Dok se pojačava pritisak na Kosovo oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, međunarodna zajednica ukazuje da u Evropi postoje različiti modeli koji bi mogli da se primene i kada je u pitanju realizacija jednog od sporazuma koji su u okviru dijaloga u Briselu postigli Priština i Beograd.
Izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je jedan od poslednjih koji je pomenuo da postoje razni modeli, po kojima bi ova zajednica mogla da bude formirana.
On je 5. avgusta u razgovoru sa novinarima rekao da bi praksa kojom se u nekim evropskim zemljama štiti kulturno nasleđe i maternji jezik manjinskih zajednica – bez kršenja Ustava države u kojoj žive – mogla da bude "vodič za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu".
Kosovo i Srbija su 2013. godine postigle prvobitni sporazum u Briselu o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, dok su 2015. godine strane potpisale i Sporazum o principima za osnivanje te zajednice.
Šta je utvrdio Ustavni sud Kosova?
Ključni problem u vezi sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom je pitanje njenih nadležnosti.
Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da ovi principi Zajednice nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava, koji se odnosi na član 3., o "jednakosti pred zakonom", te poglavljima "prava i osnovne slobode" i "prava zajednica i njihovih pripadnika".
Međutim, 2015. godine, Ustavni sud je utvrdio da neki od tih principa nisu u skladu sa zakonima Kosova ali da oni mogu biti usklađeni nekim podzakonskim aktima Vlade.
Sa druge strane, Srbija insistira da se Sporazum o Zajednici sprovede onako kako je dogovoren u Briselu, odnosno da ona ima izvršna ovlašćenja.
Kosovske vlasti, pak, navode da neće dozvoliti formiranje jednoetničke zajednice.
Pojedine evropske zemlje prava nevećinskih zajednica uređuju različitim propisima, počevši od prava na jezik, očuvanja kulture, pa sve do plaćanja poreza.
Međutim, poznavaoci prilika u Evropi navode da Zajednica na Kosovu treba da se zasniva na osnovu demografske strukture i političkog konteksta Kosova.
Švajcarski model
Marko Prelec, analitičar Međunarodne krizne grupe, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da postoji mnogo evropskih modela na osnovu kojih bi mogla da bude formirana Zajednica opština sa srpskom većinom, ali da se postavlja pitanje koji od njih bi odgovarao Kosovu.
Kao prvi primer, Prelec navodi Švajcarsku, koju čine 26 kantona.
"U kontekstu dobrih odnosa i niskih tenzija, možete da pogledate primer švajcarskih kantona, koji u velikoj meri sami upravljaju, do te mere da su odgovorni za spoljne granice Švajcarske. Kada stignete na aerodrom, prolazite kroz punktove kantonalne policije, tako da nema švajcarske policije. Dakle, svi kantoni imaju odgovornost za spoljne granice u ime Švajcarske Konfederacije", kaže Prelec.
U Švajcarskoj, pored sprovođenja zakona, kantoni takođe imaju ovlašćenja i odgovornosti u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja i naplate poreza.
Prelec takođe ističe da u nekim regionima Španije - kao što je Katalonija - pored nacionalnih, postoje i odvojene policijske snage. Katalonija je region koji već duže vreme ima autonomiju i traži nezavisnost od zvaničnog Madrida.
Prvi Briselski sporazum Kosova i Srbije iz 2013. godine je predviđao da u četiri opštine na severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) načelnik policije bude Srbin sa Kosova. Tada su kosovski Srbi sa severa počeli i sa integracijom u kosovsku Policiju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije
Bodo (Weber) Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, ukazuje da se prava srpske zajednice na Kosovu - koja bi trebala da štiti Zajednica srpskih opština - nalaze i u Ahtisarijevom paketu, dokumentu na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost a potom izradilo i Ustav.
"Kao što sam rekao i ranije, rešenje [za Zajednicu] mora biti zasnovano na principima Ahtisarijevog plana, koji povezuje kolektivna prava sa lokalnom upravom, što je skandinavski model za demokratiju i decentralizaciju i koji se protivi postjugoslovenskoj tradiciji autoritarne decentralizacije", kaže Veber za RSE.
Skandinavski model, na koji se poziva Veber, primenjuje se u Belgiji oko poštovanja prava manjinskih zajednica, uključujući upotrebu maternjeg jezika i obrazovanje.
Široka prava za manjine u Finskoj
Takođe, postoje i napredni modeli zaštite manjinska prava, iz ugla zaštite jezika i kulture, u nordijskim zemljama, kao što je Finska. Šveđani koji žive u Finskoj, na osnovu Ustava te zemlje, imaju pravo da se školuju na svoj jezik, dok je i upotreba njihovih dijalekata zaštićena u zajednicama u kojima žive.
Prelec ukazuje da u Finskoj postoji region Alandskih ostrva, koji ima široku autonomiju, dok je Švedski jezik spada u službene. Tu su i druga ovlašćenja.
"Lokalna zajednica odlučuje da li ljudi iz drugih delova Finske mogu da se presele tamo, što je prilično široko ovlašćenje koje se daje zajednici", kaže on.
Kada je u pitanju upotreba jezika, na Kosovu je, osim albanskog, u službenoj upotrebi i srpski jezik.
Dvojezični natpis na saobraćajnici kod Mitrovice
Jezička prava manjina u Italiji
Italija je takođe jedan od primera, kada su u pitanju manjinske zajednice i poštovanje njihovih prava. Od 20 regiona, u Italiji postoji pet koji imaju autonomni status. Ti regioni, uprkos tom statusu, i dalje su sastavni deo Italije, ali uživaju veću kontrolu nad unutrašnjom regulativom, počevši od jezika pa sve do plaćanja poreza.
Jedan od takvih regiona je Trentino-Alto Adige, u kojoj živi manjinska zajednica koja se služi nemačkim jezikom ali i druge zajednice. Taj region, kaže Prelec, ima prilično komplikovana pravila kada je u pitanju upotreba jezika, a zvanični jezici su italijanski i nemački.
"Predstavljanje je strukturirano na osnovu demografske ravnoteže među ljudima koji govore nemački i italijanski jezik. Regioni u Italiji takođe imaju različite odgovornosti kada je u pitanju prikupljanje poreza, dok samo jedan od njih ima punu odgovornost za prikupljanje poreza na svojoj teritoriji", kaže on.
U tim regionima se primenjuje mešoviti sistemi naplate poreza, a većina prihoda ide centralnoj vladi, te ona odlučuje o raspodeli novca u tim oblastima.
Inače, Briselski sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, predviđa da ona ima puni nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Šta predviđa Briselski sporazum?
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavlјena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.
Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Prelec dodaje da bi ovi evropski modeli mogli da funkcionišu i na Kosovu, ukoliko bi etnički Srbi sami birali svoje predstavnike, a ne da ih, kako kaže, bira Beograd. Ipak, napominje da ovi primeri ne moraju nužno biti dobra ideja za Kosovo.
"Postoji mnogo mogućnosti a da se istovremeno sačuva integritet države. Gotovo sve je moguće kada postoji politička volja, ali sada nema političke volje", konstatuje Prelec.
Beograd je Zajednicu optšina sa srpskom većinom od samog početka koristio kao deo propagande, da "obmane" Srbe da će na taj način dobiti veću autonomiju -smatraju i Prelec i Veber.
Sa druge strane, Veber nije toliko optimističan kada je u pitanju Zajednica opština sa srpskom većinom. Smatra da nijedan od evropskih modela neće moći da reši problem oko formiranja te zajednice na Kosovu. Prema njegovoj oceni, postoje aspekti koji su problematični, a prvi je "postjugoslovenska nacionalistička tradicija teritorijalizacije etničkih pitanja".
"To menja sve rasprave o pravima 'manjina'. Drugo, činjenica je da je prvi sporazum o Zajednici iz 2013. godine poslužio kao paravan Beogradu da Srbe na severu uveri da prihvate činjenicu da je Kosovo nezavisno", kaže on.
Kosovo želi model za razvoj, ne na osnovu etničkih zajednica
Od potpisivanja prvog sporazuma za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom prošlo je devet godina, a međunarodna zajednica konstantno poziva Kosovo da primeni taj sporazum, uz poruku da Prištini ne žele da nameću modele.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 8. avgusta rekao da bi za njega bio prihvatljiv neki model koji se tiče razvoja.
"Međutim, udruženja zasnovana na etničkim kriterijumima ne mogu da polože test iz Ustava Republike Kosovo i demokratskog univerzalističkog principa. Ne mogu”, zaključio je Kurti.
intervju Kurti za RSE: Situacija na severu mogla je da eskalira u oružani sukobPrelec i Veber smatraju kako je Beograd od samog početka Zajednicu koristio kao deo propagande, da "obmane" Srbe da će na taj način dobiti veću autonomiju.
Prelec kaže i da se Sporazum o Zajednici ne zasniva na dobijanju autonomije, niti na stvaranju strukture kao što je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.
Veber, sa druge strane, kaže da je narativ o Zajednici srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima želja srpskih zvaničnika u Beogradu, i dodaje da je to suština problema tog pitanja.
Pročitajte i ovo: Escobar: Zajednica opština sa srpskom većinom ne sme biti 'država u državi'"Ne može biti dogovora o Zajednici bez rešenja strukturnih problema koji stoje iza toga. To pre svega znači da je jedini način da se postigne dogovor ozbiljan nastavak političkog dijaloga, koji dolazi sa najviših nivoa u Vašingtonu, Berlinu i Parizu. I taj format govori o pitanju statusa i jasno stavlja do znanja da je konačni i sveobuhvatni sporazum o tome da Srbija prihvati realnost nezavisnog Kosova i da ga prizna. Samo u tim okvirima može da se naći rešenje za Zajednicu", kaže on.
Prelec kaže i da je teško govoriti o pružanje proširenih prava kosovskim Srbima, imajući u vidu kontrolu koju Srbija ima nad vodećom partijom kosovskih Srba, Srpskom listom.
"Lično mislim da ideja o Zajednici nije bila dobra od početka i nisam ubeđen da će se u potpunosti realizovati. Mislim da postoji potreba za nekom vrstom autonomnog statusa za zajednicu kosovskih Srba, koji u potpunosti štiti integritet Kosova kao države i suverenitet Kosova", kaže on.
Prelec ukazuje i da će Zajednicu opština sa srpskom većinom biti teško realizovati zbog loših odnosa Kosova i Srbije.
Ukoliko bi se ti odnosi poboljšali, dodaje on, neki od evropskih modela koji manjinskim zajednicama daju veća ovlašćenja, mogla bi da se uzmu kao osnova.
Kosovo se oštro protivi ideji pružanja autonomije za Srbe na Kosovu uz poruku da neće dozvoliti "bosnizaciju”, dok je Eskobar 5. avgusta rekao da Zajednica ne treba da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova i da treba ne stvarati "državu u državi".
***Priredila Sandra Cvetković