Beograd istrajava u pokušajima da blokira članstvo Kosova u Interpolu. I nada se podršci Rusije u tome. Takvu molbu uputio je ruskom ambasadoru ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin. Međutim, kakve su posledice ovog insistiranja Srbije po međudržavnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala?
Za zvanični Beograd članstvo Kosova u Interpolu je pre svega političko pitanje. I u naporima da se tako nešto osujeti uključen je, čini se, čitav politički establišment. Lobira se kod „ruskih prijatelja“, ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova koordinarano rade na suprotstavljanju nastojanjima Kosova da postane član Interpola.
„Ovo pitanje je od posebne važnosti u kontekstu zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i suprotstavljanja unilateralnim pokušajima Kosova da ostvari članstvo u međunarodnim organizacijama čime bi se prekršila Povelja UN i rezolucija Saveta bezbednosti 1244", navedeno je u nedavnom saopštenju šefova diplomatije Ivice Dačića i policije Nebojše Stefanovića.
Kosovo ispunjava sve kriterijume da postane član Interpola, ali će konačna odluka o tome biti politička, ocenjuje Burim Ramadani, direktor Centra za bezbednosne politike na Kosovu.
Članstvo omogućava bolju razmenu informacija sa svima: Burim Ramadani
„Trenutna situacija definitivno se odražava i reflektuje na regionalni pristup u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma. Kosovo ima linije komunikacije sa Interpolom putem UNMIK-a, ali, to je veoma ograničeno, jer je prisustvo UNMIK-a na Kosovu ograničeno. Tako da bi direktan kontakt kroz članstvo omogućio bolju razmenu informacija i to je nešto što ne bi značilo samo za Kosovo već i za region“, navodi Ramadani.
Komunikacija između policija Kosova i Srbije, objašnjava dalje naš sagovornik, odvija se posredstvom UNMIK-a i EULEX-a.
On međutim, smatra da je za Kosovo važno članstvo u Interpolu.
“Mogućnost dodavanja imena na Interpolovu poternicu nije element koji se može izolovati, jer se tu radi i o razmeni informacija, zajedničkim operacijama sa različitim državama, uključjujući i Srbiju i druge zemlje regiona”, kaže Ramadani.
On dodaje da bi članstvo pomoglo da se bolje odgovori pre svega na međunarodni organizovani kriminal i terorizam.
“Borba protiv međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma definitivno zahteva veoma duboku i blisku saradnju među državama”, podvlači Ramadani.
Članstvo Kosova u Interpolu međutim, zvanični Beograd ne posmatra sa bezbednosnog aspekta.
Ova priča ima više aspekata, ukazuje advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević. Jedan od njih je državni gde bi članstvo Kosova u Interpolu bilo neka vrsta poraza za Srbiju, ali i nešto protivno Ustavu u kome se Kosovo tretira kao deo Srbije, navodi naš sagovornik. Međutim, kada bi se gledao usko samo bezbednosni segment, kaže Prelević, onda bi se moglo reći da bi možda bilo bolje da Kosovo ne bude “sigurna kuća” za kriminalce.
“I imate treći aspekt, ako je Kosovo u Interpolu onda kosovski sudovi, tužilaštva, policija mogu na tim poternicama zakačiti bilo koga, pa i predstavnike najviših državnih organa Srbije, kao što se na poternicama Srbije, po kojima niko ne postupa, nalaze (predsednik Hašim) Tači, (bivši premijer Agim) Čeku i ostali”, kaže Prelević.
Članstvo Kosova kao poraz za Srbiju: Božo Prelević
Prelević međutim, dalje navodi da postoje ozbiljne, i velike i male države, koje uopšte ne postupaju po Interpolovim poternicama.
“Jedna od njih je Rusija, mi imamo dosta iskustva sa tim. Takođe i neke zemlje u okruženju za dela koja su nesumnjivo učinjena u Srbiji, nesumnjivo posle rata, nesumnjivo nikakve veze sa bivšom Jugoslavijom nemaju, ne isporučuju osumnjičene, cene kakav će imati tretman ljudi u tim postupcima pred državnim organima Srbije. Dakle, nisam siguran da bi samo članstvo omogućilo postupanje po Interpolovim poternicama”, smatra Prelević.
Kosovo je 2015. godine drugi put podnelo zahtev za članstvo u Interpolu nakon prvog pokušaja 2010. godine. Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je nedavno za našu Fejsbuk rubriku “Zašto” navela da spoljna i unutrašnja politika Srbije nije dovoljno koherentna, te da se dešava da ne poštuje i ne ispunjava međunarodne sporazume čije odredbe je prihvatila. Takav je slučaj i sa Briselskom sporazumom koji u članu 14 predviđa da se dve strane obavezuju da neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju njihov napredak na putu ka EU, kaže Bjeloš.
“Male su šanse da Kosovo ove godine postane član Interpola, ali ne zbog toga što će Generalnom skupštinom predsedavati Rusi, kako se piše u medijima poslednjih nekoliko dana. Kosovo mora uraditi domaći zadatak koji podrazumeva uspostavljanje bolje međusektorske saradnje i koordinacije unutar Kosova radi priprema za članstvo, veću spremnost da se sa političkih izjava pređe na dela i pokaže politička odlučnost da se u praksi reše bezbednosne pretnje po građane Kosova i regiona”, rekla je Bjeloš.
Jednako uporno, vodi se kampanja na sprečavanju prijema Kosova u Unesko, telo Ujedinjenih nacija koja se stara o globalnoj kulturnoj baštini. Istovremeno višegodišnji dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, pod pokroviteljstvom EU, traje, dok predsednik države Aleksandar Vučić u Srbiji poziva na “unutrašnji dijalog o Kosovu”.