Kosovske institucije su početkom januara zaplenile 429 uređaja za rudarenje kriptovaluta, nakon što su poslanici u Skupštini Kosova krajem decembra 2021. usvojili hitne mere zbog energetske krize.
Zbog sumnje da se na proizvodnju digitalnog novca troši velika količina električne enrgije, Vlada Kosova je 4. januara donela i odluku kojom se zabranjuje proizvodnja kriptovaluta, na osnovu koje je poslednjih dana Policija Kosova zaplenila stotine uređaja.
Međutim, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) kako se identifikuju lica koja se bave “kopanjem” kriptovaluta.
Sa druge strane, stručnjak za sajber bezbednost Driart (Elshani) Eljašni u izjavi za RSE objašnjava da postoje različiti načini da se identifikuje proizvodnja kriptovaluta.
„Identifikacija može da se uradi kroz saradnju sa građanima, zatim kroz praćenje aktivnosti na internetu. Putem internet provajdera moguće je otkriti i saobraćaj koji se koristi za rudarenje kriptovaluta, jer ti (uređaji) koriste posebne mrežne protokole“, navodi Eljšani.
Pročitajte i ovo: Zašto digitalni tokeni dostižu milionske cijene?Kriptovaluta je vrsta digitalnog novca, decentralizovana, zasnovana na “blockchain” tehnologiji. “Blockchain” je baza podataka koja sadrži informacije o digitalnim transakcijama.
U praksi, to je nešto poput kupoprodajne knjige, raspodeljene širom sveta putem računara.
Eljšani ocenjuje i da su četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, postale “atraktivna lokacija” za proizvodnju kriptovaluta.
Koliki je dug za struju na severu Kosova?
Građani ovog dela Kosova od 1999. godine ne plaćaju račune za struju a procenjuje se da dug za utrošenu električnu energiju u pomenutim opštinama, iznosi oko 12 miliona evra na godišnjem nivou.
Takođe, u severnim opštinama funkcionišu uglavnom internet provajderi iz Srbije koji na teritoriji Kosova deluju nelegalno.
Međutim, Eljšani tvrdi da to ne predstavlja nikakvu prepreku za identifikovanje osoba koje se bave proizvodnjom kriptovaluta.
„Bez obzira odakle dolazi internet, oni mogu da se identifikuju putem uređaja koji se nalaze na Kosovu, kao što su razni ruteri (uređaji za internet) ili drugi uređaji koji pružaju internet“, kaže Eljšani.
Akcija kosovske policije i carine u Leposaviću, gde je zaplenjena oprema za proizvodnju kriptovaluta.
Policija Kosova je 8. januara zaplenila 272 uređaja za proizvodnju kriptovaluta na teritoriji opštine Leposavić, a ministar Policije Dželjalj Svečlja je tada rekao da se akcije organizuju u cilju identifikovanja i konfiskovanja opreme za proizvodnju digitalnog novca.
Pročitajte i ovo: Policija Kosova konfiskovala 272 uređaja za proizvodnju kriptovalutaPolicijske akcije zbunjuju proizvođače kriptovaluta
Akcije Policije Kosova su zbunile pojedine građane koji se bave rudarenjem kriptovaluta.
U jednoj grupi na društvenoj mreži Facebook, primećuje se veliko interesovanje za objašnjenjem kako policija može da identifikuje uređaje koji proizvode kriptovalutu.
Tako jedan član grupa pita ostale da li postoji opasnost da mu policija konfiskuje opremu, iako je, kako kaže, legalno uvezao na Kosovo.
Razgovor na društvenoj mreži Facebook među osobama koje se bave proizvodnjom kriptovaluta na Kosovu
Takođe, oprema za proizvodnju kriptovaluta i dalje se slobodno prodaje na različitim internet platformama, iako istu već danima konfiskuje Policija.
Jedna osoba je 5. januara postavila objavu da su na prodaju 100 uređaja tipa Antminer, koji se koriste za rudarenje poznate kriptovalute Bitcoin.
Objava da su 100 uređaja za proizvodnju kriptovaluta na prodaju
Cene uređaja su različite, u zavisnosti od kriptovalute koja se “kopa”, brenda ili snage samog uređaja a kreću se od 150 pa sve do 10.000 evra.
Objava o prodaji opreme za proizvodnju kriptovaluta u vrednosti od 4.200 evra.
Carina Kosova: Zaplenjuje se sva oprema bez dokumentacije
Carina Kosova u odgovoru za RSE navodi da će biti zaplenjena oprema koja se koristi za rudarenje kriptovaluta, ukoliko vlasnik nema potrebnu dokumentaciju.
„Svaki uređaj ili proizvod koji se nalazi na Kosovu a nije prošao carinsku proceduru, nije ocarinjen, automatski podleže konfiskaciji“, navode iz Carine Kosova.
Nije precizirano šta se potom dešava sa zaplenjenom opremom.
Na osnovuZakona o carini i akcizama Kosova, ukoliko neko pravno ili fizičko lice prokrijumčari robu na Kosovo, ona se zaplenjuje.
Roba koja je oduzeta, može biti vraćena na zahtev vlasnika ili učinioca prekršaja u opravdanim slučajevima, ali samo ukoliko se ispune uslovi za tako nešto, odnosno da se vlasniku robe ili onom ko je prekršio zakon, dozvoli otkup.
Inače, Zakon predviđa da oduzeta roba ne može biti puštena u prodaju.
Inicijativa za uvođenje kriptovaluta u zakon
Predsednik Odbora za privredu, industriju, preduzetništvo i trgovinu u Skupštini Kosova Ferat (Shala) Šalja navodi da se procenjuje da na Kosovu ima oko 10.000 identifikovanih operatera – fizičkih i pravnih lica, koji se bave proizvodnjom kriptovaluta.
U nastojanju da regulišu ovakvu proizvodnju, poslanici u Skupštini Kosova su pokrenuli proceduru za donošenje zakona o kriptovalutama.
Pročitajte i ovo: Zašto je vrijednost bitcoina porasla 700 posto od početka pandemije?Cilj je da se kriptovalute i oblici oporezivanja kategorišu, kako bi ova proizvodnja bila u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonima o transferu novca, te kako bi se sprečilo pranje novca.
Šalja napominje da proizvodnja kriptovaluta mora što pre biti zakonski regulisana zakonom, pogotovo sada kada je Vlada Kosova zabranila “kopanje” digitalnog novca.
„Radna grupa još nije završila (nacrt zakona) i čekamo prolećno zasedanje Skupštine Kosova da nastavimo sa radom na izradi nacrta zakona o kriptovalutama“, kaže Šalja za RSE.
I Centralna banka Kosova (CBK) podržava ideju da se proizvodnja kriptovaluta reguliše zakonom.
Zamenik guvernera CBK-a Sokolj Havoli (Sokol Havolli) kaže da je rudarenje kriptovalutom u ovom trenutku rizična delatnost na Kosovu, odnosno za one koji ulažu u digitalni novac.
„Važno je regulisati neke segmente ove oblasti, koji se odnose na oporezivanje (kriptovalute) ili porez na dobit koji oni ostvaruju. Takođe, treba da se reguliše pitanje suzbijanja pranja novca“, navodi Havoli.
On smatra da bi trebali da se zaštite i oni koji ulažu u kriptovalute.
Pročitajte i ovo: Zbog energetske krize, Kosovo zabranilo proizvodnju kriptovalutaVlada tvrdi da oprema za kriptovalute troši puno struje
Nakon što su u Leposaviću na severu Kosova zaplenjena 272 uređaja za proizvodnju kriptovaluta, kosovski ministar finansija Hekuran Murati je rekao da ti uređaji, ukoliko neprekidno rade, troše oko 300.000 kilovata električne energije mesečno.
To je, prema njegvoj oceni, prosečna potrošnja struje za 500 domaćinstva.
Sa druge strane, oni koji se razumeju u rudarenje kriptovaluta tvrde suprotno, odnosno da proizvodnja digitalnog novca ne troši puno električne energije.
Granit Kadoli, koji se već nekoliko godina bavi proizvodnjom kriptovaluta, je u ranijoj izjavi za RSE rekao da na Kosovu postoje dve vrste uređaja koji proizvode kriptovalute - ASIC Miner, koji uglavnom proizvodi Bitcoin, i GPU Mining - koji se sastoji od grafičkih kartica.
Prema njegovim rečima, ipak je većina uređaja sa grafičkim karticama.
„ASIC Miner troši od 1,8 do 2,2 kilovata struje na sat, dok GPU Mining troši od 1,1 do 1,8, to su veći i skuplji uređaji. Većina građana (Kosova) koji su investirali u kriptovalute imaju GPU (uređaj). Ne troši previše (struje) da bi uticao na energetsku krizu“, rekao je Kadoli.
Na osnovu podataka Carine Kosova, tokom 2021. godine na Kosovo su uvezeni Antminer uređaji u vrednosti od oko 3.000 evra, dok vrednost uvezenih grafičkih kartica iznosi 583 000 evra.
Carina navodi da su građani Kosova u opremu za proizvodnju kriptovaluta najviše ulagali 2017/2018 godine.
Pročitajte i ovo: Dugovi severa KosovaBaš na leto 2018. godine, Kosovski operater elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) je saopštio da je zabeleženo povećanje potrošnje električne energije u opštinama na severu Kosova za preko 20 odsto.
Na javnoj raspravi u Skupštini Kosova, održanoj u avgustu prošle godine povodom nacrta zakona o kriptovalutama, poslanica Mimoza Kusari - Ljilja je povećanu potrošnju na severu povezala sa proizvodnjom kriptovaluta.
Iz KOSTT-a je za RSE potvrđeno da je bilo povećanja potrošnje električne energije na severu Kosova u periodu od 2018. do 2022.
„Evidentno je da je potrošnja električne energije poslednjih godina u stalnom porastu u opštinama na severu Kosova. Rast potrošnje u severnom delu zemlje u 2019. godini, u odnosu na 2018., iznosio je 8 odsto; Rast potrošnje u 2020. u odnosu na 2019. iznosio je 13 odsto. Takođe, u 2021. godini potrošnja električne energije na severu Kosova bila je 13 odsto veća nego prethodne godine“, navode iz KOSTT-a.
Kosovske institucije još uvek nisu pronašle rešenje kako da građanima na severu Kosova naplaćuju račune za utrošenu električnu energiju.
*Priredila: Sandra Cvetković