Tekst: Zijadin Gashi, Priredila: Amra Zejneli
Usvajanje Nacrta zakona o transformaciji Bezbednosnih snaga u snage s vojnim mandatom može potrajati nekoliko meseci, najavljuju poslanici Skupštine Kosova.
U međuvremenu, ovaj period može da se iskoristi za lobiranje kod međunarodne zajednice, naročito kod NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ali i kod članica EU zbog nedostatka njihove podrške na ovakvu inicijativu Kosova.
Međunarodni faktor insistira da se Bezbednosne snage mogu transformisati u odbrambene samo ustavnim izmenama, što je za sada nemoguće. Srpski predstavnici, čiji su glasovi za ustavne izmene neophodni, protive se promeni mandata Bezbednosnih snaga.
Inicijator ovih izmena, predsednik Kosova Hašim Tači, izjavio je da su stoga zakonske izmene neophodne kako bi se desila transformacija.
"Srpska lista se jasno izjasnila da neće i da ne sme zbog Beograda da glasa. Prema tome, trebamo li da budemo talac Beograda, dok se Beograd odobrovolji da imamo vojsku", kazao je Tači u petak pred studentima jednog od kosovskih koledža.
Trebamo li da budemo talac Beograda, dok se Beograd odobrovolji da imamo vojsku: Hašim Tači
Nacrt zakona o transformaciji Bezbendosnih snaga trenutno je u Vladi Kosova, koja, na osnovu procedura, treba da ga vrati Skupštini na razmatranje.
SAD podržavaju transformaciju Bezbednosnih snaga u oružane, ali samo putem transparentnog i inkluzivnog procesa koji bi doveo do ustavnih promena.
"Jedini način da se to postigne jeste da se izvrši napor da se dopre do manjinskih zajednica kako bi se dobila podrška. Sjedinjene Države ostaju posvećene saradnji s Kosovom na tom putu", kaže se u izjavi Ambasade SAD za Radio Slobodna Evropa.
Poslanik vladajućeg Demokratskog saveza Kosova Nuredin Ibiši, međutim, navodi da Kosovo ima potrebu da ojača svoju odbranu. Kako je rekao, i u konsultacijama sa međunarodnim faktorom je ocenjeno da su Bezbednosne snage postigle svoj kapacitet i da do transformacije treba da dođe.
Ibiši dodaje da kosovska diplomatija, lideri i rukovodioci Bezbednosnih snaga Kosova moraju da pokrenu kampanju kod međunarodne zajednice, kako bi se objasnilo da Kosovo ne formira vojsku da ugrozi međunarodne interese i srpsku zajednicu na Kosovu.
"Jasno treba da se stavi do znanja da ove promene ne dotiču interese zajednica ili srpske zajednice u ovom slučaju, zato što su okolnosti iste kao one koje su predviđene zakonom i ustavima. Radi se samo o transformaciji koja je u potpunosti zakonska. Ime Bezbednosnih snaga ostaje isto", kazao je on.
Srpski predstavnici u Skupštini Kosova protive se promeni mandata Bezbednosnih snaga
Ibiši dodaje da, kao i sve zemlje regiona, i Kosovo ima potrebe za svojom vojskom, koja bi u novim političkim okolnostima bila faktor stabilnosti u regionu.
"Bezbednosna situacija je zabrinjavajuća zbog sve jačeg ruskog uticaja kao što su događaji u Crnoj Gori prilikom pokušaja državnog udara, smetnje na putu članstva Crne Gore u NATO, vojni manevri u blizini Kosova koje sprovode Rusija, Srbija i Belorusija", kazao je Ibiši.
Bezbednosne snage Kosova osnovane su 2009. godine, po planu Martija Ahtisarija, na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova.
Kosovske vlasti su pre tri godine počele da razmatraju promene bezbednosnog sektora na Kosovu i stoga tražili veća ovlašćenja za Bezbednosne snage, što bi omogućilo formiranje vojske.
Za tako nešto potrebne su ustavne izmene, a s obzirom da to ne podržavaju srpski predstavnici, kosovski lideri su odlučili da menjaju zakon o Bezbednosnim snagama.