Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) nemaju koordinaciju o pitanju zajedničkog pristupa u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
Čini se da su dva ključna aktera na međunarodnoj sceni imala i različita stajališta
kako nastaviti dalje sa procesom pregovora.
Dok nova lica u novoj strukturi institucija EU i dalje razmatraju načine kako pristupiti dijalogu u budućnosti, neka vrsta pregovora se već odvija daleko od Brisela.
Američki izaslanik za dijalog Ričard Grenel (Richard Grenell) je početkom godine, za manje od mesec dana, uspeo da izdejstvuje tri sporazuma između Kosova i Srbije: sporazum o direktnoj avionskoj i železničkoj liniji između Beograda i Prištine, kao i o izgradnji autoputa između ova dva glavna grada.
- Američki posrednici dogovorili letove između Prištine i Beograda
- Srbija i Kosovo: Potpisani sporazumi o autoputu i železnici
O nijednom od sporazuma EU nije bila obaveštena, niti uključena u pregovore koji su do njih doveli.
Pročitajte i ovo: Brisel 'zatečen' dogovorom o letu od Beograda do PrištinePočetkom ove nedelje, u Beloj kući je posredstvom Grenela organizovan sastanak između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaci). Ovo je bio prvi direktan susret od kada je dijalog zvanično suspendovan.
SAD uz Tačija?
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) poslao je pismo predsedniku SAD Donaldu Trampu (Donald Trump) i državnom sekretaru Majku Pompeu (Mike Pompeo), a nedavno je obavio telefonski razgovor sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Robertom O'Brajanom (Richard O'Brien), kao i samim izaslanikom Grenelom.
Do razgovora je došlo nakon susreta Tačija i Vučića u Vašingtonu, gde su obojica bili prisutni, a za koji kosovski premijer tvrdi da nije bio obavešten.
Od kada je preuzeo dužnost šefa kosovske vlade, 3. februara Kurti nije imao formalne susrete sa američkim izaslanikom za dijalog.
Aljbin Kurti i Ričard Grenel susreli su se pre nego što je Kurti preuzeo premijersko mesto, 23. januara u Prištini
Sredinom februara, kada je u Minhenu održana bezbednosna konferencija, Grenel se sastao sa više beogradskih i prištinskih političara, uključujući i kosovskog vicepremijera, koji dolazi iz drugog koalicionog partnera u Vladi Kosova.
Iako je i Aljbin Kurti takođe učestvovao radu konferencije, nije došlo do susreta sa Grenelom.
Pročitajte i ovo: Radna večera u Briselu: EU priprema investicioni plan za Zapadni BalkanAmeričke procene
Bodo Veber (Bodo Weber), viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, smatra da sveukupne okolnosti idu u prilog kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju.
"Izgleda da je više predsednik Tači koji gura ovaj sukob iskorišćavanjem američke administracije i neznanja i naivnosti izaslanika (Grenella) nego sam Vašington, da bi očajnički pokušao da sačuva njegov politički ugled na Kosovu, koji je uništio u poslednje dve godine eksperiment zamene zemlje van mesta popravke. U tom smislu, trenutno bismo mogli da se bavimo više unutrašnjim kosovskim obračunom, nego transatlantskim", izjavio je Veber za RSE.
Britanski novinar i poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu Tim Džuda (Tim Judah) smatra pogrešnim pristup koji jača Hašima Tačija, "čija reputacija u sopstvenoj zemlji nije najbolja".
Suludo je misliti da neko može da progura Tačija da postigne sporazum, dok on nema nikakvu moć.- Tim Džuda
"Suludo je misliti da neko može da progura Tačija da postigne sporazum, dok on nema nikakvu moć", tvrdi Džuda za Radio Slobodna Evropa (RSE) i dodaje da je "čudan pristup" američke strane koja pokušava da postigne sporazum između Vučića i Tačija dok se istovremeno ponaša kao da kosovska Vlada i Kurti praktično ne postoje.
"Američka strana se pridržava nekog ko nema nikakvu moć. Tači bukvalno ne može ništa isporučiti", podvlači Džuda.
Brisel insistira na glavnoj ulozi u procesu
Bez obzira na paralelan proces, koji se vodi pod posredstvom američke prestonice, zvaničnici EU insistiraju da isključivo oni imaju ulogu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
"Na osnovu međunarodnih odluka i istorijski gledano, EU je jedini akter koji ima zadatak da olakša dijalog između Prištine i Beograda. EU je bila tamo od samog početka, kada su razgovori počeli u martu 2011. godine", izjavio je za RSE Peter Stano, portparol visokog evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja (Josep Borrell).
"Dakle, postoji samo jedan posrednik dijaloga između Prištine i Beograda, a to je EU koju predstavlja visoki predstavnik", istakao je Stano.
Međutim, sa ovim se ne slaže predsednik Kosova Hašim Tači, koji smatra da su briselski napori u procesu normalizacije odnosa doživeli krah.
Tači je 4. marta izjavio da će SAD a ne EU od sada imati vodeću ulogu u dijalogu između Kosova i Srbije.
"Nedostatak jedinstva država EU se odražava i na šansu i mogućnosti postizanja konačnog sporazuma između Kosova i Srbije. Da ilustriram, EU i članice EU još uvek nisu uspele da nateraju pet države EU da priznaju Kosovo. Ni na horizontu se ne vidi nada da EU ubedi te zemlje, a kamoli da ubedi Srbiju da prizna Kosovo. Ta šansa je ravna nuli, ne vidim ni napore. To je jedna razočaravajuća uloga Brisela", izjavio Tači novinarima 4. marta.
Pročitajte i ovo: Tači: SAD će imati vodeću ulogu u dijalogu Kosova i SrbijeOčigledne razlike između Vašingtona i Brisela u stajalištima i pristupu su potvrđene kada je novoimenovani premijer Aljbin Kurti krajem februara najavio postepeno ukidanje takse i uvođenje mera reciprociteta između Kosova i Srbije.
Evropska unija, uključujući i njene zemlje članice u individualnim reakcijama, pozdravile su ovu odluku i ocenile da se radi o važnom koraku ka obnavljanju pregovora.
Sa druge strane, SAD su odbacile Kurtijevu ideju nazivajući je "pogrešnom", te su od njega zahtevali potpuno ukidanje takse bez dodatnih mera.
Pročitajte i ovo: Grenel: SAD protiv Kurtijeve odluke o delimičnom povlačenju taksi Srbiji i BiHRazličita stajališta Brisela i Vašingtona o istom pitanju, portparol EU Peter Stano objašnjava time da su "reakcije EU formulisane i zasnovane na stavovima, politikama i odnosima Evropske unije sa partnerima".
Naime, briselski dijalog, koji je počeo 2011 pod pokroviteljstvom EU, je u zastoju od 2018 godine, kada je pređašnja kosovska vlada uvela taksu od 100 odsto a uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao odgovor na kampanju Srbije u povlačenju priznanja kosovske nezavisnosti i blokadu u nastojanjima zvanične Prištine da se učlani u razne međunarodne organizacije.
Zvanični Beograd insistira da se neće vratiti za pregovarački sto u sedište EU, dok se ne ukine taksa.
Posledice nesuglasica između SAD i EU
Poznavaoci prilika su mišljenja da američki pristup, između ostalog, doprinosi i nesuglasicama unutar kosovske političke scene.
Bodo Veber je mišljenja da je "postalo očigledno da je proteklih dana došlo do transatlantske bitke o budućem sporazumu između Kosova i Srbije".
Smatra da je trenutni sukob "manje direktan između Sjedinjenih Država i EU, već onaj na leđima nove kosovske Vlade".
Osim činjenice da treba dovoditi u pitanje suštinu investicijskih obećanja Grenela, ne možete kupiti mir, a kamoli konačni sporazum koji garantuje normalan odnos Kosova i Srbije.- Bodo Veber
"Sukob između Trampove administracije, tj. izaslanika Grenela i kosovske Vlade, posebno premijera Kurtija, pokazuje koje motivacije pokreće Vašington. Prvo, ovu politiku definitivno ne vode nikakvi principi, već samopromotivni interesi gospodina Grenela da posreduje u sporazumu, bez obzira na suštinu", tvrdi Veber u izjavi za RSE.
Osvrćući se na česte izjave Richarda Grenela, koje je ponovio 4. marta kosovski predsednik o pitanju mogućnosti velikih investicija nakon sporazuma između Srbije i Kosova, Veber ističe da se radi o "potpunom nerazumevanju Balkana i prirode spora između Kosova i Srbije".
"Osim činjenice da treba dovoditi u pitanje suštinu investicijskih obećanja gospodina Grenela, jednostavna činjenica je da ne možete kupiti mir, a kamoli konačni, sveobuhvatni sporazum koji garantuje normalan, bilateralni odnos između Kosova i Srbije na održiv način", upozorava Bodo Weber.