Ljiljana iz Gračanice, opštne sa većinski srpskim stanovništvom kod Prištine, smatra da svi imaju prava na slobodno putovanje i zato pozdravlja eventualno ukidanje viznog režima za Kosovo.
"To bi bilo dobro za sve, kako za nas Srbe, tako i za Albance koji žive ovde na Kosovu", ocenjuje Ljiljana.
Ona je samo jedna od građana iz redova srpske zajednice sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE), a koji se "iskreno raduju slobodnom putovanju, bez prethodnog mučnog čekanja u redu za vizu".
Građani Kosova su jedini na Zapadnom Balkanu koji ne mogu slobodno da se kreću u takozvanoj Šengen zoni, ali se ovoga puta kod njih rodila nada da se tako nešto može promeniti, jer će Radna grupa Evropske unije (EU) za vize 13. oktobra po prvi put raspravljati o predlogu da im se ukine vizni režim.
Pročitajte i ovo: Procedure za viznu liberalizaciju za Kosovo počinju 13. oktobraDok su oni iz redova većinske albanske zajednice nešto skeptičniji po ovom pitanju, kosovski Srbi su optimistični.
Iako imaju pravo i na pasoš Srbije, koja je liberalizaciju viza dobila 2009. godine, odavno su prestali da ga vade uz obrazloženje da je "bezvredan".
Naime, zvanični Beograd Srbima koji žive na Kosovu ne izdaje isti pasoš kao onima koji žive u samoj Srbiji, već im ovaj putni dokument izdaje Koordinaciona uprava MUP-a i sa njim nije moguće putovati bez viza.
Pročitajte i ovo: Da li će Srbi masovno uzimati kosovske pasoše?'Da i nama jednom krene'
Liberalizaciju viza za Kosovo pozdravlja i Slađana, takođe iz Gračanice, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra.
"Ja se nadam da ćemo konačno i mi (moći da putujemo bez viza), pošto mi Srbi (sa Kosova) ne možemo da imamo bezvizni pasoš kao stanovnici Srbije. To (liberalizacija) je veliki napredak za celokupno stanovništvo, za normalan život, da nam konačno krene, bez obzira koje smo nacionalnosti", navodi Slađana, koja nas je ipak zamolila da joj ne navedemo prezime.
Isto je i sa dvadesetogodišnjim Strahinjom koji pak planira "da obiđe svet".
"Potrebno je da se obiđe svet, zato što je ovde (na Kosovu) dosadio život. Dobro je živeti ovde ali dosadi ti, sve je jedno isto… treba malo da se vidi svet", navodi ovaj mladić.
Sa njim se slaže i Stefan Stojanović iz Parteša, opštine sa srpskom većinom u Kosovskom Pomoravlju. On je na čelu omladinske nevladine organizacije "Sokrat", te smatra da će liberalizacija viza za Kosovo biti od velike koristi upravo za mlade.
"Verujem da, ukoliko ovoga puta uspemo da dobijemo tu liberalizaciju, mislim da bi na polju obrazovanja i karijere značilo svim mladim ljudima, ali iz turističkog ugla", kaže on.
Stefan ukazuje da ima puno ljudi koji imaju kosovski i srpski pasoš ali veruje da će, ukoliko Kosovo dobije viznu liberalizaciju, sve manje njih vaditi onaj iz Srbije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zašto Srbija svojim državljanima na Kosovu izdaje drugačije pasoše?
Državljanima Srbije sa adresom prebivališta na Kosovu, pasoše izdaje Kordinaciona uprava, koja funkcioniše pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u toj zemlji i oni su izuzeti iz bezviznog režima.
Srbija je 2009. godine morala da formira ovo telo kako bi joj bila odobrena liberalizacija viza. Pre toga su državljani Srbije sa prebivalištem na Kosovu, pasoše vadili u Policijskim upravama, koje je zvanični Beograd nakon sukoba na Kosovu izmestio u gradove u Srbiji.
Kosovo ovakve pasoše ne priznaje jer smatra da ih izdaju "ilegalne paralelne institucije".
Petar Đorđević iz nevladine organizacije "Mlada aktivna Gračanica", smatra da bi pripadnici srpske zajednice, liberalizacijom viza za Kosovo, bili "pošteđeni brojnih peripetija" oko vađenja srpskih pasoša.
"Znamo da to uopšte nije lako (vađenje srpskih pasoša) jer se to radi u Srbiji. Olakšalo bi (liberalizacija viza za Kosovo) i putovanje, neko bi možda po prvi put posetio neke od država van ove naše bivše Jugoslavije", kaže Đorđević.
Pročitajte i ovo: Koji pasoši su najpoželjniji na svijetu?Bezvizni režim kao integracija Srba sa severa?
Pripadnici srpske zajednice, koji žive u četiri opštine na severu Kosova, često odbijaju da se integrišu u kosovski sistem, ili da izvade neki dokument koji izdaju organi Kosova.
Međutim, pozdravljaju liberalizaciju viza jer bi to značilo da bi i oni mogli slobodno da putuju u šengen zonu.
Nenad iz Severne Mitrovice veruje da bi većina njegovih sunarodnika izvadilo kosovske pasoše, ukoliko sa njima budu mogli slobodno da se kreću.
"Za sada bolje bez ijednog pasoša, ali ako bude vizna liberalizacija to je u svakom slučaju mnogo dobro i garantujem za ljude koje ja poznajem, taj krug nije mali, svi će izvaditi", kaže Nenad.
Važeći pasoš Kosova ili Srbije u ovom trenutku nema ni Aleksandra jer do sada sa njima nije mogla da putuje ali bi u slučaju vizne liberalizacije za Kosovo, izvadila kosovski pasoš.
"Odmah, odmah, da, izvadila bih sigurno. Ja posmatram sa tačke gledišta da je to važno za mene kao pojedinca i time bih se rukovodila. Da, izvadila bih pasoš isključivo zbog toga da bih mogla da putujem", kaže Aleksandra.
Da izvadi kosovski pasoš radi putovanja, ne bi se libio ni Filip.
"Mislim da bi značilo naravno, meni kao mladom čoveku da putujem, da vidim nešto, jer ovako doći do papira baš je komplikovano", navodi on.
Koraci na putu Kosova do liberalizacije
Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavsky izjavio je 29. septembra u Prištini da ima velika očekivanja da će se u šestomesečnom mandatu češkog predsedništva dovršiti proces liberalizacije viznog režima za građane Kosova.
Češko predsedavanje završava svoj mandat na čelu Evropske unije (EU) 31. decembra ove godine.
Pročitajte i ovo: Češka podržava proces vizne liberalizacije za KosovoKosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju a 2018. je Evropska komisija potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima.
Evropski parlament, jedna od dve institucija koje o tome odlučuju, je u nekoliko navrata glasao za viznu liberalizaciju za Kosovo.
Međutim, pitanje je godinama stalo na političkom nivou odnosno u Savetu ministara EU koje donosi konačnu odluku, zbog nedovoljne političke volje da se ide dalje sa procesom.
Holandija, a najviše Francuska, su donedavno bile protiv, međutim, ima naznaka da su obe države popustile po ovom pitanju.
Lipavsky je rekao da je o ovom pitanju kontaktirao i holandske zvaničnike te da su se dogovorili da analiziraju tehnička pitanja, a potom i politička.
Vaš browser nepodržava HTML5