Buduća Vlada Kosova suočiće se sa veoma teškim nedovršenim obavezama, tako da je teško i predvideti koja će to vlada biti spremna da vodi zemlju narednih godina, ocenjuju kosovskih analitičari. Demarkacija sa Crnom Gorom, Zajednica opština sa srpskom većinom, Specijalni sud za ratne zločine, neki su od izazova buduće vlade koji mesecima čekaju na rešavanje.
Na Kosovu je počela da se zahuktava predizborna kampanja za prevremene parlamentarne izbore 11. juna, iako zvanično počinje 31. maja i traje samo deset dana.
Na zahtev opozicije, Skupština Kosova izglasala je nepoverenje vladi premijera Ise Mustafe, lidera Demokratskog saveza Kosova (DSK), a odlučujući glasovi su bili glasovi njegovog koalicionog partnera, Demokratske partije Kosova (DPK), doskorašnjeg predsednika Skupštine Kadrija Veseljija.
"Idemo u nove izbore zato što je naša ekonomija zaostala, zaostala su nova radna mesta i ne idemo potrebnom brzinom prema euroatlantskim integracijama. Razlog prevremenih izbora nije politički ili partijski, već zato što postoji nedostatak vizije i odlučivanja", kazao je Veselji tokom skupa u subotu u Mitrovici.
Odlazeći premijer Mustafa je najavio da se neće kandidovati za premijera, ali će nastaviti da vodi partiju.
"Ja ću sa potpredsednicima partije i sa sekretarom razgovarati i izaći ćemo sa predlogom osobe koja će biti sledeći premijer Kosova", kazao je Mustafa u subotu tokom sastanka svoje partije u Istoku.
Istovremeno, opozicija pregovara o zajedničkom nastupu na izborima.
Dok se ceo izborni proces ne završi i ne formira nova vlast, pitanja kao što su ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom, dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, formiranje vojske, te i sudski procesi pred Specijalnim sudom, ostaju na čekanju.
Korak nazad
Kosovski analitičar Ismalj Hasani za RSE ocenjuje da dosadašnja tzv. velika koalicija ništa nije uradila na poboljšanju životnog standarda u zemlji, te upozorava da je pred budućom vladom puno posla kao što su Specijalni sud, demarkacija, Zajednica, borba protiv korupcije i ostali nagomilani problemi.
"Demokratska partija Kosova je tri puta rušila Vladu do sada, ovog puta uz pomoć opozicije. Kosovskom vođstvu je teško odlučiti ko će s kim ići, jer su zadaci toliko teški i budući premijer će se prvog dana suočiti sa njima. Teško je prognozirati koja će vlada biti spremna to da uradi i pod kakvim uslovima će prihvatiti ove teške zadatke, neophodne za dalji razvoj Kosova", kaže on.
Hasani veruje da je pad Vlade korak nazad za Kosovo, s obzirom da je Kosovo bilo u fazi da privede kraju pitanje demarkacije. Zbog članstva Crne Gore u NATO, Kosovo će morati to pitanje da okonča.
"Procena je da će Kosovo biti u budžetskom minusu od 10 miliona eura. Veoma kratko vreme organizovanja izbora znači da postoji tendencija da izbori budu slobodni samo deklarativno", ističe on.
Demarkacija je i bila jedan od povoda zašto je došlo do razilaženja vladajuće koalicije. Zbog nedostatka glasova, pre svega vladajuće koalicije, ovo pitanje se nije našlo pred poslanicima, a za Kosovo je važno s obzirom da je to poslednji uslov za liberalizaciju viza.
Ramuš Haradinaj u Prištini
Skupština je u martu suspendovala i dijalog sa Srbijom a zbog hapšenja jednog od opozicionog lidera, Ramuša Haradinaja, u Francuskoj po poternici Srbije za ratne zločine.
Haradinaj je oslobođen 27. aprila, ali, s obzirom da je Kosovo pred izbornim procesom, nastavak dijaloga će mora da sačeka.
Pitanje formiranja Zajednice je potrajalo jer su srpski predstavnici mesecima bojkotovali kosovske institucije iz nezadovoljstva na Zakon o Trepči kojeg je Skupština usvojila. Kosovski zvaničnici su u nekoliko navrata rekli da je nemoguće početi rad na statutu Zajednice bez povratka Srba u institucije.
Međutim, i kada su se vratili krajem maja, rad na tome nije počeo. Izvršna vlast je bila odlučna da se Zajednica formira na osnovu odluke Ustavnog suda o ustavnosti sporazuma o Zajednici, dok je srpska strana insistirala da to bude po dogovoru iz Brisela.
Proces formiranja vojske je za sad takođe pauziran, pošto se kosovski predsednik Hašim Tači povukao od ideje da se transformacija Bezbednosnih snaga u Oružane desi putem zakonskih izmena.
Kosovo će ponovo početi rad na ustavnim izmenama, a kako bi ovaj proces bio uspešan, potrebno je ubediti srpsku zajednicu da podrži formiranje vojske.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delawie prethodno se izjasnio kao optimista da je moguće to pitanje rešiti u toku ove godine.
Specijalni sud za ratne zločine ne može da pokrene sudske procese dok se pojedini članovi Pravilnika o postupku i dokazima ne usklade sa Ustavom Kosova - proces koji je trenutno u toku. Male su, međutim, šanse da će biti konkretnih optužnica pred ovim sudom u vreme kada je Kosovo bez institucija.