Bez jednakih šansi za slepe i slabovide na Kosovu

Ljume Beriša (Lume Berisha) iz Kamenice kod Gnjilana je, sticajem nesrećnih okolnosti, potpuno izgubila vid sa tri godine. To je nije sprečilo da postane magistar u oblasti novinarstva i napiše dve knjige.

Danas ima 41 godinu. U poslednjih devet godina živi i radi u Prištini. Vodi autorsku emisiju „Za jedan bolji svet“ na Radio Kosovu (javni servis Radio televizija Kosova) u kojoj se uglavnom bavi položajem i pravima osoba sa posebnim potrebama.

Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama se obeležava svakog 3. decembra a Ljume Beriša za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava zbog čega misli da osobe sa invaliditetom „nisu uvek dobro prihvaćene u društvu“.

Iskustva diskriminacije

I sama se susretala sa raznim oblicima diskriminacije. Posle neuspešnog upisa na Pravni fakultet u posleratnom periodu na Kosovu, navodi, da je upala u depresiju i poželela da napusti Kosovo.

U toj nameri se obratila stranim ambasadama na Kosovu a odgovor joj je stigao iz SAD uz navode da su spremni da joj pomognu da napusti zemlju, ali da oni ipak smatraju da treba da ostane i da se školuje na Kosovu kako bi se u budućnosti borila za obrazovanje slepe i slabovide dece.

„Da kažem iskreno, rekla sam 'da' ali sa pola glasa. Kada znaš kakve su tvoje mogućnosti ovde kako da kažeš 'da' sa punim glasom“, priča Ljume Beriša.

Ipak uspela je u svojoj nameri da se odškoluje, upisala je novinarstvo pri Univerzitetu u Prištini, onda i master studije, tako da je danas ispunjena žena koja radi posao koji voli. Podvlači da ne bi uspela bez podrške porodice, koja joj je bila stalni oslonac.

Knjige za dostavu

Podvlači da ne bi uspela bez podrške porodice, koja joj je bila stalni oslonac.

Poruka roditeljima od roditelja

Njena majka, Nurije Beriša, joj je pratilac i pomaže joj da se nesmetano kreće dok je van kuće.

Nurije kaže da je jako ponosna na Ljumu i dodaje da roditelji, koji imaju decu sa posebnim potrebama, moraju da se bore za njih i njihova prava.

„To (invaliditet) nije sramota, za decu mora da se žrtvuje. Ja sam toliko ponosna njom. Poručujem svim majkama, bez obzira na naciju, da se bore za svoju decu“, kaže ona.

Gde se školuju slepa i slobovida deca na Kosovu?

Zakon o obrazovanju na Kosovu slepim i slabovidim osobama garantuje pravo na školovanje i upotrebu Brajevog pisma.

„Učenici sa delimično oštećenim vidom, kao i slepi učenici, imaju pravo na nastavu uz korišćenje Brajevog pisma, kao i pravo na upotrebu neophodnih tehničkih pomagala“, navodi se.

Resursni centar za učenje i konsolidaciju slepe i slabovide dece

Na Kosovu postoji i Resursni centar za učenje i konsolidaciju slepe i slabovide dece. Nalazi se u Peći, 80 kilometara zapadno od Prištine, i trenutno broji oko 110 učenika, koji imaju mogućnost da koriste i dom, ukoliko dolaze iz neke druge kosovske opštine.

Osim što pruža mogućnost obrazovanja dece u uzrastu od sedam do 18 godina, ovaj centar se bavi i pružanjem podrške i edukacije roditelja i dece do šest godina a kako bi kasnije bez problema mogli da nastave školovanje.

„Oko 40 dece ima od nula do 6 godina, oni idu u redovne vrtiće. Mi im pružamo podršku preko naše mobilne ekipe, koja radi na terenu, kao podrška porodici. Oni dolaze na dnevne tretmane, ne mogu da se odvoje od porodice jer su mnogo mali“, kaže za RSE Džavit (Xhavit) Kastrati, direktor Resursnog centra za obrazovanje i konsolidaciju slepe i slabovide dece.

On napominje da se radi i na inkluzivnom obrazovanju slepe i slabovide dece i dodaje da oko 50 njih pohađa nastavu u redovnim školama širom Kosova.

Ima i onih koji su na fakultetu.

„Od njih, imamo četvoro potpuno slepih, pohađaju nastavu u redovnim školama uz pomoć našeg centra i naravno tu je koordinacija u radu sa školom i roditeljima“, objašnjava Kastrati.

On navodi da je inkluzivno obrazovanje pravo svih osoba sa posebnim potrebama i dodaje da takav vid školovanja omogućava deci da rastu uz svoje roditelje.

Nedostatatak asistenata koji dobro poznaju Brajevo pismo

Međid Fonići (Mexhid Foniqi) iz Saveza slepih Kosova, je generalno zadovoljan mogućnostima i uslovima u obrazovanju za osobe sa oštećenim vidom i ukazuje da je tu i Resursni centar u Peći, koji pomaže u nastavi dece u redovnim školama.

Pročitajte i ovo: Uz Međunarodni dan bijelih štapova: Knjige za slušanje

Dodaje da ovaj centar snabdeva i redovne škole sa literaturom na Brajevom pismu i literaturom sa uvećanim slovima ali napominje da nedostaju pratioci, koji bi ovoj deci pomagali pri kretanju:

“Ministarstvo za obrazovanje je osposobilo nekoliko stotina asistenata ali nedostaje specijalizacija za slepe, jer za Brajevo pismo, ovi asistenti koji su osposobljeni nemaju to znanje. To treba da se omogući, da slepa lica budu asistenti”.

On dodaje da je od 1999. godine preko 60 osoba sa oštećenim vidom upisalo fakultete i dodaje da oko 70 odsto njih i diplomiralo iako za univerzitetsko obrazovanje teže doći do literature na Brajevom pismu.

“Mi smo obezbedili neku zvučnu literature ali to je simbolično”, kaže Fonići.

Nema škole za slepe na srpskom

Nastava u Resursnom centru u Peći se odvija na albanskom jeziku. Uporedo, u srpskim sredinama na Kosovu funkcioniše obrazovni sistem koji je odvojen od kosovskog i radi po planu i programu Republike Srbije.

U tim obrazovnim institucijama se takođe odvija inkluzivna nastava i deca sa oštećenim vidom mogu da upišu redovnu osnovnu ili srednju školu. Ne postoje precizni podaci koliko slepe i slabovide dece ima u srpskim sredinama na Kosovu. Neki od njih se obrazuju i u Školi za učenike oštećenog vida u Zemunu, u Srbiji.

RSE je stupio u kontakt sa nekim roditeljima slepe ili slabovide dece, ali oni o problemu obrazovanja nisu želeli da govore javno.

Gledati dodirom

Rade Jorgić, predsednik Udruženja saveza slepih u Gračanici, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, kaže da je obrazovanje u srpskim sredinama na Kosovu jako loše za osobe sa posebnim potrebama.

On smatra da slepa ili slabovida deca treba da idu na školovanje u Zemun u Srbiji kako bi, pre svega, naučili Brajevo pismo i dobili adekvatno i kvalitetno obrazovanje.

„Ima više dece (sa oštećenim vidom) koja pohađaju (redovnu) školu u Gračanici, ja mislim da je to za njih teže“, kaže Jorgić.

On napominje da je obrazovanje jako važno za osobe sa posebnim potrebama jer im daje samopouzdanje i snagu da se bore kroz život.

Jorgić, koji je danas penzioner, vid je izgubio u osnovnoj školi. U Osjeku (Hrvatska) je završio srednju školu za telekomunikacije nakon čega je 40 godina radio u centrali u Prištini.

„Tamo sam se i oženio i super je bilo. Ima i drugih zanata, ima ljudi koji su završili i fakultete. Oni su se snašli u životu“, kaže Jorgić.

Rade Jorgić, predsednik Udruženja saveza slepih u Gračanici

Inače, njegov hobi je šah. Redovno ide na turnire i do sada je dva puta bio prvak Kosova među slepim ili slabovidim osobama.

Šta su uradile institucije?

Vlada Kosova je izradila nacionalnu strategiju o pravima osoba sa posebnim potrebama za period od 2013. do 2023. godine. Ovaj dokument ima za cilj da obezbedi jednaka ljudska prava za sve, bez diskriminacije.

U ovoj strategiji su postavljeni ciljevi koje kosovske institucije treba da postignu u svim oblastima života za osobe sa posebnim potrebama.

Ljume Beriša sa majkom

Prošle godine je Vlada Kosova objavila i izveštaj o napretku oko prava osoba sa posebnim potrebama u kome se navodi da je, strategijom o pravima osoba sa posebnim potrebama, država na sebe preuzela da im omogući olakšano, puno i ravnopravno učešće u obrazovanju.

Kao neki od rezultata koji su do sada postignuti navodi se da je obezbeđeno učešće dece „sa funkcionalnim invaliditetom, u redovnim školama".

Takođe se dodaje da je nadležno Ministarstvo za obrazovanje obezbedilo 100 radnih mesta za asistente koji će raditi sa studentima sa posebnim potrebama, a da su u toku i obuke vaspitača u predškolskim ustanovama po opštinama, kako bi bili u mogućnosti da čuvaju decu sa posebnim potrebama.

„Program obuke imao je 12 modula za identifikaciju, metodologiju rada, procenu potreba, vrste invaliditeta, individualni plan obrazovanja i rehabilitacione usluge. U ovu obuku je bilo uključeno 26 vaspitača“, navodi se u izveštaju.

Takođe je pokrenuta kampanja za podizanje svesti o obuhvatanju dece sa invaliditetom u predškolske ustanove.