Kosovo nema odgovarajuće zakonodavstvo protiv seksualnog uznemiravanja, iako je taj problem u društvu prisutan, posebno na radnom mestu.
Prošle godine je radi prijave slučajeva seksualnog uznemiravanja u organizaciji mreže nevladinih organizacija lansirana mobilna aplikacija "Hodaj slobodno". Projekat je podržao, između ostalih, i USAID.
Samo tokom 2016. putem te aplikacije prijavljeno je 400 slučajeva seksualnog uznemiravanja. Ti slučajevi se, međutim, retko prijavljuju istražnim organima. Žrtve iz straha na osvetu uglavnom ćute, stoga se i jako malo poduzima po tom pitanju, koje se tretira kao 'privatno'.
Nevladina organizacija Kosovski centar za rodne studije od 2006. prati situaciju, te je izradom različitih politika pokušala da utiče na sprečavanje te pojave. Ljuljeta Demoli iz te organizacije kaže da je zabrinjavajuće što se takvi slučajevi ne prijavljuju, a na to utiče činjenica da se i dalje živi u patrijahalnom društvu u kojem je to i dalje tabu tema.
"Ovo pitanje je zabrinjavajuće na Kosovu jer se ne ono tretira. Uglavnom su žene te koje trpe uznemiravanje na radnom mestu i nisu zaštićene koliko treba jer im nedostaje informacija, plaše se stigmatizacije, a to pitanje je u institucijama i tabu", kaže Ljuljeta Demoli.
Ona navodi kako se o tome "čak ne piše ni u izveštajima onih institucija ili organizacija koje moraju da izveštavaju o diskriminaciji na radnom mestu".
"Ni u sudovima ne postoji neki slučaj o seksualnom uznemiravanju, a znamo da ih ima. Dosijei ili žalbe se eliminišu ili 'nestanu'. Ili se postigne neki 'sporazum' ili se okrivi žrtva - da se radilo o nesporazumu, šali ili komplimentu", navodi Demoli.
Ovaj centar je povodom Dana ljudskih prava, a u okviru projekta "Integracija rodne ravnopravnosti u civilnom društvu i privatnom sektoru", organizovao konferenciju na temu "Usvajanje politika protiv seksualnog uznemiravanja na radnom mestu na Kosovu". Cilj je podizanje nivoa svesti o ovom pitanju i zagovaranje politika protiv ovakve vrste uznemiravanja.
Demoli dodaje da Centar insistira da se u Krivičnom zakoniku, čija je izmena u toki, nađe krivično delo koji bolje definiše šta je seksualno uznemiravanje.
"Pored toga, potrebno je i administrativno upustvo koje će uputiti žrtve seksualnog uznemiravanja šta da urade u takvim situacijama. Radimo na tome da se naša inicijativa okonča jednim posebnim zakonom po tom pitanju", istakla je ona.
Vonda Delavi, supruga američkog ambasadora na Kosovu, Grega Delavija, na konferenciji je rekla da iako postoji rasprava o tome šta treba da se uradi po tom pitanju, ne postoji jedno rešenje.
"Ono što je važno jeste da se iskoristi ovaj trenutak, jer je ovo mogućnost za stvaranje svesti, kao i za obrazovanje i podršku kako bi se osoba, koja se suočava za seksualnim uznemirenjem, osećala bezbedno da o tome progovori. Važno je da se žrtva ne pati dva puta - jednom zbog zlostavljanja. a drugi put zbog ćutnje", istakla je ona.
Kako je dodala, važno je da svi, na svakoj poziciji i bez obzira na rod, razumeju posledice takvog ponašanja.
"Zakoni i politike bez sprovođenja su lažna obećanja. Kada se pravila ne sprovode, kada se žalbe ne uzmu u obzir i kada se žrtva ne priznaje, to podstiče cinizam i osnažuje nasilnike", dodala je ona.
S obzirom da je seksualno uznemiravanje globalna tema, Kosovski centar za rodne studije želi da podrži kampanju 'MeToo' kako bi se žene solidarizovale i podelile ono kroz šta su prošle.