Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da institucije nisu prihvatile predlog da se proširi autonomija za sever Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, niti predlog formiranja Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima.
Osmani je ovo izjavila u ponedeljak, 31. januara, uoči sastanka sa specijalnim izaslanikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za zapadni Balkan Garbielom Escobarom i specijalnim izaslanikom Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom.
Eskobar i Lajčak borave u trodnevnoj poseti Kosovu, kako bi ohrabrili lidere u Prištini da nastave dijalog s Beogradom o normalizaciji odnosa dve strane.
Nakon posete Kosovu, Eskobar i Lajčak idu i u Srbiju, gde će o ovoj temi razgovarati sa tamošnjim zvaničnicima.
Očekuje se da će pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom biti jedna od tema razgovara između Eskobara i Lajčaka sa državnim vrhom na Kosovu.
Pročitajte i ovo: Zajednica u novom paketu za Kosovo"Predlozi o kojima se govori za navodno proširivanje autonomije ili neku vrstu Asocijacije sa izvršnim ovlašćenjima, nikada nisu predstavljeni institucijama Republike Kosovo. Ono što je veliki problem je to što su predstavnici Kosova potpisali štetne sporazume, koji Zajednici daju izvršna ovlašćenja", navela je Osmani.
Naglasila je da su kosovske institucije odlučne u nameri da ne dozvole primenu modela koji bi Kosovo učinilo nefunkcionalnom zemljom.
Premijer Kosova Aljbin Kurti nije komentarisao eventualne nove modele za formiranje Zajednice srpskih opština.
"Verujem da je poštenije davati komentare nakon sastanka", rekao je Kurti.
Ambasador SAD na Kosovu Jeffrey Hovenier izjavio je 26. januara da "postoje modeli (Zajednice srpskih opština) za koje misli da mogu da funkcionišu i da je Vlada Kosova ohrabrena da ih razmotri"
Šta je sporno oko formiranja Zajednice?
Zajednica je dugotrajni kamen spoticanja u dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa dve strane, započetog uz posredovanje Evropske unije pre 11 godina.
Njeno formiranje je dogovoreno u Briselu 2013. godine u okviru tog dijaloga.
Dve godine kasnije se u Briselu dogovaraju i principi o formiranju Zajednice, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava.
Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Pročitajte i ovo: Šef diplomatije Srbije tvrdi da sa premijerom Kosova nije bilo i verovatno neće biti dijalogaNakon te odluke suda kosovske vlasti odbijaju da realizuju ovaj sporazum uz obrazloženje da je Zajednica srpskih opština štetna, dok srpska strana uporno insistira na realizaciji sporazuma i traži da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga.
Dijalog na visokom političkom nivou, koji vode premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom 2021. godine je održan je samo dva puta. ali nije bilo konkretnog napretka.
Zvaničnici dve strane optužuju jedni druge za blokadu dijaloga, dok iz međunarodne zajednice stižu sve češći pozivi za nastavak razgovora u Briselu.