Privrednici sa severa Kosova u nedoumici: Plaćati porez ili zatvoriti biznis? 

Jovica iz Leposavića je samo jedan od nekoliko trgovaca koji zatvaraju svoje radnje u ovoj opštini sa srpskom većinom na severu Kosova.

Razlog je uglavnom njihovo nelegalno poslovanje koje su kosovske institucije godinama unazad tolerisale na severu zemlje.

"Sada moram da prijavim radnju, moram da plaćam porez", kaže Jovica (puno ime poznato redakciji) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Smatram da sve to treba, ali kupovanje plastike nije prioritet ljudima u ovom mestu. Moraću da zatvorim, vidite i sami da izbacujem stvari iz radnje", dodaje on.

Sa prodajom proizvoda od plastike je počeo da se bavi pre oko sedam godina i priznaje da je sve vreme radio "na crno" – nije registrovao prodavnicu, niti plaćao porez ili doprinose.

Na pokretanje ovog mini biznisa Jovica se odlučio jer ni on ni supruga nisu mogli da nađu posao, te dodaje da su poslednjih godina živeli od te prodavnice.

Porez 'sasvim normalna stvar'

U budućnosti će, kaže, pokušati da prijavi radnju i da vidi da li će biti isplativo – nakon izmirenja poreskih i drugih obaveza.

Kako navodi, biznismeni na severu su počeli sa registracijom poslova jer su shvatili da više neće moći da rade nelegalno.

"Plaćaće porez, što je sasvim normalna stvar", kaže Jovica.

Zatvorena prodavnica u Leposaviću, 22. januar 2024.

U Leposaviću je zatvoreno niz radnji koje su prodavale mešovitu robu, ali vlasnici nisu hteli javno da govore na tu temu. RSE ima saznanja da će neki od njih ponovo otvoriti kada registruju biznis, dok su drugi odlučili da trajno prekinu sa poslovanjem.

Bez daljeg tolerisanja nelegalnog poslovanja

Da bi se na Kosovu legalno poslovalo, potrebno je registrovati firmu putem Agencije za registraciju poslovanja, koja funkcioniše u okviru Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine.

Policija Kosova je u saradnji sa Carinom i Poreskom Upravom u poslednjih par meseci izvela nekoliko pretresa magacina ili trgovinskih radnji u četiri opštine na severu Kosova, pri dobijanju informacija da funkcionišu nelegalno.

Jedna od poslednjih akcija je sprovedena 22. januara u Zvečanu, gde je pretresen magacin.

Zamenik direktora policije za region sever Veton Eljšani (Elshani) u izjavi za RSE preporučuje privrednicima da registruju svoja poslovanja.

"Da nemamo makar problema sa registracijom i sa porezom", kaže Eljšani.

Ukoliko se sumnje o nelegalnom poslovanju potvrde, Carina Kosova u saradnji sa Poreskom upravom konfiskuje svu robu, objašnjava dalje Eljšani.

Nije mogao da precizira koliko je tačno biznisa zatvoreno zbog nelegalnog poslovanja. Kako kaže, odluku o tome donose Carina Kosova i Poreska uprava, koje nisu odgovorile na upit RSE-a.

Na osnovu istraživanja kosovskog Instituta za napredne studije GAP, na Kosovu je marta 2023. bilo oko 97.000 aktivnih biznisa. Od tog broja, 5.253 biznisa je bilo u vlasništvu pripadnika manjinskih zajednica, od koji 30 odsto u vlasništvu srpske zajednice.

Privrednik iz Severne Mitrovice Dušan Gašić kaže da je većina biznisa na severu registrovana po kosovskom sistemu, te da se pretresi vrše zbog robe poreklom iz Srbije.

Vlada Kosova je sredinom prošle godine zabranila uvoz robe poreklom iz Srbije "iz bezbednosnih razloga", nakon što su trojicu kosovskih policajaca uhapsili pripadnici srpske policije. Iako su policajci u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, odluka o zabrani uvoza srpske robe i dalje je na snazi.

"Dok se taj problem (oko uvoza robe iz Srbije) ne reši, mislim da ćemo imati sve više zatvaranja trgovina, biznisa", kaže Gašić.

'Nelegalno poslovanje, posledica politizacije severa'

RSE se obratio Poreskoj upravi Kosova sa upitom da li imaju saznanja koliko biznisa na severu Kosova nije izmirivalo svoje poreske obaveze, te koliko je Kosovo u gubitku zbog višegodišnjeg nelegalnog poslovanja u tom regionu.

Međutim, do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu

Bivši predsednik Privredne komore Kosova i ekonomista Safet Grdžaljiu (Gerxhaliu) u izjavi za RSE kaže da se nelegalno poslovanje na severu Kosova do sada tretiralo kao "političko pitanje" jer se Kosovo suočavalo sa problemom uspostavljanja vlasti u tom delu.

Dodaje da je Kosovo pretrpelo gubitke zbog ovakve situacije, ali da građane na severu ipak treba "postepeno uvoditi u zakon".

"Ljudi na severu moraju da budu obavešteni koji su postupci, koje su procedure (za legalizaciju biznisa), da im se objasni da mogu više da dobiju od legalnosti, nego rizikom bavljenja neformalnom ekonomijom. Ti ljudi koji registruju novi biznis treba da se osećaju da će imati i podršku i rezultate", navodi Grdžaljiu.

Vlada Aljbina Kurtija (Albin) je u nekoliko navrata isticala da teži uspostavljanju reda i zakona na severu Kosova, kao i integraciji tog dela u kosovski sistem i ukidanju paralelizma srpskih institucija.

Poskupljenje kao posledica zatvaranja radnji

A usled sve češćeg zatvaranja prodavnica u opštini Leposavić, došlo je i do poskupljenja, posebno osnovnih životnih namirnica.

Primera radi, mleko ili jogurt su za oko 100 dinara ili oko 80 evrocenti skuplji u Leposaviću nego u Raškoj, zbog čega meštani opštine Leposavić za veće nabavke idu u ovaj pogranični grad u Srbiji, udaljen oko 30 kilometara.

Jedna od njih je Marija iz Leposavića.

"Neki se i na nedeljnom nivou, konkretno ja, snabdevam proizvodima iz Srbije. Primećujem veliku razliku u ceni između Leposavića i Srbije", kaže ona.

I Stevan iz Leposavića kaže da su osnovne životne namirnice u Leposaviću poskupele.

"Blizu nam je Raška, često odlazimo da kupujemo namirnice, ono što možemo", navodi on.

Da građani sa severa sve češće namirnice kupuju u gradovima u Srbiji potvrđuje i privrednik iz Severne Mitrovice Dušan Gašić.

Ipak, on kao razlog navodi nestašicu robe iz Srbije zbog zabrane uvoza.

"Ljudi su navikli na te proizvode, i ako ih nema u radnji oni će da sačekaju subotu ili nedelju da skoknu do Novog Pazara ili Raške da kupe šta im treba za tu nedelju", kaže Gašić.

Privrednici sa severa Kosova su krajem decembra 2023. godine pokrenuli i peticiju kojom su zatražili ukidanje odluke Vlade Kosova o zabrani uvoza robe iz Srbije.

Prikupljeni potpisi privrednika i građana bi u narednom periodu trebalo da budu predati nadležnim kosovskim institucijama i međunarodnoj zajednici.