Predsednica Kosova Vjosa Osmani je izrazila žaljenje što u Srbiji nije došlo do promene vlasti nakon nedeljnih parlamentarnih i predsedničkih izbora.
Prema još uvek preliminarnim rezultatima, predsednik Srbije će i u narednih pet godina biti Aleksandar Vučić, dok je većinu u Parlamentu osvojila njegova Srpska napredna stranka (SNS).
Osmani je na konferenciji za novinare 4. aprila u Prištini rekla da srpsko rukovodstvo nastavlja sa propagandom protiv kosovskih institucija. Govoreći o dijalogu Kosova i Srbije, kosovska predsednica je rekla i da Briselski sporazum predviđa ukidanje srpskih paralelnih institucija ali da to još uvek nije realizovano.
"Nastavlja se mentalitet iz 90-ih godina, Srbija nastavlja da posmatra zemlje u regionu, posebno Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kao privremene države. Jasno je da su ove zemlje nezavisne, uprkos destruktivnoj ulozi koju Srbija, koju kao ruski satelit igra u našem regionu", rekla je Osmani.
Ipak, ona je izrazila nadu da će se sastanci u narednom periodu intenvizirati, napominjući da Kosovo insistira na konačnom sporazumu uz međusobno priznanje.
Vlada Kosova još uvek nije iznela stav oko preliminarnih razultata predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji, niti je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio odgovor na to pitanje.
Pročitajte i ovo: Dobitnici i gubitnici izbora u SrbijiSa druge strane poznavaoci prilika Agon Maljići (Maliqi) iz Prištine i Dušan Janjić iz Beograda, ocenjuju da rezultati srpskih izbora pokazuju da neće biti napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa dve strane.
Dok Maljići ocenjuje da srpski predsednik Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti namerno odlažu nastavak dijaloga, Janjić ne isključuje ni mogućnost destabilizacije.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti vode dijalog na visokom političkom nivou o normalizaciji odnosa dve strane. Tokom prošle godine su se sastali samo dva puta ali nikakvog napretka u približavanju stavova nije bilo.
Zbog toga je Evropska unija odlučila da će sledeći sastanak zakazati pregovarači na tehničkom nivou, odnosno onda kada bude izvesno da je moguć neki napredak.
Izbori kao potvrda Vučićeve moći
Politički analitičar Agon Maljići ocenjuje da je pobeda Aleksandra Vučića i njegovog SNS-a loša vest za celi region zbog njegove bliskosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, te ukazuje da ta pobeda znači potvrdu Vučićeve "apsolutne moći".
Pročitajte i ovo: 'Igra brojeva' za vlast nakon izbora u BeograduMaljići zaključuje da je jedina dodirna tačka između Kurtija i Vučića zapravo obostrani interes da se proces dijaloga što više odloži kao i postizanje nekog sporazuma.
"Vučića to interesuje duže vreme. Odgovara mu da (dijalog) što duže traje. Istovremeno, premijer Kurti nikada (dijalog) nije tretirao kao prioritetno (pitanje). Ne vidim nikakve izglede da se to promeni. Voljom Vučića i Kurtija pomaka neće biti", navodi Maljići za RSE.
Napominje i da Vučić i Kurti ne gledaju isto na geopolitički trenutak usled napada Rusije na Ukrajinu.
Kosovo je osudilo rusku agresiju i uvelo sankcije Rusiji u skladu sa odlukama zapadnih zemalja, dok je Srbija podržala teritorijalni integritet Ukrajine ali ne želi Moskvi da uvodi sankcije.
Strah za Briselski sporazum
Ni Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose ne očekuje velike promene u odnosu Srbije prema Kosovu nakon izbora 3.aprila ali ipak smatra da Briselski sporazum "može da padne" i da dođe do neke vrste "Ukrajnizacije Kosova".
Prema Janjićevoj oceni, Vučić ima sličnu "populističku" politiku kao i Kurti i da obojica vode "igru zatezanja do granice rizika".
"Da vas podsetimna barikade, specijalnu policiju (Kosova), pa srpski odgovor vojskom, policijom, ruskim ambasadorom koji sve to kontroliše, do dizanja aviona vojske Srbije", navodi Janjić.
Krajem septembra prošle godine, Vlada Kosova na čelu sa Kurtijem je Srbiji uvela recipročne mere oko registarskih tablica, zbog čega su lokalni Srbi na severu Kosova dve nedelje držali u blokadi puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak.
Na ta dva prelaza su se sve vreme nalazili pripadnici Specijalne policije Kosova, kako bi zaštitili prelaze, dok su u nekoliko navrata granični prelaz Jarinje nadletali vojni avioni Srbije. Tada je zvanični Beograd poručio da su jedinice Vojske Srbije u povišenoj borbenoj gotovosti u garnizonima Raška i Novi Pazar, nadomak granice sa Kosovom.
Janjić smatra da se tenzije iz tog perioda nisu spustile i da se samo održava status kvo.
Kosovo i Srbija su posredstvom Evropske unije krajem septembra postigli dogovor o deeskalaciji situacije i privremeno rešenje oko registarskih tablica, odnosno da se državni simboli prelepljuju belim nalepnicama. Dogovoreno je da dve strane treba u roku od šest meseci da pronađu trajno rešenje, a taj rok ističe 21. aprila.
Pročitajte i ovo: Lajčak za RSE: Vučić i Kurti će se sresti kada se u nečemu složeJanjić podvlači i da će dijalog o normalizaciji odnosa, koji se u Briselu vodi od 2011. godine, morati da krene u nekom novom pravcu i veruje da najavljivanje izlaska Srba iz kosovskih institucija znači "rušenje Briselskog sporazuma".
Vučić se desetak dana pred izbore u Beogradu sastao sa predstavnicima Srba sa Kosova, nakon čega je rekao da su od njega zatražili dozvolu da istupe iz institucija.
"Kada Srbi izađu iz institucija Briselski sporazum pada. Politika se ne menja preko noći. Politika teritorijalizacije moći, koju sledi Vučić, znači da se ponovo otvara pitanje neintegrisanosti srpske zajednice i severa Kosova a to je pitanje granica", navodi Janjić.
'Srpski izbori na Kosovu nikada više neće biti održani'
On u izjavi za RSE ukazuje i da se srpski izbori na Kosovu nikada više neće održati na teritoriji Kosova i da ima "argumente" da su države Kvinte "prećutno podržale" odluku Vlade Kosova da srpski izbori ne budu održani ni 3.aprila.
Pripadnici srpske zajednice sa Kosova su na predsedničkim i parlamentarnim izborima glasali u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
"Prećutana je ta nagodba da izbora više neće biti a to u statusnom smislu znači da je Kurti dovršio suverenitet Kosova i to politikom reciprociteta, što je vrlo opasna i rizična politika", smatra Janjić.
Pročitajte i ovo: Premijer Kosova 'zaboravio' na unutrašnji dijalog sa SrbimaDržave Kvinte oštro su kritikovale Vladu Kosova što nije dozvolila održavanje srpskih izbora uz ocenu da je Priština odbila konsturktivan predlog država Kvinte za rešavanje ovog pitanja.
Predlog Kvinte je bio da se oficiri za vezu Kosova i Srbije koriste kao jedini zvanični kanal komunikacije između Vlade Kosova i Vlade Srbije, za prenošenje zahteva Srbije kosovskim vlastima.
Poslednji parlamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu održani su 21. juna 2020. godine.
Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće.
Ova praksa prikupljanja glasačkih listića je ustanovljena 2017. godine, i postojala je dozvola kosovskih vlasti za tako nešto.