Hapšenje i deportacija šestorice turskih državljana sa Kosova u Tursku i dalje ostaje nerazjašnjeno. Kosovska opozicija sakupila je potpise 40 poslanika koji zahtevaju da se o tom, kako su nazvali, skandalu nezakonite deportacije, raspravlja u sredu, 4. aprila, što treba da potvrdi predsedništvo Skupštine Kosova.
Analitičari kažu da kosovski rukovodioci koji tvrde da ništa nisu znali, moraju da odgovore na pitanje kako to može da im neko otme pravo vođenja države a da o tome ništa ne znaju.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je u intervjuu za Glas Amerike tajnu deportaciju turskih državljana opisao kao "krađu". On je ponovio da nije bio obavešten o tome, da i dalje postoje mnoge nejasnoće, ali i da ne želi da prejudicira ko je to naredio.
"Dakle, zbog ubrzane procedure ukidanja boravišne dozvole, tajne deportacije o kojoj ja nisam bio informisan, doneo sam odluku o razrešenju dužnosti ministra policije i direktora Obaveštajne agencije... Kosovo je preduzelo najveće moguće korake i razrešilo glavne ljude iz oblasti bezbednosti, odnosno one koji su odgovorni, ali smo takođe otvorili i sveobuhvatnu istragu u vezi ovog slučaja", kazao je Haradinaj.
Hapšenje i deportacija turskih državljala sprovedena je u koordinaciji kosovske Obaveštajne agencije sa turskom, što je potvrdio i turski predsednik Redžep Tajip Erdoan, koji je zamerio Haradinaju na smeni dvojice kosovskih zvaničnika, navodeći da će za to "platiti", ali i poručivši da ovo nije ni prva ni poslednja akcija hapšenja Gulenovih sledbenika.
Haradinaj je ponovio da ne razume izjave turskog predsednika, te ponovio da se Kosovo ne meša u unutrašnja pitanja Turske i da niko nema pravo da odlučuje oko kosovskih pitanja.
Direktora Obaveštajne agencije inače imenuju i razrešavaju predsednik zemlje i premijer. Još, međutim, nije stigla saglasnost predsednika Tačija za njegovo razrešenje. Inače, direktor ove agencije, po zakonu, informiše i dostavlja obaveštajne podatke vezane za bezbednost zemlje i predsedniku i premijeru Kosova.
Govoreći o razlozima deportacije turskih državljana, a na osnovu izveštaja Kosovske obaveštajne agencije, predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da je njihovo nezakonito delovanje predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Kosova. Petoro uhapšenih i deportovanih su inače bili radnici privatnih škola na Kosovu pod nazivom Mehmet Akif.
Iako je Tači rekao da je izveštaj agencije bio detaljan, on je dodao da Agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova trebaju do kraja da pojasne detalje i postupke, te da u slučaju da je bilo povreda, odgovorni moraju da polažu račune. Tači je kazao da je linija između tretiranja nacionalne bezbednosti i zaštite ljudskih prava i sloboda stalna problematika u demokratskim državama.
"Kosovo u tom smislu ne može da predstavlja izuzetak, jer se terorističke i špijunske aktivnosti u našoj zemlji, kao i u ostalim demokratskim zemljama, vrše u najsofisticiranijem mogućem obliku", kazao je Tači.
Ovo ne kažem, dodao je on, da bih opravdao neki protivzakoniti postupak organa koji čuvaju nacionalnu bezbednost Kosova, "već da bih pojasnio koliko je teška borba protiv terorizma, fundamentalizma i sprečavanja špijunskih aktivnosti u našoj zemlji".
Predsednik Skupštine Kadri Veselji kazao je da je deportacija turskih državljana bila "greška" koja se više neće ponoviti.
Glavni i odgovorni urednik dnevne novine Koha Ditore Agron Bajrami kaže da je jasno da se ova deportacija nije smela dogoditi, jer je Kosovo time prekršilo međunarodne konvencije i pokazalo da ima problem sa unutrašnjom demokratijom i poštivanjem prava građana.
"Ko je u stvari naredio? Ja nisam siguran koliko ljudi veruje našim liderima kada kažu da ništa nisu znali. Ako nisu ništa znali onda jer red da oni odgovaraju - kako to može da im neko otme pravo vođenja države a da o tome ništa ne znaju? A ako su znali, bilo ko od njih, onda su oni direktno saučesnici celog ovog skandala koji, još jednom, nije trebao da se desi na Kosovu koje sebe smatra demokratskom državom u kojoj vlada zakon", izjavio je Bajrami za Radio Slobodna Evropa.
Razjašnjenje ovog slučaja nije dovoljno bez preduzimanja odgovarajućih zakonskih mera protiv onih koji stoje iza njega, kaže on. Ovim slučajem, dodaje Bajrami, Kosovo ugrožava i svoj put ka viznoj liberalizaciji sa EU.
"Mi smo pokazali da nam evropski standardi uopšte nisu važni kada treba da odradimo nešto što je očigledno u korist Republici Turskoj. Ko je to uradio i zašto, to ostaje da se vidi, ali nije samo dovoljno da se razjasni već zbog toga mora i da se odgovara", ističe on.
Porodice uhapšenih na Kosovu saopštile su da su tek nakon 48 sati od hapšenja mogli da potvrde da se uhapšeni nalaze u Turskoj, preko advokata koji su im dodeljeni. Od kosovskih institucija zatražili su da se u potpunosti rasvetli slučaj hapšenja, razlog ukidanja boravišne dozvole, samo hapšenje i ko ih je uhapsio, kome su predati, vreme deportacije i drugo. Takođe zahtevaju parlamentarnu istragu i iniciranje krivičnog postupka kako bi se odgovorni suočili sa pravdom.
"Porodice nezakonito deportovanih osećaju se da su pod rizikom jer se svakog trenutka mogu kidnapovati i predati Turskoj bez obzira što zakonski uredno žive na Kosovu i nisu počinili nikakvo krivično delo bilo na Kosovu ili u Turskoj", kazao je u utorak u Prištini njihov advokat Ljeutrim Sulja.