Kosovski zvaničnici navode da postoje upozoravajući signali ruskog uticaja na Kosovu, zbog čega su državne institucije pozvane na posebnu opreznost, a o tome je obaveštena i Evropska unija.
Ministarka za dijalog u Vladi Kosova, Edita Tahiri, za Radio Slobodna Evropa navodi da je ilegalno pokretanje prodaje derivata Naftne industrije Srbije (NIS) na severu Kosovu pokušaj uspostavljanja tog uticaja.
„Uočavamo rizične signale, a još su jači činjenicom da Rusija ima poseban odnos sa Srbijom, čak ima i vojni centar u Nišu koji je u blizini granice sa Kosovom. U poslednje vreme pokušava da uspostavi jedan način uticaja i putem naftnih derivata, s obzirom da su na severu ilegalno pripremljene prodajne tačke nafte kompanije koja u svom sastavu ima akcije ruskog Gazproma“, kazala je Tahiri.
Srbija je 2008. godine prodala većinski udeo Naftne industrije Srbije ruskom Gazpromu.
Tahiri dodaje da u vreme kada su međunarodni odnos pred izazovom geopolitičke agende nezapadnih država, a na čijem je vrhu geopolitička agenda Rusije, Kosovo i region moraju da budu strateški oprezni kako bi se suprostavili ovim negativnim tendencijama.
Tahiri podseća da je Kosovo ima euroatlansku i prozapadnu orjentaciju, da je podržalo sankcije Rusiji prilikom ilegalne aneksije Krima, kao i embargo na rusku naftu.
Neophodna veća budnost: Edita Tahiri
"Sadašnje stanje pokušaja uspostavljanja ruskog uticaja zahteva veću budnost, zbog čega sam upozorila i domaće institucije kako bi se više fokusirale na ovo pitanje. Verujem da su strateške politike NATO-a zatvorile put Rusiji da izađe na Jadransko more.“
Tahiri smatra da i pored agresivnosti, Rusija svoj uticaj može da vrši samo unutar Srbije, s obzirom da su i Kosovo i Albanija okrenute prema Zapadu.
Udruženja za jačanje veza sa Rusijom bez podrške
Da li je bilo drugih pokušaja uspostavljanja ruskog uticaja na Kosovu nije poznato.
Ono što se ipak zna jeste da na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, postoje organizacije koje teže jačanju saradnje sa Rusijom. Takva su i dva udruženja građana koja su registrovana u Agenciji za privredne registre u Beogradu.
Udruženje građana Društvo rusko-srpskog prijateljstva "Kosovsko ognjište" registrovano je 2009. sa idejom humanitarnog rada i učvršćavanja kulturnih veza sa Rusijom. Udruženje broji oko hiljadu članova.
Društvo srpsko-slovenske solidarnosti "Kosova i Metohije 'Grigorije Stepanovič Ščerbina'" osnovano je 2010. u Severnoj Mitrovici i broji 200 članova.
Oba udruženja svela su svoje aktivnosti na najmanju meru jer, kako kažu, novca nema,a i njihove želje su veće od stvarnih mogućnosti za bilo kakvom saradnjom.
Na pitanje kakve veze ima sama Rusija u aktivnostima, član udruženja Društva rusko-srpskog prijateljstva Veroljub Petronić za RSE kaže da je od svega dva puta zalaganjem aktivistkinje udruženja prethodnih godina organizovan boravak dece u Rusiji, ali da su aktivnosti u tom pravcu sve slabije, te da Rusi ne dolaze, jer je glavni problem viza koja im je potrebna za boravak na Kosovu.
„Da budem iskren - daleko od očiju, daleko od srca. Saradnja je za sada bila jednostrana, više sa naše strane, nego sa njihove.“
Rusima problem viza za Kosovo: Spomenik Grigoriju Stepanoviču Ščerbinu u Severnoj Mitrovici
Društvo srpsko-slovenske solidarnosti osnovano je kao nestranačko nevladino udruženje građana koje ima patriotski karakter i humanu ideju sa ciljem postizanja srpsko-slovenske solidarnosti na globalnom nivou u svim sferama života, kaže za RSE predsednik Momir Kasalović. On dodaje da su pre samog osnivanja obišli sve ambasade slovenskih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, te naišli na razumevanje da za takvim udruženjem postoji potreba.
Međutim, prema rečima Kasalovića bez novca je nemoguće pokrenuti bilo šta.
“Sve se završilo na lepim željama i lepim rečima ali konkretno ništa nismo uspeli da napravimo, na veliku žalost“, naglašava on.
Podsetimo, pre dve i po godine u Severnoj Mitrovici advokat Vitalio Milonov iz Sankt Peterburga uz pomoć društva rusko-srpskog prijateljstva organizovao je okrugli sto sa idejom da se formira pravni tim koji bi branio Srbe na Kosovu, ali se nakon toga nikada više nisu ni javili, ni pojavili kaže Petronić.
Kaže da su oni u Rusiji dočekani kao heroji, a da su zapravo došli da se samopromovišu kako bi skupili političke poene kod njih u Peterburgu.
Navodi da je Milonov na Kosovu boravio ispred svoje nevladine organizacije, a ne diplomatskim putem, te da zvanična Moskva nije bila obaveštena o aktivnostima ovog advokata na Kosovu, kao ni predstavnici ruske kancelarije u Prištini.
Inače, juna 2016. potpredsednik Srpske napredne strane i direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Marko Đurić u Moskvi je sa najvišim predstavnicima Putinove stranke razgovarao o projektu za povratak Srba na severu „Sunčana dolina“ i o značajnoj donaciji Ruske pravoslavne crkve koja bi, po planu, trebala da gradi crkvu u tom naselju.
Gradnju naselja za povratak izbeglih Srba sa Kosova, projekat Vlade Srbije, osporila je Priština, jer smatra da se to radi nelegalno, bez neophodnih dozvola kosovskih institucija.
Tokom 2011. na severu je bilo u toku potpisivanje peticije „Mitrovdansko proširenje“, kojom su Srbi sa Kosova tražili od Rusije da im omogući dvojno rusko-srpsko državljanstvo, što je Rusija odbila da uradi zbog svog zakonodavstva.