Kosovo u novu 2020. godinu ulazi bez vlade a nema indikacija ni da će se ubrzo formirati.
Izazovi i problemi Kosova prebacuju se iz godine u godinu, a to su vizni režim koji je i dalje na snazi sa Evropskom unijom, dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji je u 2019. bio u totalnom zastoju, velika nezaposlenost, problemi sa vladavinom prava i slično.
Šta je obeležilo 2019?
Odlazeću 2019. obeležili su događaji kao što su štrajkovi u obrazovanju i zdravstvu, povratak 110 državljana Kosova iz Sirije, usvajanje Zakona protiv negiranja ratnih zločina, povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti, taksa od 100 odsto koja je i tokom 2019. ostala na snazi i onemogućila nastavak dijaloga sa Srbijom.
Pročitajte i ovo: Kosovu iz Sirije vraćeno 110 državljanaTokom cele godine trajala su ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova pred Specijalnim tužilaštvom u Hagu, a upravo je jedan takav poziv doveo i do prevrememenih izbora.
Pročitajte i ovo: Haradinaj ispitan u Hagu, branio se ćutanjemNaime, zbog tog poziva na razgovor Ramuš Haradinaj podneo je ostavku sa premijerske pozicije, nakon čega su 6. oktobra održani prevremeni izbori na kojima je pobedio pokret Samoopredeljenje koji je svih ovih godina bio u opoziciji.
Pročitajte i ovo: Izbori na Kosovu: Opozicija preuzima vlast, koaliranje neizbežnoOdmah iza Samoopredeljenja došla je druga opoziciona partija u prošlom mandatu, Demokratski savez Kosova. Nova Vlada Kosova međutim još nije formirana zbog nedostatka dogovora između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova.
Pročitajte i ovo: Nema dogovora o novoj Vladi KosovaKako predsednik vidi prošlu godinu?
Predsednik Kosova Hashim Thaci je na konferenciji za novinare 31. decembra rekao da je 2019. bila godina "dobrog napretka u svim oblastima", kao što su ekonomski razvoj, vladavina prava, ojačavanje civilne demokratije, vojske Kosova i preuzimanje novih odgovornosti. Posebno je istakao uspešno održavanje prevremenih, parlamentarnih izbora "za šta su zaslužne i politička klasa i građani Kosova".
"Narednih dana i nedelja čekamo da vidimo sprovođenje te volje građana od strane političkih partija", kazao je Tači.
Hashim Thaci
On je potvrdio da očekuje lidera pokreta Samoopredeljenje, Albina Kurtija, 6. januara u 15 sati na konsultacije, a nakon što je Kurti tri puta bio u nemogućnosti da se sastane na Tačijev poziv. Poslednji predlog za 6. januar izneo je sam Kurti 30. decembra. Nakon ovog sastanka očekuje se da predsednik imenuje mandatara za premijera Kosova.
Poruke odlazećeg premijera
Odlazeći premijer Ramush Haradinaj je u novogodišnjoj poruci poručio da je Kosovo u odlazećoj godini uspešno održalo izbore, da je Kosovo danas održivije, da kompanija Trepča i njeni resursi, što je jedno od pitanja na kome insistira Srbija, pripadaju Kosovu, da su policija, obaveštajna agencija i pravosuđe održiviji, da su uposleni u javnom sektoru sigurniji.
"Još naš čeka puno posla, ali uspećemo", poručio je Haradinaj.
Ramush Haradinaj
Kosovski analitičar Artan Muhaxhiri u razgovoru za RSE međutim navodi da problemi koji su pratili Kosovo u 2019. prebaciće se i na 2020. Navodi da se ne može očekivati brzo formiranje vlade, a da se očekuje formiranje vlade na osnovu široke koalicije ili novi izbori.
Prioriteti
"Nažalost, ove političke komplikacije su veoma razočaravajuće za građane Kosova koji su očekivali da će nakon jasnih izbornih rezultata brzo i bez problema da se formira Vlada, što se nije desilo", kazao je Muhaxhiri, dodajući da će vizna liberalizacija i vladavina prava ostati prioriteti i naredne godine.
On takođe ukazuje da je nedostatak političke stabilnosti na Kosovu doprinelo isključenju ili stagnaciji Kosova kada su u pitanju veliki geostrateški projekti, kao što su Mini-šengen iniciranog od strane lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije, okončanje dijaloga sa Srbijom i evropske integracije.
Dijalog je posebno zakomplikovan zbog tema koje su skrenule pažnju sa njega i ugrozile proces, kao što je pitanje razmene teritorije.
Zavisiće puno od budućeg premijera, ko će on biti, i koliko će biti zainteresovan da u prioritete uvrsti dijalog, a potom i od pritiska međunarodne zajednice, pogotovo SAD i Nemačke.Artan Muhaxhiri, politički analitičar
"U planiranju okončanja dijaloga ključ je formiranje stabilnih institucija na Kosovu koje će prethodno dati obećanje da će kvalitetno investirati u okončanju dijaloga sa Srbijom. Okončanje tog procesa puno će zavisiti od političkog profila vlade na Kosovu, jer ako jednoj vladi nije prioritet završetak dijaloga, onda će se ta tema i dalje vući. Zavisiće puno od budućeg premijera, ko će on biti, i koliko će biti zainteresovan da u prioritete uvrsti dijalog, a potom i od pritiska međunarodne zajednice, pogotovo SAD i Nemačke", navodi Muhaxhiri.
Kao izazov ističe i eventualne optužnice Specijalnog suda u Hagu.
"Što je profil pojedinaca (protiv kojih će se podići optužnica) veći, to su veće mogućnosti za destabilizacijom političke scene na Kosovu. To će promeniti i pozicije određenih partija u političkom spektru i imaće velikog uticaja ako optuženi budu visokog političkog profila", smatra Muhaxhiri.
Posebno kao pozitivno zbivanje navodi uspešno održavanje prevremenih izbora, koji nažalost, dodaje, nisu propraćeni brzim formiranjem nove vlasti.