisen Durmiši je na konferenciji za novinare, organizovanoj kako bi se izneo stav protiv decentralizacije Novog Brda, rekao da je nastavak procesa decentralizacije bez podrške građana može proizvesti tenzije i konflikte.
“Rekli su nam da je decentralizacija cena nezavisnosti. Sve dok Srbija ne prizna Kosovo sprovođenje decentralizacije znači da radimo u interesu Srbije a ne Kosova”, rekao je Durmiši i pozvao Albance da ne izađu na lokalne izbore pošto bi to prema njemu značilo da se odobrava decentralizacija.
Ali to odbacuje zamenik ministra za adminstraciju lokalne uprave Špend Terdeva koji ističe da se izbori ne smeju povezivati sa procesom decentralizacije.
“Izborni proces, o čijem datumu održavanja uskoro treba da odluči predsednik Kosova, ne tiče se novih opština”, kaže Terdeva.
Proces decentralizacije predviđa formiranje pet novih opština sa srpskom većinom, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot i prošenje teritorije sadašnje opštine Novo Brdo, dok će Mitrovica biti podeljena na severni i južni deo. Većina Srba to odbacuje pošto se proces vodi na osnovu Plana Martija Ahtisarija, za Beograd neprihvatljivog rešenja.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić kaže da je Plan politički neprihvatljiv ali da ima tehničkih detalja o kojima se može razgovarati, zbog važnosti koju decentralizacija ima za srpsku zajednicu. On navodi neke od glavnih primedbi.
“Broj opština i veličina opština u ovom trenutku nisu adekvatni iz razloga što postoje i druge oblasti u kojima je većinska srpska zajednica u kojima se mogu formirati po istim ovim principima koji se predlažu ovih srpskih opština, međutim to je izostalo i oko toga treba da se razgovara”, ističe Velić.
Prema rečima Velića, rešenje neće biti održivo ukoliko međunarodna zajednica i Albanci ne uzmu u obzir zahteve Srba.
“Ono za šta se mi zalažemo je razgovor i sa predstavnicima međunarodne zajednice i Albanaca oko modifikacije tog plana a to znači obezbeđivanje mehanizama pre svega opstanka takvih opština u političkom smislu i obezbeđivanje ekonomske podrške takvim opštinama od strane svih učesnika što verovatno ako se postigne kompromis neće biti problem”, smatra Velić.
Međunarodna civilna kancelarija, ICO, i kosovsko ministarstvo za administraciju lokalne uprave još ranije su preneli Srbima da će se proces decentralizacije vlasti organizovati u skladu sa Planom Martija Ahtisarija i kosovskim zakonima. Konkretno u Planu stoji da se na opštine prenesu ovlašćenja iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za ostvarivanja tih funkcija.
Planom je predviđeno da Kosovo ima ukupno 38 opština, od čega 10 sa većinskim srpskim stanovništvom, jedna sa turskom većinom, dok će u ostalima Albanci biti većina.