Kosovo traži da se statusno neutralna misija Ujedinjenih nacija, UNMIK, reformiše, odnosno da postane predstavništvo UN-a na Kosovu.
Ova misija je od 1999. godine na osnovu Rezolucije 1244 pomagala u izgradnji institucija, ali, sada nakon proglašenja nezavisnosti i nakon konsolidacije zemlje, vreme je za promene, poručuju iz Prištine.
To je rečeno i šefu misije, Zahiru Taninu, prošle nedelje na sastanku sa skupštinskim Odborom za spoljne poslove iza zatvorenih vrata.
Eljmi Rećica, predsedavajući odbora u izjavi za Radio Slobodna Evropa navodi da UNMIK treba da se menja jer je Kosovo napredovalo, priznato je od 114 država sveta, ali još uvek nije članica Ujedinjenih nacija.
„U skladu s tim, moramo da pronađemo kompromis kako bi se UNMIK transformisao u predstavništvo UN-a na Kosovu, istovremeno uzimajući u obzir da je Kosovo nezavisna zemlja i da ima potrebu da je priznaju sve države“, kaže Rećica.
Kosovo je zainteresovano da se učlani u organizacije koje su pod Ujedinjenim nacijama, dodaje, što bi zemlji stvorilo nove mogućnosti kao što su članstvo u UNESCO, INTERPOL-u, kao i u samom UN-u.
„Mi smo sve te stavove konkretnije i striktnije predstavili Specijalnom predstavniku UN-a na Kosovu i zatražili da o tome upozna i Savet bezbednosti. Insistirali smo da se ove promene dese što pre“, kazao je Rećica.
UNMIK misija je ustanovljena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti koja je bila kompromis Sjedinjenih Država i zapadnog sveta sa Rusijom. Njen mandat je da se pomogne uspostavi uslova za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.
Misiju, koja je nekada brojala 15.000, a danas oko 380 članova, predvodi Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a, koji ujedno i obezbeđuje koordinisan pristup međunarodnog civilnog prisustva koje deluje u skladu s Rezolucijom 1244, uključujući OEBS, misiju koja je zadržala status stuba UNMIK-a zaduženog za izgradnju insitucija, kao i misija EU za vladavinu prava EULEX koja je ustanovljena na osnovu iste rezolucije i deluje pod opštom nadležnošću UN-a.
Nakon proglašenja nezavisnosti, kosovski zvaničnici u nekoliko navrata su naglašavali da je Rezolucija 1244 zastarela i da ne predstavlja novu realnost, da UNMIK misija više nema ni funkciju ni cilj i da se bespotrebno troše milioni na njeno održavanje. S tim se, međutim, ne slaže Rusija.
Ostaćemo da vam pomognemo onoliko koliko Savet želi da budemo ovde: Zahir Tatin
Predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu i šef misije UNMIK-a, Zahir Tanin, prošle nedelje je izjavio da će ova misija ostati na Kosovu onoliko koliko to zahteva Savet bezbednosti UN-a.
„Rad i prisustvo UNMIK-a je odluka Saveta bezbednosti i to je razlog zašto smo ovde. Ostaćemo da vam pomognemo onoliko koliko Savet želi da budemo ovde“, kazao je on nakon sastanka sa skupštinskim Odborom za spoljna pitanja.
U međuvremenu, UNMIK ostaje veza između Kosova i međunarodnih organizacija u koje pomenuta zemlja nije učlanjena, kao što je Interpol. Po pitanju Interpola, državne institucije su međutim oklevale da se obrate UNMIK-u zbog velikih kašnjenja u dobijanju povratnih informacija i komplikovane birokratije.
UNMIK je takođe bio meta kritika kosovskih zvaničnika zbog toga što je ova misija nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi svoje srpske paralelne strukture.
UNMIK je, u razdoblju od jula 1999. do novembra 2008. godine, bio odgovoran za vođenje istraga i krivično gonjenje za teške zločine, uključujući ratne zločine. Amnesti internešnal je međutim ocenio da je UNMIK propustio da sprovede nezavisne istrage o zločinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih. Amnesti internešnal je ustanovio da, istrage, čak i kada su vođene, nisu bile temeljne kao i da su, u nekim slučajevima, zatvarane bez nekog očiglednog razloga ili zbog političke svrsishodnosti.
UNMIK nije uspeo da zaštiti romske porodice koje su nakon rata 1999. živele u izbegličkim kampovima (na fotografiji) u Severnoj Mitrovici
Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija EULEX.
Savetnički panel za ljudska prava UNMIK-a prošle godine je takođe zaključio da UNMIK nije uspeo da zaštiti romske porodice koje su nakon rata 1999. živele u izbegličkim kampovima u Severnoj Mitrovici u blizini rudnika Trepča, a koji su kasnije zatvoreni zbog opasnosti od kontaminacije.
Zaključeno je i da je Misija bila nemarna zato što je dopustila da Romi godinama žive u tim kampovima, i pored toga što su stanovnici često bolovali zbog otrovnih tvari.
Misija je takođe kritikovana da je ometala izgradnju albanskih kuća u severnom delu Mitrovice.