Kasna žetva pšenice na Kosovu

Hladno proleće je umanjilo očekivanja za obilne prinose pšenice od ovogodišnje žetve na Kosovu.

Ove godine akcija prikupljanja žetve počela je sredinom jula, za razliku od prethodnih godina kada je počinjala početkom meseca.

Osim niskih prinosa, pšenica požnjeta ove godine nema ni odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženja mlinara Kosova.

Kombajni na polju pšenice.

Pogled odozgo na kombajne tokom procesa žrtve.

Klimatski uslovi tokom ove godine nisu bili pogodni za razvoj poljoprivrednih kultura, dok su se neki regioni Kosova suočili sa poplavama, koje su oštetile ili čak uništile poljoprivredne useve.

Prinos požnjevene pšenice ove godine je, navode poljoprivrednici, mnogo manji nego ranije.

Prema rečima poljoprivrednika, ove godine je bilo mnogo kiše, magle i jutarnjeg mraza, koji su uticali da zrno pšenice ne nabubri koliko bi trebalo.

Poljoprivrednici tvrde da je lošem prinosu pšenice možda doprinelo i nepravilno rukovanje ovom poljoprivrednom kulturom.

Kombajn u njivi u opštini Podujevo tokom žetve pšenice.

Među faktorima koji su štetili pšenici pominju se i razne bolesti koje su se pojavile u vlažnim uslovima.

Još jedan pogled tokom procesa žetve u selu Hertice, opština Podujevo.

Pšenica, kao sirovina za proizvodnju brašna, smatra se strateškim proizvodom nacionalne bezbednosti.

Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice na Kosovu je bila veća od 410.000 tona. Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice. To je nateralo Kosovo da uvozom ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom.

Ove godine na Kosovu je pšenicom zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.