Vlada Kosova je na zasedanju ove nedelje usvojila "Globalni Magnitsky akt za ljudska prava", koji sankcioniše osobe što krše ljudska prava bilo gde u svetu.
Kako su iz Vlade saopštili, Kosovo je time postalo prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja se pridružila SAD-u, evropskim državama i Kanadi po pitanju usvajanja tog akta.
Cilj kosovskog Magntisky akta je formiranje instrumenta koji predviđa uvođenje restriktivnih mera u odnosu na strane državljane ili subjekte odgovorne za velika kršenja međunarodno priznatih ljudskih prava, te borbu protiv terorizma i međunarodnog kriminala.
Kako je na zasedanju vlade izjavio odlazeći ministar spoljnih poslova Behdžet Pacoli (Behxhet Pacolli), ovaj akt će takođe sprečiti da na teritoriju Kosova uđu kršioci ljudskih prava.
Pacoli je na Tviteru poručio da je ponosan zbog ove odluke vlade:
Na sprovođenju ovog akta radiće Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa nadležnim ministarstvima i bezbednosnim agencijama.
Šta je Magnitsky akt?
Magnitsky akt dobio je ime po ruskom advokatu i uzbunjivaču, Sergeju Magnitskom, koji je 2008. otkrio poreske prevare u Rusiji u koje su bile uključene 23 kompanije i ukupno 230 miliona dolara osoba povezanih sa zvaničnim Kremljom i pojedincima bliskim ruskoj vladi. Nakon toga, Sergej Magnitsky je uhapšen a potom je preminuo u moskovskom zatvoru 2009, dok su zapadne vlade i organizacije za ljudska prava tvrdile da je mučen i da je preminuo pod misterioznim okolnostima nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude oslobođen.
Megnitsky akt prvi je potpisao bivši američki predsednik Barak Obama (Barack Obama) 2012. godine. Zakon je tada sprečio ulazak osamnaest ruskih vladinih zvaničnika i biznismena u SAD, dok su im sredstva u američkim bankama zamrznuta.
Kremlj je kao odgovor na takvu odluku SAD-a doneo meru kojom se onemogućava građanima SAD da usvajaju rusku decu, kao i zabranu ulaska određenom broju Amerikanaca u Rusiju.
Američki Kongres je u decembru 2016. podržao dopunjavanje Magnitsky akta kojim se predsedniku SAD daju veća ovlašćenja za uvođenje sankcija kršiocima ljudskih prava širom sveta, odnosno daje mogućnost predsedniku da uvede zabranu izdavanja viza, zamrzavanje finansijskih sredstava ili bilo koje druge kaznene mere svima čija su meta uzbunjivači koji otkriju korupcijske prevare ili građani koji se kažnjavaju zbog izražavanja osnovnih prava, slobode govora, religije ili prava na okupljanje.
Pročitajte i ovo: Kongres za sankcije kršiocima ljudskih pravaPrimera radi, Sjedinjene Države su u decembru 2019., na osnovu Magnitsky Akta sankcionisale jednog zvaničnika u ruskom Severnom Kavkazu Čečenije, pakistanskog policijskog službenika i 18 drugih lica optuženih za umešanost u "grubo kršenje" ljudskih prava. U slučaju zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Čečenije, Aslana Iraskhanova, zabranjen je ulazak u SAD njemu i njegovoj porodici, dok su pakistanskom policajcu zamrznuta sredstva u SAD-u.
Sjedinjene Države "neće tolerisati mučenja, otmice, seksualno nasilje, ubistva ili brutalnosti nad nevinim civilima", izjavio je tada ministar finansija Steven Mnuchnin.
I ministri spoljnih poslova Evropske unije u decembru 2019. složili su se da krenu napred sa zakonodavstvom, sličnim Magnitsky Aktu, kojim će se zamrznuti ili uvesti zabrana putovanja kršiocima ljudskih prava.
Inače, mnogi ruski zvaničnici i biznismeni bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu imaju kuće, račune i ostalu imovinu u državama Evrope, i u slučaju sankcija izloženi su potencijalnim gubicima navedenog.