Zatvori širom Kosova do skoro su posedovali problematičnu i nedovoljno poznatu islamističku literaturu koja nije odražavala tradicionalni islam vekovima praktikovan na Kosovu. Pored toga, jedan broj imama je po zatvorima držao predavanja bez znanja Islamske zajednice. To je sada prekinuto, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Fatmir Iljazi, pomoćnik glavnog imama Kosova, Sabri efendi Bajgore.
Desetine ljudi širom Kosova izdržava zatvorsku kaznu zbog terorizma. Kosovske institucije i Islamska zajednica Kosova počele su saradnju kako bi se sprečilo širenje radikalizma po zatvorima.
Iz Ministarstva pravde navode da je uočeno da je radikalizacija sada prisutna i među zatvorenicima koji izdržavaju kaznu zbog sasvim drugih krivičnih dela.
Tokom 2016. godine, Osnovni sud u Prištini je sa 10 presuda kaznio 31 osobu zbog terorizma, saopštili su iz suda za RSE. Samo u januaru ove godine osuđeno još sedam osoba na 18 i po godina zatvora.
Takvih presuda je bilo i u drugim opštinama a osuđivani su bili i imami. U Uroševcu je 2016. na 10 godina osuđen bivši imam, Zećir Ćazimi, a pored njega, i još šest lica na ukupno 32 godine zatvora.
Desetine ljudi širom Kosova izdržava zatvorsku kaznu zbog terorizma
Na osnovu zakona koji je na snazi, onaj ko organizuje učešće u stranim konfliktima, prikuplja fondove za strane konflikte i ko učestvuje u njima, ili poziva na takva učešća, može biti kažnjen zatvorom od pet do 15 godina zatvora.
Radikalizovane osobe u zatvorima sada su identifikovane i nad njima se vrši nadzor.
“S druge strane, nisu samo oni koji su kažnjeni za terorizam radikalizovani, već ima i zatvorenika koji su kažnjeni zbog drugih krivičnih dela i izdržavaju kaznu, a kod kojih smo primetili radikalizaciju“, kazala je u utorak ministarka pravde, Durata Hodža na konferenciji o Angažovanju civilnog društva protiv nasilnog ekstremizma.
I ekipa američkog ICITAP-a (Međunarodni kriminalni program pomoći u obuci) radi na analizi trenutog stanja u zatvorima, nakon čega će izraditi preporuke i strategiju.
U proces deradikalizacije u zatvorima uključena je i Islamska zajednica Kosova, u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Fatmir Iljazi, pomoćnik glavnog imama Kosova, Sabri Bajgore, u razgovoru za RSE kaže da su zvaničnici Islamske zajednice, na osnovu sporazuma sa Ministarstvom, izvršili kontrolu literature u devet zatvora na Kosovu, zbog sumnje Korektivne službe da je prisutna radikalizacija od strane onih lica koja su uhapšena zbog radikalizacije ili nasilnog ekstremizma. Delegaciju Islamske zajednice predvodio je glavni imam Kosova, Sabri Bajgora.
Uočene su, kaže on, problematične knjige o islamu a koje su već bile povučene iz zatvorskih biblioteka.
"Naišli smo na knjige koje su bile bez autora, koje su prevedene sa ostalih jezika, uglavnom sa arapskog, u grupi autora. Bilo je prevoda od nepoznatih osoba, pod potpisom ’Ebu Harit’, otac Harita. Nije bilo imena, nisu bile poznate izdavačke kuće, i nije se znalo kako su te knjige završile u zatvorima. Ni oni sami u zatvoru nisu znali tačno odakle im ta islamska literatura koju su posedovali.
Na naše pitanje o tome, rekli su da su ih doneli članovi porodice, ili organizacija, pa čak i jedno udruženje koje je zatvorila naša vlada. Videli smo da ta literatura nije bila adekvatna za Korektivne službe. Zato smo ih snabdeli našim knjigama koje opisuju tradicionalni islam koji je 600 godina prisutan na Kosovu. U pitanju su albanski autori, eminentna imena iz oblasti islama, kao i prevodi koje smo mi objavili“, kaže Iljazi.
U proces deradikalizacije uključena je i Islamska zajednica Kosova (ilustrativna fotografija)
Nakon kontrole knjiga, zatvori su snabdeveni novim naslovima izdavačke kuće Islamske zajednice Kosova.
Iljazi navodi da su nezaposlenost, siromaštvo, teška ekonomska situacija, nekontrolisano objavljivanje knjiga, te i pristup raznim sadržajima na socijalnim mrežama uticali kod pojedinaca da promene pravac i skrenu od tradicionalnog islama.
Zvaničnici Islamske zajednice nisu bili u mogućnosti da se sretnu sa zatvorenicima, ali, u saradnji sa Ministarstvom pravde, radi se na tome da se pojedinim imamima veoma brzo omogući pristup zatvorima kako bi se sprečila radikalna interpretacija islama.
Kako navodi Iljazi, ta praksa je već postojala, ali bez znanja Islamske zajednice Kosova (IZK).
"U mnogim Korektivnim službama saznali smo da su imami išli po zatvorima, ali da je njihov izbor izvršen nepravdeno – ili ih je neko iz Korektivne službe predložio, ili su ih sami zatvorenici tražili. Dogovor je da oni svi prestanu to da rade, i da Islamska zajednica sama izvrši odabir imama u koordinaciji sa Ministarstvom pravde i direktorijatima Korektivnih službi“, navodi on.
"Ne radi se o tome da su oni bili problematični, ali s obzirom da ih mi nismo delegirali, nismo našli za shodno da oni, narodski rečeno, to rade na svoju ruku ili na zahtev drugih. Njihov izbor je bio privatan, a mi smo tražili da to bude legitimno, putem IZK“, dodaje Iljazi.
Na Kosovu i nije da nije bilo problematičnih imama.
Ridvan Haćifi, bivši imam iz Gnjilana bio je navodni vođa albanskih boraca u okviru militantne grupe "Islamska država". Mediji su preneli da je on nedavno ubijen u Siriji.
Jedan od njih je Zećir Ćazimi iz Uroševca osuđen na deset godina zatvora a bio je optužen da je zloupotrebio službenu dužnost imama, tako što je javno širio mržnju, netrpeljivost među različitim rasnim, etničkim i verskim grupama. U jednom videu, objavljenom na Youtube 2013. godine, rekao je da je "krv nevernika najbolje naše piće".
Specijalno tužilaštvo je podiglo i optužnice protiv nekoliko imama na Kosovu.
Ove nedelje podignuta je optužnica i protiv Šefćeta Krasnićija, imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini koji se, između ostalog, sumnjiči da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.
Kosovo broji oko 800 džamija i oko 2.000 uposlenih u Islamskoj zajednici.
Iljazi tvrdi da su svi oni pod kontrolom Zajednice, sa malim izuzetkom pojedinih slučajeva, kao što je džamija u Dragašu, odnosno radi se o improvizovanom objektu koji funkcioniše nelegitimno, i džamije u Ćuški kod Peći, gde je imam sam sebe imenovao. O ovim objektima obavešteni su bezbednosni organi, dodaje Iljiazi.
Što se tiče optužnice prištinskog imama Šefćeta Krasnićija, Iljazi kaže da je Specijalnog tužilaštvo ranije od Islamske zajednice zatražilo objašnjenje na Krasnićijeva dva predavanja kako bi se uočilo da li postoje elementi koji pozivaju na netrpejivost, versku ili rasnu mržnju.
"Na ta dva CD-a, govorim u svoje lično ime, a ne u ime IZK-a, nisam naišao na nešto što ukazuje da ta osoba podstiče omladinu na odlazak u konfliktne zone. Ali onako kako je stajalo u odgovoru Tužilaštvu, bilo je opomena na malo oštar rečnik, i na možda neadekvatno objašnjenje koji možda ne pripada tradicionalnom načinu objašnjavanja naših imama. Što se tiče poziva za terorizam, to uopšte ne stoji. I za nas, i za mene lično, svaki imam je nevin dok se ne dokaže suprotno. Podržaćemo ih maksimalno dok se ne potvrdi suprotno“, kaže Iljazi.
O tome da se mora sprečiti pokušaj radikalizacije po zatvorima, bio je jasan i glasan i ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni.
Skender Perteši, analitičar kosovskog Centra za bezbednosne studije, prethodno je za RSE izjavio da se širenje ove ideologije u kosovskim zatvorima lako može desiti.
"Sama ideja o takozvanoj Islamskoj državi Iraka i Levanta (IDIL) potekla je upravo u zatvorima i glavni lideri koji su širili IDIL bili su zatvorenici američkih zatvora, ili su bili po zatvorima u Egiptu, Iraku, Avganistanu i drugim mestima. Mogućnosti za širenje ekstremizma postoje zbog teškog psihološkog i duševnog stanja“, navodi Perteši.
Kosovske vlasti saopštile su da je oko 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku
David Phillips, direktor Programa za izgradnju mira Instituta za studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, u ranijem intervjuu za RSE je kazao da zatvori nisu rešenje za nasilni ekstremizam, jer se u njima stvaraju "univerziteti" za militante.
"Zatvori su problematični, zato što u zatvoru ljudi ostvaraju kontakte sa nasilnim ekstremistima. Zatvori tako postaju neka vrsta univerziteta za militante. To smo videli u Gvantanamu na Kubi, u kaznenim centrima u Iraku i Avganistanu. Tako da, zatvaranje nije odgovor na to. Ono što je potrebno jeste da se ljudima pruži nada, budućnost, veštine i ekonomske mogućnosti, kako bi imali osećaj da mogu nešto da učine od svog života, osim da se okrenu verskom ekstremizmu“, kazao je on.
Kosovske vlasti saopštile su da je oko 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima su 44 žene i 27 dece. Veruje se da se u ratnim zonima još uvek nalazi 140 lica, a da se na Kosovo vratilo njih 117. Sudski procesi protiv pojedinih su u toku, a izrečeno je i niz presuda.