Koraci za sprovođenje plana za deeskalaciju na severu Kosova, regiji većinski naseljenoj Srbima, ono je o čemu će glavni pregovarači Beograda i Prištine 19. jula pregovarati na sastanku u okviru dijaloga.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio portparol EU Peter Stano, dodajući da će se sastanku odzvati zamenik premijera Kosova Besnik (Bislimi) Bisljimi i direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković.
A u ponedeljak, dok su se lideri Zapadnog Balkana u Tirani sastajali sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljiem (Oliver Varhelyi), kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti bio je na grčkom ostrvu Kritu na konferenciji o Zapadnom Balkanu.
čitajte Lajčak se sastaje sa pregovaračima Srbije i Kosova u Briselu 19. julaKurti se u Grčkoj sastao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, a na svom Twitter nalogu ocenio da je "vreme bilo toplije od njihovog razgovora".
Kurtijev stav po pitanju severa Kosova i uspostavljanja buduće Zajednice opština sa srpskom većinom, udaljio ga je od evropskih partnera, ali iz njegove Vlade ponavljaju da "Kosovo ispunjava ono što je dogovoreno i nastaviće da bude konstruktivno i na sledećem sastanku u okviru dijaloga".
To se navodi u odgovoru koji je u ponedeljak upućen na upit RSE. Dodaje se da bi sada fokus trebao da bude na sprovođenju dogovora uz poštovanje redosleda iz plana za deeskalaciju.
Šta je prethodilo?
Prethodno su 10. jula Lajčak i Bisljimi, potvrdili da su na sastanku u Bratislavi postigli dogovor o deeskalaciji situacije na severu.
Dan kasnije su predstavljeni i konkretni koraci koji predviđaju povlačenje 25 odsto policije iz i oko opštinskih zgrada na severu, organizovanje vanrednih lokalnih izbora krajem leta i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa.
Iz kabineta premijera Kosova navode da je sada na Srbiji da iznese svoje stavove po ovom pitanju.
"Kako god, mi smatramo da (Beograd) treba da prekine sa svojim destruktivnim pristupom i kampanjom zastrašivanja kosovskih Srba", navodi se u odgovoru.
Zvanični Beograd do sada nije jasno rekao da li je za njih ovaj dogovor o deeskalaciji prihvatljiv, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao da se radi o "triku" zapadnih zemalja.
Šta je do sada urađeno i koji su dalji koraci?
Zamenik direktora Policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani) je za RSE potvrdio da je prošle nedelje iz i oko opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku povučeno 25 odsto pripadnika Policije Kosova.
Inače, policija je prisutna u opštinskim zgradama od kraja maja, kada su albanski gradonačelnici ušli u kancelarije, čemu se usprotivilo srpsko stanovništvo.
Kosovski premijer je 12. jula rekao da se ovih 25 odsto policajaca ne povlači sa severa, već samo iz i oko opštinskih zgrada, te da će oni biti raspoređeni na drugim lokacijama.
analiza Reakcije na severu Kosova na plan o deeskalaciji: 'Da se vrate naši policajci, pa onda izbori'Naredni koraci za deeskalaciju situacije bi trebao da bude sastanak u okviru dijaloga, te organizovanje novih izbora.
Međutim, da bi izbori ovoga puta bili uspešni, nophodno je učešće kosovskih Srba. Oni su poslednje izbore bojkotovali na poziv najveće partije kosovskih Srba, Srpske liste.
Ova partija, koja ima podršku Beograda, do sada se nije oglašavala oko dogovora za deeskalaciju situacije, niti učešća na izborima.
RSE se obratio EU sa upitom da li se i od Srbije očekuje da preduzme neke korake oko deeskalacije, međutim do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Nisu odgovrili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
Ima li deskalacije bez izbora
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ocenjuje da se ne postavlja pitanje da li će Kosovo i Srbija preduzeti korake ka deeskalaciji, već kada će to učiniti.
Veruje da Kurti i Vučić odugovlačenjem "kupuju vreme" dok se ne "razjasni geopolitička situacija usled rata u Ukrajini".
Ipak, podvlači da deeskalacija situacije na severu nema alternativu i da je sada glavni korak obezbediti učešće Srba na prevremenim lokalnim izborima.
"Izbora neće biti ako ne postoje garancije međunarodne zajednice da će na njima Srbi učestvovati. Verujem da će ovoga puta biti bolje organizacije i da će se obezbediti njihovo učešće", navodi Hoti za RSE.
Zašto je upitna politička volja za smirivanjem?
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose ukazuje na praksu da su se rešenja za razne krize do sada pronalazila u okviru dijaloga na tehničkom nivou, ali da potom za implementaciju nedostaje politička volja dvojice lidera.
Dijalog o normalizaciji odnosa na visokom političkom nivou trenutno vode Kurti i Vučić.
Janjić: Bezbedonosno institucionalni vakuum
"Suština problema je bezbedonosno institucionalni vakuum, koji je napravljen onog časa kada su predstavnici srpske zajednice napustili institucije Kosova. Izbegavanje da se na tome radi govori o nemoći da se obe strane privole na sporazum", smatra Janjić.
Srbi su kosovske institucije na severu napustili početkom novembra prošle godine kako bi se usprotivili odluci Vlade premijera Kurtija da ukine registarske oznake koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija.
Od tada se posrednici zapadnih zemalja uglavnom bave prevazilaženjem kriza.
Poslednja, koja je izbila krajem maja, je prerasla i u nasilje kada su se Srbi sukobili sa predstavnicima KFOR-a, Mirovne misije NATO-a na Kosovu.
[Sukob lokalnih Srba i pripadnika KFOR-a u Zvečanu, 29. maj 2023.]
Vaš browser nepodržava HTML5
Sukob KFOR-a i demonstranata u Zvečanu