Nakon godinu dana premijeri Kosova i Srbije nastavljaju politički dijalog u Briselu, na poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini. Nova runda dijaloga predviđena je za 24. januar, a poslednja se održala 27. januara 2016.
Iz EU su rekli da su dešavanja poslednjih dana ukazala na potrebu za većom posvećenošću i većim angažovanjem dve strane, te da normalizacija odnosa ostaje od ključnog značaja za Evropsku uniju.
I pored niza, kako su u Prištini rekli, provokacija sa srpske strane, kao što su izgrađeni zid u Severnoj Mitrovici, hapšenje Ramuša Haradinaja, te voza "Kosovo je Srbija", obe strane su se izjasnile da dijalog o normalizaciji odnosa treba da se nastavi.
Zbog hapšenja Haradinaja po poternici Srbije kosovska opozicija ne odustaje od zahteva da se dijalog prekine sve dok Srbija ne povuče poternice za kosovskim rukovodiocima.
Premijer Kosova Isa Mustafa je na poslednjem zasedanju vlade rekao da bez obzira na opomene i uslovljavanja, dijalog sa Srbijom je strateška orjentacija koja nema alternativu, ali, dodao je, mora da se osigura da ovaj proces bude efektivan i sveobuhvatan.
"Naš konstruktivan pristup u dijalogu je u interesu suvereniteta i građana Republike Kosova. Pozivam i Vladu Srbije da odustane od pretećeg rečnika i da ga zameni dijalogom i saradnjom", kazao je Mustafa.
Kosovska ministarka za dijalog u Vladi Kosova Edita Tahiri saopštila je u petak da je Briselski dijalog od velikog značaja jer omogućava prostiranje suvereniteta na severu zemlje, rasformiranje srpskih struktura na Kosovu i integraciju srpske zajednice u državni sistem Kosova.
Ona je, međutim, obavestila javnost da je upravo zbog negativnih dešavanja i napete situacije "koju je Srbija prouzrokovala na Kosovu", došlo do odlaganja otvaranja ibarskog mosta u Mitrovici, koje je bilo zakazano za 20. januar, kao i otvaranja kosovskog suda u Severnoj Mitrovici, zakazanog još za 10. januar.
Edita Tahiri: Briselski dijalog je od velikog značaja
Kosovski analitičar Naim Rašiti smatra da će ovo biti jedna prazna godina u dijalogu Kosova i Srbije, s obzirom na izbore u Nemačkoj i Francuskoj koje inače vrše pritisak na Srbiju, ali i na predsedničke izbore u Srbiji. Ozbiljnija posvećenost Srbije ovom procesu može se očekivati tek krajem godine, dodaje on.
Rašiti dodaje da dijalog Kosova i Srbije ubrzo treba da pređe na novu plaformu ili u novi projekat koji će se ticati međusobnog priznanja nadležnosti.
"I 'voz' i 'Trepča' i mnoga druga dešavanja govore da se nadležnosti trebaju bolje definisati političkim sporazumom, ne samo de facto. EU je do sada u tome oklevala, ali je sada o tome počela da razmišlja", kaže Rašiti.
Rašiti dodaje da bez obzira što pojedini na Kosovu kažu da su provokacije Srbije rezultat slabog dijaloga, mogućnost Prištine da zaustavi voz, pristup policije na severu, rukovođenje železnica su takođe rezultati dijaloga.
Potreba za širi politički konsenzus
S druge strane, istraživanje Kosovskog demokratskog instituta o "Dijalogu i sporazumima u očima građana", govori da su građani Kosova slabo upoznati sa detaljima postignutih sporazuma u ovom dijalogu, kao što je onaj o telekomunikacijama ili Zajednici opština sa srpskom većinom.
Takođe, velika većina građana Kosova ocenjuje da dijalog u budućnosti treba da vodi jedna sveobuhvatna koalicija političkih partija, a da dve strane trebaju da pregovaraju o temama kao što su nestali, ratni zločini i odšteta, penzioni fond, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te i međusobno priznanje.
Jeta Krasnići iz ovog instituta je pozvala Vladu Kosova da bude transparentnija i da format budućeg učešća Kosova bude jedna od tema među svim političkim subjektima na Kosovu.
"Potrebno je doći do jednog šireg političkog konsenzusa o strategiji i ekipi koja bi Kosovo u Briselskom dijalogu. Uzimajući u vidu stavove građana Kosova, Institut predlaže kosovskim predstavnicima koji su u ovom procesu da uzmu u obzir mišljenje građana o temama koje trebaju da se diskutuju", kazala je ona.
Krasnići je dodala da je zakazivanje nove runde dijaloga u Briselu dobrodošlo za obe strane.
"Kosovo treba da shvati da u budućnosti treba da restrukturira ovaj dijalog i da jasno kaže šta očekuje od ovog procesa na kraju", dodala je ona.