Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je političke predstavnike na Kosovu da se ujedine u konačnoj fazi dijaloga Kosova i Srbije, kao što je to bilo u prethodnim međunarodnim procesima u Rambujeu i Beču. On je dodao da će ovo biti veoma težak proces koji nema alternativu.
S druge strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj kritikovao je Brisel zbog "sporog delovanja" u odnosu sa Kosovom.
Na konferenciji civilnog društva o mogućim scenarijima "velikog finala" Kosova i Srbije, Tači je kazao da je okončanje političkog dijaloga - sa zakonski obaveznim sporazumom - u državnom interesu Kosova, interesu koji ne poznaje podelu između vlasti i opozicije. To će otvoriti put Kosova za članstvo u Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i NATO-u.
Tači je priznao da postoji sve manje strpljenja za nastavak dijaloga bez preciznog vremenskog okvira i jasnog sadržaja konačnog sporazuma, te da je u poslednje dve godine bilo više pogoršanja nego napretka u ovom procesu. Ipak, naglasio je, došlo je vreme za veliki istorijski sporazum Kosova i Srbije zato što se ne može nastaviti sa statusom kvo ili zamrznutim odnosom ove dve države.
Tači očekuje da će, na osnovu Strategije Evropske unije za Zapadni Balkan, ova godina biti godina potpisivanja zakonski obaveznog sporazuma.
"Za nas na Kosovu, ovaj sporazum ima težinu recipročnog priznanja Kosova i Srbije i potpune normalizacije odnosa. Ovaj sporazum će omogućiti Kosovu da postane član Ujedinjenih nacija, OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i svih međunarodnih organizacija. Sporazum treba da donese i priznanje nezavisnosti od pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, kao i ubrzanu dinamiku za članstvo Kosova u Evropsku uniju i NATO", kazao je Tači.
Međutim, prema rečima Hašima Tačija, fundamentalno je pitanje - da li je Srbija spremna za takav sporazum i šta će tražiti kao kompromis od Kosova?
"Nekoliko puta sam rekao da je korekcija granica opcija koja nosi mnoge rizike i prema tome ne želim da se upuštam u detalje. Mi smatramo da je Kosovo uradilo mnoge bolne kompromise putem Ahtisarijevog plana", kazao je Tači.
Predsednik Kosova je kazao da Evropska unija i Sjedinjene Države trebaju da budu garant ne samo za postizanje sporazuma, već i za njegovo sprovođenje. Precizirao je da se dijalog više ne može odlagati.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi kazao je da ne postoji alternativa osim pregovora i kompromisa. On je naveo da je dijalog Kosova i Srbije doneo mnoge prednosti Kosovu, uključujući integraciju pravosuđa na severu, policije, sakupljanje carinskih prihoda na severu i dr. On je dodao da SAD podržavaju aspiracije Kosova i Srbije da se pridruže EU, te istakao da je i strategija Unije za šest država podstrek kako za Kosovo tako i za Srbiju.
Haradinaj: Ako zvanični Brisel nema kapaciteta da zatvori ovo pitanje, onda neka traže pomoć
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je na istom događaju kritikovao Brisel zbog odnosa prema Kosovu, navodeći da su spori u ovom procesu s obzirom da se pitanje Kosova i Srbije ne rešava već dve decenije. Velika energija Vašingtona da zaustavi rat na Kosovu "prebačena je sporim Evropljanima", kazao je.
"Ako ne kažemo otvoreno da je za Kosovo ovakvo stanje neprihvatljivo, onda ovako će i dalje da se nastavi. Ne treba da nas bude sramota da im otvoreno kažemo da 'ako zvanični Brisel nema kapaciteta da zatvori ovo pitanje, onda neka traže pomoć' ili neka nam kažu šta da uradimo mi i onda ćemo mi sami rešavati pitanja", kazao je Haradinaj.
On je takođe kritikovao Brisel zbog nesprovođenja pojedinih postignutih sporazuma, kao što je onaj o energetici koji Kosovu. Poručio je i da je potrebno institucionalno političko jedinstvo u dijalogu.
Predsednik opozicionog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, međutim, smatra da je bez razmatranja dosadašnjeg dijaloga i dosadašnjih sporazuma, teško ići napred, kao i to da je potrebno da dođe do unutrašnjeg dijaloga sa kosovskim Srbima. Kako bi budućnost dijaloga bila uspešna treba se pre svega shvatiti šta želi Srbija, kaže on, dodajući da je pogrešno da se više kritikuje Brisel nego suprostavljanje Beograda.
"Beograd jasno želi bosnizaciju Kosova, teritorijalnu razmenu, eufimizam za podelu Kosova i to je sredstvo za bosnizaciju Kosova. Boznizacija Bosne se desila u cilju podele, što je tražio i uradio Milošević. To se traži i na Kosovu. Traži se podela kako bi se desila bosnizacija. A s druge strane, još jedan drugi faktor, Moskva, želi 'rusizaciju bosnizacije' a to je sada uradila sa Republikom Srpskom u Bosni. Mi ćemo to sprečiti", kazao je Kurti.
On je dodao da prioritet Kosova treba da bude ujedinjenje Mitrovice a ne stolica u UN, čemu se ne protivi, ali, kako kaže, Mitrovica se ne može zameniti stolicom u UN.
Ljutfi Haziri ispred opozicionog Demokratskog saveza Kosova je kazao da Kosovo ne može da razgovara neograničeno i da je ovom procesu potrebna jasna politička agenda.
Na kraju konferencije, predsednik Kosova je zaključio da je dobro da su svi za dijalog i da je uspeh moguć samo ukoliko se radi zajednički.
Konferencija je održana u organizaciji Istraživačkog instituta za evropska pitanja RIDEA i Grupe za istraživanje politika na Balkanu.