Naftna industrija Srbije (NIS) je zvanično svoj rad u opštinama na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, obnovila decembra 2016. godine, ali su se ubrzo nakon toga u javnosti pojavile informacije da su te pumpe zapravo u vlasništvu biznismena sa severa Kosova.
Inspekcija Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine Kosova je 16. jula 2024. zatvorila jednu pumpu u Severnoj Mitrovici i dve u Zubinom Potoku, jer nisu imale licencu za rad.
Sve zatvorene pumpe su imale logo NIS petrola.
Te benzinske stanice su, uglavnom kao nasleđe Jugopetrola, pod kontrolom Agencije za privatizaciju Kosova.
Pročitajte i ovo: Zatvorene benzinske pumpe na severu KosovaMinistar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je na dan kada su one zatvorene, na svom Fejsbuku (Facebook) napisao kako se na severu uspostavlja red i zakon nakon dužeg niza godina, te da NIS petrolu, “veni ruskog Gasproma”, nije mesto na Kosovu.
NIS je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta i njegove krovne kompanije Gasprom. Kosovske vlasti su obnovu rada NIS petrola na severu 2016. godine smatrali ilegalnim, te ocenile da na taj način pokušava da se proširi ruski uticaj na Kosovu.
Međutim, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine Vlade Kosova je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo da su pumpe u vlasništvu tri biznismena sa severa Kosova: Slavoljuba Vukovića koji je vlasnik kompanije MCG-GR, Ratka Pavlovića - vlasnika kompanije SEKOS i Miljana Božovića - vlasnika kompanije Min Prom.
“Svaki ekonomski operater mora da ispuni kriterijume za prijavu u skladu sa zakonima na snazi Republike Kosovo, i ukoliko ispuni kriterijume, biće mu data licenca”, navodi se odgovoru Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine.
Dodaje se da su ove benzinske stanice, prema predočenim fakturama, naftne derivate nabavljale preko kosovskih privrednih subjekata.
Ko su vlasnici zatvorenih pumpi?
Kompanije MCG-GR, SEKOS i Min Prom su registrovane u kosovskom i srpskom sistemu a glavna delatnost im je uglavnom trgovina na veliko i malo čvrstim, tečnim i gasovitim gorivima i sličnim proizvodima.
Međutim, kada je reč o kompaniji MCG-GR, drugačiji su vlasnici, odnosno u kosovskom je Slavoljub Vuković a u srpskom Zoran Galjak. Svi ostali podaci, poput delatnosti, adrese i slično, poklapaju se.
Specijalno tužilaštvo Kosova je jula 2016. godine podiglo i optužnicu protiv Miljana Božovića, Dragomira Božovića i Željka Milašinovića, zbog sumnje da su kupovali gorivo u Srbiji i ilegalno ga unosili na Kosovo preko preduzeća Min Prom.
Njima se na teret stavlja da su u periodu od 2009. do 2011. svesno učestvovali u kriminalnim radnjama tako što su ilegalnim putevima na Kosovo uvezli gorivo u vrednosti oko tri miliona evra i na taj način Carini Kosova naneli štetu preko milion evra.
Međutim, septembra 2022. Osnovni sud u Prištini je odbacio optužnicu zbog zastarelosti slučaja.
S druge strane, kompanija SEKOS u vlasništvu Ratka Pavlovića godinama snabdeva gorivom gotovo sve institucije Srbije na Kosovu, kako severno, tako i južno od reke Ibar. Tako nešto se može videti na Portalu javnih nabavki u Srbiji.
Primera radi, kompanija SEKOS je maja ove godine od Kliničko bolničkog centra u Gračanici dobila preko 12 miliona dinara ili 102.500 eura za snabdevanje gorivom na 12 meseci.
U istom periodu je od Privremenog opštinskog organa u Severnoj Mitrovici, koji radi u sistemu Srbije, dobila oko tri miliona dinara ili oko 25.600 evra za nabavku mazuta za "potrebe Gradske toplane".
Ova kompanija se pominje i u finansijskim izveštajima Srpske liste, kao glavni snabdevač goriva za potrebe te najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
RSE je pokušao da stupi u kontakt sa pomenutim privrednicima, ali bezuspešno.
Ima li NIS veze sa pumpama na severu?
Otvaranju NIS-ove pumpe u Severnoj Mitrovici 2016. godine prisustvovao je tadašnji direktor za Kosovo u Vladi Srbije Marko Đurić. On je tada rekao da je želja zvaničnog Beograda da "NIS kao prepoznatlјiv nacionalni brend bude prisutan i ovde (na severu Kosovu), da osvaja nova tržišta".
"Naša naftna kompanija prodaje i snabdeva gorivom ne samo svoje pumpe na KiM i širom Srbije nego i mnoge druge", rekao je tada Đurić.
Međutim, tadašnji samostalni poslanik u Skupštini Srbije sa severa Kosova Slaviša Ristić je izjavio da se javnost obmanjuje, te da je otvorena NIS pumpa u vlasništvu privatne kompanije SEKOS, koja je "pod kontrolom Srpske napredne stranke".
IZ ARHIVE RSE Nove pumpe NIS-a uprkos protivljenju KosovaRSE se obratio upitom Naftnoj industriji Srbije sa pitanjima da li su benzinske stranice na severu Kosova u njenom vlasništvu, te da li ih snabdeva gorivom. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Na web stranici NIS-a se može videti da nema svoje stanice na Kosovu.
Jedan od vlasnika zatvorenih pumpi je u nezvaničnom razgovoru za RSE rekao da je plaćao zakup Naftnoj industriji Srbije i Agenciji za privatizaciju Kosova.
Inače, prema strategiji NIS-a, to preduzeće ima pravo da daje u zakup svoju nepokretnu imovinu koja nije u planu daljeg korišćenja.
Čija su imovina 'NIS-ove pumpe’ na severu Kosova?
Agencija za privatizaciju Kosova je 16. jula saopštila da su zatvorene benzinske stanice pod njenom kontrolom, te da ima ugovor o zakupu sa vlasnicima ali da će oni biti raskinuti jer ti privrednici nemaju licencu nadležnih kosovskih institucija.
Radi se uglavnom o benzinskim stanicama koje su nekada bile u vlasništvu naftne kompanije Jugopetrol.
RSE se obratio ovoj Agenciji sa upitom od kada je imala ugovor o zakupu sa vlasnicima zatvorenih benzinskih stanica, te da li su ti ugovori ikada bili sklopljeni sa NIS-om.
Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Na zatvaranja benzinskih stanica na severu Kosova nije reagovao zvanični Beograd, niti predstavnici Srpske liste.