Na Kosovu se sve više govori o mogućim prevremenim parlamentarnim izborima. Pitanje je aktuelizovano nakon što je predsednik najveće Demokratske partije Kosova, Kadri Veselji, izrazio potrebu za reformiranje koalicije, te uputio niz kritika na račun aktuelne vlade, koju predvodi lider Demokratskog saveza Kosova, Isa Mustafa. Pored toga, i njihov koalicioni partner Srpska lista zamrzla je učešće u kosovskim institucijama zbog nezadovoljstva oko Zakona o Trepči.
Prema rečima Veseljija, koji je ujedno i predsednik Skupštine Kosova, potrebno je skraćivanje ministarskih pozicija, agencija, kao i "čišćenje birokratije" što bi išlo u interes građana.
Analitičar organizacije Demokratija Plus, Driton Seljmanaj, smatra da eventualni prevremeni izbori ne bi doneli značajne promene u poređenju sa onima iz 2014. godine, ali, dodaje on, ono što je važno da se pre toga desi je da se smiri napeta politička situacija u zemlji "jer trenutna klima nije ni malo povoljna za izbore".
"Zbog krajnje napete situacije i polarizacije političke scene već duže od godinu dana, izgleda da je neophodno, ukoliko saglasnost postoji, da dođe do izbora. Pre toga je potreban jedan okrugli sto gde bi se utvrdio datum izbora, za pet ili šest meseci", navodi Seljmanaj.
Ipak, dodaje on, najave o prevremenim izborima više predstavljaju političku igru za unutrašnju upotrebu, nego nešto konkretnije oko toga.
Iako se na prevremene izbore gleda kao na realnu opciju, predsednik Kosova, Hašim Tači, danas je pokrenuo razgovore sa predstavnicima političkih partija o izbornim reformama u zemlji.
On je kazao da su najpre potrebne zakonske izmene koje se tiču načina izbora predsednika države, odluka između jedne ili više izbornih jedinica na Kosovu, otvorene ili zatvorene liste, kao i određivanje izbornog cenzusa, da li će on ostati pet odsto ili će se smanjiti.
"Sve ove mere trebaju da učine glasanje lakšim i pravičnijim. Postoji i mogućnost o smanjenju broja poslanika sa 120, koliko ih je sada, na 100, i dodele po jednog mesta u Skupštini za crnogorsku i hrvatsku zajednicu", rekao je Tači.
Hašim Tači: Najpre potrebne zakonske izmene koje se tiču načina izbora predsednika države
Prema rečima Tačija, ove promene bi očuvale aktuelno predstavljanje albanskih partija i partija iz redova manjinskih zajednica, čime bi se očuvali i principi Ahtisarijevog plana na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova.
Za realizaciju izbornih reforma nephodne su i ustavne i zakonske izmene, dodao je on.
Na ovom sastanku, stavove Demokratske partije Kosova, o izbornoj reformi je izneo zamenik predsednika, Enver Hodžaj, koji je rekao da Kosovo ima sasvim drugačiji unutrašnji kontekst.
"Trenutni politički sistem, trenutnu ustavni sistem, ali i trenutni izborni sistem su proizvod jedne rane faze stvaranja države Kosova. Nova faza treba da se reflektuje poboljšanjem izbornog sistema", rekao je Hodžaj.
Reforme završiti na proleće
Isa Mustafa je istakao da njegova partija podržava potrebne izmene i reforme, kako bi i lokalni izbori, koji predstoje za manje od godinu dana, kao i oni centralni za godinu i po dana, bili pripremljeni na vreme.
Sastanku su prisustvovali predstavnici 15 političkih, parlamentarnih i neparlamentarnih grupacija, ali njemu se nije odazvala kosovska opozicija, kao ni predstavnici Srpske liste koji bojkotuju rad kosovskih institucija zbog Zakona o Trepči.
Predsednik Demokratskog instituta Kosova, Ismet Krueziju, kazao je ovom prilikom da bez sveobuhvatnog učešća, izborne reforme se ne mogu realizovati.
Opozicione Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo podržavaju izborne reforme, ali, kako su rekli, taj proces može da obavi samo sledeći sastav parlamenta, a ne ovaj trenutni.
Političke partije, ipak, veruju da se reforme mogu okončati na proleće. Prevremeni parlamentarni izbori ostaju opcija ukoliko se aktuelna vladajuća koalicija odluči za tako nešto.