Epilog razgovora o Kosovu uveliko je poznat njegovom inicijatoru predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – koji će svoje rešenje javnosti nametnuti kao plod širokog društvenog konsenzusa.
Zajednički je to stav učesnika tribine „Debata o Kosovu: Unutrašnji dijalog ili monolog?“ na koju su organizatori – Institut za evropske poslove pozvali i Aleksandra Vučića, Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, kao i Milovana Drecuna koji predsedava Odborom za Kosovo u Parlamentu Srbije, ali se oni tom pozivu nisu odazvali.
“Niko nas nije zvao ni na kakav razgovor”, odgovor je Nenada Čanka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, Rade Trajković, bivše poslanice u Skupštini Kosova i Borislava Stefanovića, bivšeg šefa pregovaračkog tima sa Prištinom - troje učesnika na pitanje moderatorke i novinarke Olje Bećković o njihovom dosadašnjem učešću u, kako je označio predsednik Srbije Vučić, novoj fazi razgovora koja bi „trebalo da pomogne u razrešenju kosovskog (Gordijevog) čvora i pomogne nalaženje odgovora u vezi sa Kosovom koji će biti trajan”.
To troje sagovornika međutim Vučićevu inicijativu vide kao pokušaj obezbeđivanja legitimiteta potezima za koje predsednik Srbije sumnja da će naići na otpor većeg dela građana Srbije.
Uz tu ocenu ponudili su i svoje predloge za koje veruju da bi mogli doprineti smanjenju napetosti i boljim odnosima Srbije i Kosova – što je i jedan od preduslova napretka u evrointegracijama dve strane, ali i stabilnijeg Zapadnog Balkana.
„Sveobuhvatno obavezujući sporazum koji bi trebalo da reguliše naše odnose do tančina. Uključujući i članstvo u međunarodnim organizacijama, osim u Ujedinjenim nacijama. Ali je problem našoj vlasti što je ona obećala sve osim toga. I poništavanje Borkovih sporazuma (dogovora postignutih dok su se pregovori vodili između timova koje su predvodili Borislav Stefanović i Edita Tahiri, uz posredovanje predstavnika EU Roberta Kupera), od toga nije bilo ništa. I vraćanje pregovora pod okrilje UN – i od toga nije bilo ništa. Pa je Tomislav Nikolić (u kampanji uoči izbora 2012.) u Mitrovici rekao: ’Tako mi bog pomogao’ ima da oborimo sve te izdajničke sporazume i vratimo se sa vojskom i policijom’ pa ništa od toga nisu uradili“, rekao je Borislav Stefanović, učesnik devet rundi pregovora u periodu od marta do septembra 2011. godine čije su teme bile regionalna saradnja, sloboda kretanja i vladavina prava.
„Sveobuhvatno obavezujući sporazum koji bi trebalo da reguliše odnose Srbije i Kosova do tančina: Borislav Stefanović
Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba i bivša poslanica, upozorava da bi učesnici „unutrašnjeg“ dijaloga, čija se mišljenja ne podudaraju sa stavovima zvaničnog Beograda, mogli biti mete napada.
Primeri za to su, prema njenim tvrdnjama, nedavni pritisci na kosovske Srbe da na lokalnim kosovskim izborima podrže kandidate Srpske liste.
Osim toga, Trajković je uočila i da Srbija nedovoljno ozbiljno razmatra sve opcije koje bi joj mogle biti na raspolaganju.
„Da je Srbija zemlja koja zna da NATO dole čuva bezbednost, možda bi ulaskom u NATO mi dobili šansu da srpska vojska bude prisutna i da svi zajedno i sa Albanijom i svim ostalima naprave jedan bezbedonosi centar“, smatra Rada Trajković.
Možda bi članstvom u NATO srpska vojska postala prisutna na Kosovu: Rada Trajković
Učesnici debate osvrnuli su se i na nedoumicu koja je prethodnog dana zaokupila javnost, kako u Srbiji, tako i na Kosovu – o tome da li je država Surinam povukla priznanje Kosova. Trajković i Stefanović tumače da bi to moglo, ako se ispostavi kao tačno, uticati na slične postupke još nekih država – dok Nenad Čanak u tome ne vidi nikakav značaj.
„Ne znam kakvo će biti državno uređenje Kosova, ali ono je nezavisna država. Šta sad da radim kad je tako. Voleo bih da bude drugačije mnogo toga, ali nije tako. Šta da radim? Šta, Kosovo je Srbija? ’Ajde nemojte da se šalite...“, rekao je Čanak.
On sugeriše da bi Srbi trebalo u većoj meri trebalo da se integrišu u kosovske institucije i razvijaju suživot sa albanskim življem što bi, kako tvrdi, bio snažan garant njihovog ostanka na tom području.
„Ja sam ponosan što mi u Vojvodini imamo šest službenih jezika. I što deca imaju mogućnost da se školuju na svom maternjem jeziku. Time taj prostor doživljavaju kao svoju domovinu i otadžbinu. U uslovima kada nisi razvijao, nego si prvi inaugurisao etnički princip, a to je bila setite s diferencijacija u vreme režima Slobodana Miloševića – onda smo došli u poziciju da su ovo plodovi svega toga“, naglašava Nenad Čanak.
Odnosi Srbije i Kosova, odnosno prema tumačenju Borislava Stefanovića, rešenje kosovskog problema, preti da postane večna tema srpske politike. Tako nešto imalo bi vrlo destruktivne posledice, upozorava Stefanović.
„Treba rešavati i druga pitanja. Dakle, ako postanemo taoci jedne teme iz koje ne znamo da izađemo onda nema budućnosti za bilo koga od vas koji ste mlađi. I koji još imate neku šansu. Mislim da je rešenje u koegzistenciji naše razlilčitosti i shvatanju da nezavisnost Kosova, koja je za njih završena priča, mi treba da tumačimo kao postojanje Kosova, ali ne i njegovu nezavisnost“, zaključuje Borislav Stefanović.
Ako postanemo taoci teme iz koje ne znamo da izađemo onda nema budućnosti: učesnici debate
Debata "Unutrašnji dijalog ili monolog?", održana je istog dana kada i prvi okrugli sto u okviru "unutrašnjeg dijaloga" o Kosovu. Njegov inicijator Aleksandar Vučić najavio je da će rešenje, koje je označio, predlogom za Kosovo biti predstavljeno marta 2018. Nezavisnost Kosova do sada je priznalo 113 država članica UN, s tim što je još nejasno da li je država Surinam povukla priznanje.