Odgovor na pitanje da li će novi specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer vratiti predstavnike Prištine i Beograda za pregovarački sto zavisi od rezultata kosovskih izbora i buduće političke scene, kao i od spremnosti Srbije da prekine lobiranje za opozive priznanja te države, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Palmer je povratak pregovorima naveo kao svoj kratkoročni cilj te, kao i u ranijim nastupima, jasno poručio da bi SAD želele da vide međusobno priznanje kao centralnu tačku dogovora. Nepoznanica, međutim, ostaje američki pristup, odnosno način ostvarivanja tog cilja.
Izazovi za novu Vladu Kosova
Dijalog o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da se okonča postizanjem pravno-obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova biće najozbiljniji izazov nove vlade u Prištini koja će prozići kao rezultat parlamentarnih izbora 6. oktobra, ocenjuju kosovski poznavaoci političkih prilika.
Pročitajte i ovo: Ambasadori Kvinte: Predstojeći izbori presudni za Kosovo
Politikolog Ramuš Tahiri je mišljenja da će se nastaviti sa međunarodnim pritiskom da se nastavi dijalog sa Srbijom, isto kao što je bio slučaj i sa odlazećom vladom.
“Bilo bi dobro da buduća vlada Kosova bude vlada širokog spektra i da ima dovoljan broj glasova, kako bi na odgovoran i kompetentan način vodila pegovore sa Srbijom, u pravcu postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa. Ovi pregovori bi trebali voditi ka međusobnom priznanju, ali pre svega, oni moraju otvoriti Kosovu evro-atlantsku perspektivu”, izjavio je za RSE Ramuš Tahiri.
Agon Malići, analitičar iz Prištine takođe smatra da će dijalog sa Srbijom biti prioritet buduće kosovske vlade, kao posledica pritiska međunarodne zajednice. Malići smatra da je to očigledno i kada se uzme u obzir nedavno saopštenje ambasadora zemalja Kvinte, nakon imenovanja Metjua Palmera za specijalnog američkog izaslanika.
Pročitajte i ovo: Palmer: Cilj mi je da Beograd i Prištinu vratim pregovorima
Sve ovo, prema Malićiju ukazuje na to da će zapadne države, naročito SAD insistirati da glavno pitanje nove kosovske vlade, barem u narednoj godini, bude dijalog koji će takođe biti presudna odrednica u formiranju nove koalicione vlade na Kosovu.
“Budući da se radi o glavnoj temi, dijalog će takođe odrediti i prirodu koalicije. Takođe, dijalog i mogući sporazum će zahtevati širi konsenzus, onda je moguće da se ide na neku vrstu – i radi se o čistoj špekulaciji u ovom trenuktu – široke ili sveobuhvatne koalicije. Imajući u vidu prethodno iskustvo bilo ko, ko će biti deo nove vlade, imaće u vidu da se na pregovore ne može ići bez garantovane ustavne većine, ako ne u vladi, onda u smislu podrške dijalogu”, naglasio je Agon Malići.
Ukidanje taksi
Politikolog Ramuš Tahiri ocenjuje da nova vlada na Kosovu treba da pokaže da je odgovorna već u prvim danima njenog postojanja tako što će povući odluke prethodne vlade.
“Vlada Kosova treba biti vlada koja neće strepeti od velikih odluka i koja će imati autoritet da donese velike odluke. U ovom slučaju, treba nam vlada koja će već u prvoj sedmici suspendovati taksu na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine”, ocenio je Tahiri.
Agon Malići sa druge strane upozorava da Kosovo mora da ispuštuje zahteve oko dijaloga koji dolaze iz međunarodne zajednice, a koja u ovom slučaju govori istim glasom.
“U međunarodnoj zajednici su isti stavovi kada se radi o insistiranju da Kosovo ide dalje u procesu dijaloga, a Kosovo ovo može večno odbijati, ali sa visokom cenom koja podrazumeva gubitak podrške od strane međunarodnih partnera”, poručio je Malići.
Kraj kampanje Beograda?
Beograd je trenutno u dobroj poziciji kada je reč uslovima za nastavak dijaloga, navodi za RSE Marko Savković iz nevladinog Fonda za političku izuzetnost.
"Očigledno je da će ukidanje taksi sačekati formiranje naredne Vlade Kosova. Mislim da je to jedna u suštini dobra pozicija za Beograd jer prosto uvek može da kaže – izvinite, ali dok se takse ne ukinu mi nemamo nijedan razlog da sednemo za pregovarački sto“, kaže Savković.
Palmer je prilikom prethodnih poseta Srbiji i Kosovu više puta rekao da SAD neće propisivati kako rešenje između Beograda i Prištine treba da izgleda
Sam Palmer je u intervjuu Tanjugu izrazio nadu da će iduća kosovska vlada prihvatiti da suspenduje takse kako bi omogućila obnovu dijaloga, ali isto tako i da će Beograd zaustaviti svoje napore na međunarodnoj delegitimizaciji Kosova, te lobiranje kod drugih zemalja da povlače priznanje te države.
Pročitajte i ovo: SAD u misiji stabilizacije BalkanaIako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada više puta pozivao SAD da se uključe u proces i „pomognu u postizanju kompromisa sa Kosovom“, Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava navodi da je teško proceniti koliko je Beograd spreman da ispuni svoj deo uslova za nastavak pregovora.
"Mislim da se ovde pre svega radi o tome da li Srbija hoće članstvo u Evropskoj uniji i proevropsku orijentaciju. Sva ova nagađanja o tome da li će Amerika, Evropska unija ili Nemačka zauzeti ovakav ili onakav stav je donekle relevantno, ali ključno je da li Srbija hoće da se okrene u tom pravcu i tu leži odgovor na sva pitanja koja se svakodnevno postavljaju u ovoj zemlji“, navodi Sonja Biserko.
Pročitajte i ovo: Podele oko podele KosovaBrojne nepoznanice
Da li je inicijativa za konačno rešavanje kosovskog pitanja definitivno u rukama SAD, šta ona donosi u odnosu na dosadašnji pristup Evropske unije kao posrednika u dijalogu, da li će se proces ubrzati i kakvi su planovi i namere Vašingtona, samo su neka od pitanja koja je u političkoj javnosti u Srbiji otvorilo imenovanje Palmera na mesto specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan.
"U Beogradu sada ima jako puno spekulacija kako je Amerika uzela stvari u svoje ruke sa idejom da se eventualno ide i na podelu ili razgraničenje. Mislim da je to vrlo neizvesno i da do sada nije bila nikakva indicija da Amerika ide u tom pravcu. Mislim da je to pitanje još uvek otvoreno“, kaže Biserko.
Pročitajte i ovo: Vašington i podela Kosova
Palmer je prilikom prethodnih poseta Srbiji i Kosovu više puta rekao da SAD neće propisivati kako rešenje između Beograda i Prištine treba da izgleda, ali da proces i sam sporazum „treba da potekne od dve strane jer samo tako može da bude trajno primenjiv na Kosovu i u Srbiji“. Ponovio je da SAD vide Srbiju i Kosovo kao dve suverene države koje treba da donose odluke u svom najboljem interesu.
Pozicija Evropske unije
"Bilo bi vrlo važno da Nemačka, koja je sve ovo vreme ostajala na poziciji protiv podele Kosova, i Francuska pokrenu svoju inicijativu za rešavanje srpsko-kosovskog pitanja. U ovom momentu to još uvek nije artikulirano, tako da se čini da Amerika sad ima inicijativu koja nije izvesno u kom pravcu ide“, ocenjuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Iako smatra da je inicijativa za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, čiji cilj ostaje međusobno priznanje, već dugo u rukama SAD, Marko Savković iz Fonda za političku izuzetnost navodi da će njen uspeh zavisiti i od stava Evropske unije.
"To je još jedno veliko pitanje koje ove jeseni treba da se razreši jer je moj utisak da se po potrebi malo skrivaju iza Evropske unije, a ona niti ima jedinstven stav o Kosovu, niti je ta koja može da izvrši pritisak na aktere - na Kosovo da ukine takse, a Srbija da prestane sa kampanjom koju je i Palmer nazvao međunarodnom delegitimizacijom Kosova. Da li će to moći da uradi Amerika je treće pitanje. I dalje je to jedan moćan Zapad, ali je stvar u tome koje je instrumente spreman da upotrebi. Da li se na primer, ako ne bude nikakvog pomaka, zaustavljaju evropske integracije za Kosovo, odnosno za Srbiju? Jer, to je jedina pretnja koja je učinkovita na ovim prostorima. Dakle, mnogo je tu još pitanja na koja ćemo morati da sačekamo odgovor“, ocenjuje Savković.
Evropska komisija navodi trajnu normalizaciju odnosa sa Kosovom kao uslov za zatvaranje Poglavlja 35 u pregovorima Srbije o članstvu, dok se po završetku pregovaračkog procesa očekuje potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
S obzirom na probleme sa kojima se sama Unija suočava, vremenski okvir više nije u fokusu. Sa druge strane, novi specijalini izaslanik SAD za Zapadni Balkan, ima agendu.
"Imamo izbore na Kosovu šestog. oktobra, a u Srbiji će biti održani na proleće. Imaćemo mogućnost za nastavak pregovora između dva izbora koju treba da iskoristimo. Nadamo se da će obe strane iskoristiti tu priliku koja se ukazuje", rekao je Palmer za ljubljansko "Delo" uoči učešća na strateškom forumu na Bledu.
Marko Savković smatra da je jasno da je „ovaj američki poduhvat oročen, odnosno vezan za trajanje ove administracije“.
"Od jeseni 2020. ne možemo ni da pretpostavimo da li će to ponovo biti (predsednik SAD Donald) Tramp ili će neko drugi sedeti u Beloj kući. Iako smo često imali prilike da čujemo neke rokove, mislim da je ovo sada već prilično jasan rok“, kaže Savković.
U međuvrenu stiže i najava posete američkih senatora Srbiji i Kosovu.
Demokrata Kris Marfi napisao je na Tviteru da će sa republikancem Ronom Džonsonom ove sedmice boraviti, uz Ukrajinu, u Srbiji i na Kosovu kako bi pružili podršku dijalogu Beograda i Prištine.