Koristeći se, uglavnom, naracijom koja Kosovo karakteriše zemljom kriminala i militanata Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) u čijem su formiranju učestvovali Zapad i NATO, mediji pod kontrolom Kremlja intenzivirali su izveštavanja o Kosovu.
"Kosovo: 'Neuspeh' jednog od najskupljeg političkog projekta Zapada", "Kosovo – Bure baruta unutar EU", "Kosovo potrošilo fondove MMF-a na penzije veterana, sada se bori za IDIL" – samo su neki od naslova poslednjih meseci u engleskoj verziji novinske agencije Sputnjik.
Zvaničnici Kosova sve su glasniji kada je u pitanju širenje ruskog uticaja na Balkanu u poslednje vreme i njegove rasprostranjensoti na Kosovu.
Predsednik Kosova Hašim Tači u nekoliko navrata je, opravdavajući formiranje Vojske Kosova, rekao da Vojska ne predstavlja pretnju nikome, već da su pretnja regionu ruski MiG-ovi i ruska vojna baza u Srbiji, koja se nalazi u blizini granice sa Kosovom.
Tači je ocenio da je ruski uticaj u zemljama regije sve jači, a da ruska pomoć Srbiji ne čini tu zemlju regionalnom silom.
"Neko može da igra ulogu ili da glumi regionalnu silu, ali Srbija je zemlja koja ima probleme sa svim susednim zemljama i neko ko ima probleme ne može da igra tu ulogu. Srbija je problem regiona, ne regionalna sila. Ne možeš biti regionalna sila na Zapadnom Balkanu gde sve druge zemlje teže ka euroatlanskim orjentacijama a ti pokazuješ silu s ruskim MiG-ovima i ruskim vojnim bazama. To je nemoguće, danas i u budućnosti. Prošlost je nešto drugo", kazao je danas Tači, tokom otvorene debate Foruma "Folj".
Hašim Tači: Srbija je problem regiona, ne regionalna sila
Kosovski zvaničnici navode i da postoje upozoravajući signali o ruskom uticaju na Kosovu, među kojim je ilegalno pokretanje prodaje derivata Naftne industrije Srbije (NIS) na severu Kosova, a o čemu je obaveštena Evropska unija. Većinski udeo NIS-a je 2008. prodat ruskom Gazpromu.
Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, pre svega zbog tradicionalnih i kulturnih odnosa sa Srbijom. a ruski lideri su često pominjali Kosovo u kontekstu Krima.
"Krimske vlasti delovale su na osnovu dobro poznatog kosovskog presedana – presedan koji su svojim rukama kreirale naše kolege sa Zapada u veoma sličnoj situaciji, kada su se složile da je jednoglasna separacija Kosova od Srbije - upravo ono što Krim sada radi - legitimna i ne zahteva dozvolu centralnih državnih vlasti", kazao je predsednik Rusije Vladimir Putin u martu 2014. godine, u obraćanju novinarima povodom pripajanja Krima Ruskoj Federaciji.
Bivši američki diplomata Louis Sell tada je za RSE izjavio da ruska populacija na Krimu nije prolazila kroz ono što su ljudi na Kosovu prošli, podsećajući na progon koji se desio na Kosovu, etničko čišćenje i međunarodnu intervenciju 1999. godine, nakon čega je uspostavljena UN misija. Kako je rekao Sell, ništa od toga se nije desilo na Krimu.
Britanska publicistkinja i poznavateljka prilika u Rusiji Mary Dejevsky je nedavno za RSE izjavila da bi moguće rešenje između Zapada i Rusije bio sporazum upravo o "priznanju ruske vlasti nad Krimom, u zamenu za rusko priznanje Kosova".
Dejevsky je dodala da dugogodišnje veze sa Srbijom ne mogu zauvek da potraju a da se automatski isključi mogućnost priznanja Kosova kao nezavisne države.