Sukob između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne samo da je stvaran nego će se i zaoštravati i voditi u konflikt većih razmera kako se bude ubrzavalo i konkretizovalo rešavanje kosovskog problema, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor novosadskog Filozofskog fakulteta Slobodan Sadžakov, kome je religija jedna od tema istraživanja.
"Stavovi i pogledi Crkve i Vlade, odnosno, Vučića, očigledno su različiti i SPC je kroz saopštenje koje je doneto na (Svetom arhijerejskom) Saboru 10. maja odlučila da zauzme jedan rigidan stav o Kosovu", kaže Sadžakov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Azerbejdžana, gde je bio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti, poručio pre par dana da Crkva ne treba da se meša u politiku:
"Mi smo sekularna država, veoma ih poštujem… Ne mislim da ključne političke odluke treba da donosi Crkva, ali da ima pravo da iskaže svoj stav – naravno da ima", kazao je Vučić.
Nešto ranije, dan nakon što je Sveti arhijerejski sabor SPC 10. maja apelovao na srpske zvaničnike da nikada ne daju saglasnost na otuđenje ili podelu Kosova, predsednik Srbije poručio je da je stav SPC nerealan, da se zalaže za zamrznuti konflikt, odnosno, da ne nudi nikakvo rešenje, a da je potrebno postići kompromis.
"Sve poštujem, ali nisam video šta je rešenje. Da smo protiv svega i da čekamo bolja vremena, kad nas bude pet ili tri miliona ili kad nam drugi pobegnu još pedeset godina?", upitao je Vučić tada.
Majski sabor SPC pokazao je da najviši crkveni velikodostojnici nisu spremni ni za kakav kompromis o Kosovu, čime je zapravo odgovoreno na pitanje ima li unutrašnjih razlika u crkvenim redovima kada je reč o stavovima o Kosovu.
Nekima se krajem januara možda moglo učiniti da patrijarh srpski Irinej predvodi umerenije crkveno krilo kad je reč o Kosovu.
"Patrijarh Irinej je pokušao da napravi neku vrstu kompromisa i da da na značaju politici koju vodi Vučić, ali vidimo da je na Saboru (SPC), ipak, preovladalo mišljenje da se zauzme jedan tvrdi stav prema Kosovu i, naprosto, iz cele te situacije mogu proizaći samo sukobi – u skladu sa onom dinamikom kojom se bude rešavao problem Kosova", mišljenja je Sadžakov.
Krajem januara je, naime, patrijarh Irinej zahvalio Gospodu (Bogu) na Vučiću koji se, kako je rekao, "lavovski bori" za Kosovo i srpski narod.
Utisak je bio da time pokušava da amortizuje udar koji je dan ranije izveo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, optuživši Vučića da "vodi politiku izdaje Srbije i Kosova".
Sam Vučić je mitropolitu tada poručio da ne želi da odgovara na jezik uvreda, da Crkvu poštuje, ali da to ne znači da u svemu treba da misli isto kao vladika Amfilohije.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u januaru 2018. optužio Vučića da "vodi politiku izdaje Srbije i Kosova"
Kosovo je, doduše, patrijarh Irinej uporedio sa Palestinom i sa Jerusalimom, a Gospoda zamolio da Vučiću "da snage i moći da se odupre silnim vetrovima našega vremena".
Ipak, saborskom platformom i Patrijarh i ceo crkveni vrh emitovao je pomenuti apel Vučiću i svima koji dođu posle njega da se nikada dobrovoljno ne odreknu Kosova.
S obzirom na to da istraživanja pokazuju da više od polovine građana Srbije ima ogromno poverenje u Crkvu, logično se nameće pitanje hoće li Vučićeva podrška među biračima biti podrivena zbog razlaza sa SPC zbog Kosova.
Jelena Đorđević, direktorka Centra za Studije kulture beogradskog Fakulteta političkih nauka, veruje da kosovska razmimoilaženja sa Crkvom Vučiću neće naškoditi i to ovako obrazlaže:
"Taj sukob sa Crkvom po mom mišljenju, pravno gledano, ne mora da ima toliku ulogu s obzirom da smo mi, ipak, sekularna država i za taj argument Vučić može da se uhvati kada se ta odluka o Kosovu bude donela, a kada javnost koja veruje Crkvi ne bude time zadovoljna. Dakle, mi jesmo sekularna država. Međutim, mi jesmo i autoritarna država, tako da ja mislim da Vučić vrlo dobro zna da svojim polugama vlasti, mehanizmima propagande i medija za ubeđivanje svog biračkog tela i šire može da iskoristi da pokaže i dokaže da je njegova odluka jedina ispravna", ocenjuje Đorđević i dodaje da on na osnovu te odluke može da se dopadne i onima koji imaju malo fleksibilniji odnos prema celom problemu Kosova.
Slično misli i Slobodan Sadžakov:
"Mnogi potezi za koje su ljudi mislili da će biti šokantni i da će voditi osipanju njegovog biračkog tela pokazuju da se takve prognoze nisu ostvarile. Bilo je, recimo, u jednom momentu šokantno da ćemo imati gej premijerku i da će to drastično uticati na javno mnenje, pa se to nije desilo. Mislim da će u ovoj situaciji Srpska pravoslavna crkva u velikoj meri odmoći Vučiću, ali da će ti njegovi potezi, ipak, naići na makar prećutno odobravanje ogromnog broja ljudi koji čine biračko telo", uveren je Sadžakov.
Ako je verovati poslednjem ispitivanju od 20. decembra prošle do 20. januara ove godine, građani Srbije najviše poverenja imaju u predsednika Aleksandra Vučića. To pokazuju istraživanja i analize koje je na osnovu hiljada objava na društvenim mrežama sproveo centar OSIC (Open Source Intelligence Centre).
Na prvom mestu, sa ubedljivo najvećim procentom glasova, nalazi se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa 48,8 odsto, zatim Vojska Srbije sa 32,7 odsto, a na trećem mestu je Srpska pravoslavna crkva sa 31 posto glasova.