Bez obzira što je sedmu godinu "pravosudna rešena" stvar, pitanje imovine manastira Visoki Dečani, udaljenog stotinak kilometara zapadno od Prištine, nije okončano.
Godinama se prebacuje između kosovskih pravosudnih i izvršnih vlasti, a poslednji doprinos temi da je poremijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti.
On je 4. februara ponovo izneo svoj stav da je odluka Ustavnog suda Kosova, kojom se lokalne vlasti u Dečanima obavezuju da vrate manstiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) Visoki Dečani 24 hektara zemlje i šume, zasnovana na "diskriminatorskoj" politici Vlade Srbije iz 1997. godine, kada je sporna zemlja poklonjena manastiru.
Rekao je i da će njegova Vlada nastojati da sačuva legitimna prava manstira Visoki Dečani ali da i verski lideri moraju da urade svoj deo posla, odnosno da rešenje potraže kroz dijalog i dogovor sa lokalnim stanovništvom u Dečanima.
Aljbin Kurti, premijer Kosova, ponavlja svoj stav da je odluka o zemljištu manastira Visoki Dečani zasnovana na "diskriminacionoj" politici Vlade Srbije iz 1997. godine.
Lokalne vlasti u Dečanima smatraju da 24 hektara zemlje i šume pripadaju društvenim preduzećima "Apiko" i "Iljiriar" i uporno odbijaju da sprovedu odluku Ustavnig suda, koja je konačna i obavezujuća za sve strane. Smatraju da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.
Odgovor Eparhije
U međuvremenu je na poslednju izjavu kosovskog premijera oštro reagovala Eparhija raško prizrenska SPC, takođe koristeći reč diskriminacija.
Uuz ocenu da kosovske vlasti vode "sistematsku kampanju diskriminacije i otvorenog neprijateljstva prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi", te da je sporvođenje sudske odluke oko imovine manastira Visoki Dečani uslov da se pokaže da dijalog nije samo "predstava za kamere i strane zvaničnike”.
Pročitajte i ovo: Manastir Dečani u pravnom lavirintuTu još navode da se SPC na Kosovu tretira kao politička institucija ili neko preko koga se vrši politički uticaj, zašta, kako se navodi u saopštenju, nema osnova.
"Verujemo da ne postoji postupak od 2000. godine koji je toliko praćen, i koji se ovoliko politizuje, ne od strane naše Crkve, već od strane lokalnih institucija", navodi se.
Kakva je odluka Ustavnog suda?
Sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima "Apiko" i "Iljiria" ili srednjevekovnom manastiru Visoki Dečani, trajao je od 2000. godine do 2016., kada je Ustavni sud doneo odluku u korist manastira.
Ustavni sud je tada odbacio odluku Apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda Kosova iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i utvrdio da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu, "res judicata" (pravosnažno presuđena stvar).
Pročitajte i ovo: Ustavni sud Kosova: Odluka o manastiru Visoki Dečani još nije sprovedenaInače, Ustavni sud Kosova je krajem septembra prošle godine konstatovao da njegova odluka nije izvršena, te pozvao Državno tužilaštvo Kosova da preduzme dalje radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
Ustavni sud je u "Rešenju o neizvršenju presude" istakao da nema nadležnost za procenu odgovornosti za neizvršenje jedne odluke Suda od odgovornih organa, ali da takva procena pripada državnom tužiocu, u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Republike Kosova.
Međunarodna zajednica godinama unazad poziva Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda i da dozvole manastiru Visoki Dečani da u katastar upiše 24 hektara zemje i šume.
Šta su tražili međunarodni predstavnici?
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) je sredinom januara u pismu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju naveo da vlasti na Kosovu moraju poštovati prava manjinskih zajednica i pozvao na sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova.
Pročitajte i ovo: Blinken poručio Kurtiju: Vratite zamah dijalogu sa SrbijomUpravo na pritisak Međunarodne zajednice ukazuje i sociolog Artan Muhadžiri uz napomenu da je na taj način promenjen celi kontekst priče.
"Pogotovo treba istaći pismo američkog državnog sekretara, Blinkena, zbog jako specifičnih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova. Sadašnja situacija je poprimila obrise jedinstvenog insistiranja i nepopustljivosti od strane političkih predstavnika moćnih zemalja, i zbog toga su kosovski predstavnici, a pogotovo premijer Kurti, u nezavidnom položaju", navodi on.
Ko sprovodi odluke Ustavnog suda?
Arsim Bajrami, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini, je u ranijoj izjavi za RSE rekao da je činjenica su sve presude Ustavnog suda obavezujuće i da niko nema prava da na njih ulaže žalbu ali je napomenuo da u Ustavu Kosova nije precizirana jasna kazna za one koji ne poštuju odluku Ustavnog suda.
"Ne postoji organ koji je nadležan za sprovođenje odluka [Ustavnog suda], kao što je Policija ili bezbednosne institucije", rekao je Bajrami.
"Ne postoji organ koji je nadležan za sprovođenje odluka [Ustavnog suda], kao što je Policija ili bezbednosne institucije", navodi socilog Arsim Bajrami.
Šta Kurti može preduzeti?
Sociolog Artan Muhadžiri ocenjuje da su za "tenzije" između crkve na Kosovu i kosovskih vlasti krive obe strane.
"Predstavnici crkve ne žele da priznaju realnost posle 1999. godine, a pogotovo posle 2008. godine (kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije), ali sa druge strane ni kosovski politički lideri nisu imali nikakvu strategiju kao ponude u formi pragmatičnih alternativa", kaže Muhadžiri.
Muhadžiri smatra da se 99 odsto odnosa pripadnika srpske zajednice na Kosovu i kosovskih institucija politizuje i da je zbog toga teško napraviti korake napred.
"Verujem da će on (premijer Aljbin Kurti) pokušati da pronađe način za odugovlačenje implementacije (odluke Ustavnog suda) u nedogled, jer njegovo priznavanje ove odluke bi značilo gigantski ideološki pokret za njega – a on to ne želi ni po koju cenu", ocenjuje ovaj sagovorni.
Pročitajte i ovo: Čekajući pravdu za DečaneDa li su iscrpljene pravne mogućnosti?
Jedan od razloga zbog koje premijer Kurti ne prihvata odluku Ustavnog suda oko povraćaja zemljišta manastiru Visoki Dečani je i to što smatra da nisu iscrpljene sve pravne mogućnosti pre nego što je doneta odluka u korist manastira.
Za njega je iznenađujuće i kako je manastiru Visoki Dečani priznato pravo strane u postupku, ali i to što se Ustavni sud uključio u proces jer "u pravnom smislu Visoki Dečani nemaju samostalan pravni identitet" već je druga strana u sudskom procesu trebala da bude Srpska pravoslavna crkva.
Međutim profesor Ustavnog prava, Kadri (Krzeziu) Krueziu podvlači da je odluka Ustavnog suda "završeno pitanje" i da kosovske institucije moraju da sprovedu tu odluku.
"Ovaj slučaj ne može više da se vrati Vrhovnom sudu jer su odluke Ustavnog suda konačne, to je završena stvar”, podvlači on i smatra da je krajnje vreme da odreaguje i kosovsko tužilaštvo.
Sporovi SPC na Kosovu
Pročitajte i ovo: Postignut sporazum o obilaznici oko zone manastira Visoki DečaniManastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice.
Tu je i pitanje o nedovršenom Hramu Hrista Spasa u Prištini, čija je gradnja započela 1992. godine, koji se nalazi unutar Univerzitetskog kampusa. Prištinski Univerzitet tvrdi da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 90-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića.
Zbog toga Eparhija Raško-prizrenska, Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, vodi sudski spor od 2012. godine sa Prištinskim Univerzitetom.
Pročitajte i ovo: Liturgija u pravoslavnoj crkvi u Prištini čije se rušenje ili pretvaranje u muzej traži