U selo Žitkovac u opštini Zvečan, na oko 45 kilometara severno od Prištine, prema podacima poslednjeg popisa stanovništva na Kosovu iz 2011. godine, niko ne živi.
Međutim, stanje na terenu je drugačije. Uz istaknute zastave Srbije ispred kuća, pojedini meštani ovog sela sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE), kažu da su spremni da učestvuju na predstojećem popisu stanovništva.
Kuće u selu Žitkovac, mart 2024.
Ipak, na pitanje da li će se odazvati popisu koji će trajati od 5. aprila do 17. maja, deluju iznenađeno.
"Ne znam, nas niko nije došao da obavesti. Sada čujem to (da počinje popis) prvi put od vas", kaže za RSE Spaso Karajlić.
Spaso Karajlić, meštanin Žitkovca, ispred svoje kuće, mart 2024.
Iako nemaju dovoljno informacija o predstojećem popisu, Spaso Karajlić i njegov komšija kažu da će na njemu učestvovati.
"Hoću (da učestvujem na popisu). Ovde živim 70 godina i ostaću ovde da živim, ako budem mogao", kaže Karajlićev komšija koji je želeo da ostane anoniman.
Znak koji označava ulaz u selo Žitkovac u Zvečanu, na srpskom jeziku, sa ćiriličnim pismom, mart 2024.
Poslednji popis stanovništva na Kosovu 2011. nije održan u četiri opštine na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U sredinama južno od Ibra, pripadnici srpske zajednice su taj popis uglavnom bojkotovali na poziv zvaničnog Beograda, koji je insistirao da popis obavi misija UN na Kosovu, UNMIK.
Pored srpske zajednice, u tom procesu nije učestvovao i deo građana Kosova iz redova romske, aškalijske i egipćanske zajednice.
Novi popis stanovništva je trebao da bude održan 2021. godine, ali je odložen zbog pandemije korona virusa. U međuvremenu je prošle godine odlagan još dva puta. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da Kosovska agencija za statistiku "nije dobro upravljala tim procesom".
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu zatražila je od kosovskih institucija da uzmu u obzir prava manjinskih zajednica tokom predstojećeg popisa.
"Primećujemo da, samo nekoliko nedelja pre datuma početka popisa, nedostaje sveobuhvatna informativna kampanja koja bi imala za cilj podizanje svesti među pripadnicima nevećinskih zajednica", naveli su u pisanom odgovoru za RSE iz OEBS-a na Kosovu.
Ova misija je napomenula da ne učestvuje u organizovanju ovog procesa ali da je važno napomenuti da nedostatak kampanje može dovesti do niskog učešća manjina na popisu stanovništva.
"Nisko učešće može imati dalje posledice po zajednice, uključujući posledice na (manjak) budžet, ali i nametanje novčanih kazni za neučestvovanje", navode dalje iz OEBS-a.
Kancelarija Evropske unije na Kosovu navodi da je u stalnom kontaktu sa Kosovskom agencijom za statistiku, te da su dobili uveravanja da pripremni proces protiče dobro. Dodaju da postoji deset nevladinih organizacija koje rade na informisanju zajednica koje predstavljaju.
"Ipak, postoji određena zabrinutost zbog isključenja ili ograničene zastupljenosti nekih nevećinskih zajednica iz procesa u nekim opštinama, posebno u zajednicama kosovskih Bošnjaka, kosovskih Goranaca i kosovskih Turaka. Neki predstavnici zajednice kosovskih Srba takođe su izrazili zabrinutost zbog kašnjenja u sprovođenju relevantne obuke za popisivače u nevećinskim zajednicama", saopštila je Kancelarija EU na Kosovu.
Obuke za popisivače održane su ove nedelje u svim opštinama na Kosovu.
Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, svako lice može biti kažnjeno novčanom kaznom od 30 do 2.000 evra ukoliko odbije da pruži podatke koje traži popisivač. Kazne su još veće za privrednike i idu do 20.000 evra.
Meštani, poput Vitomirke Petrović iz sela Žitkovac na severu Kosova nisu upoznati sa mogućim kaznama ukoliko se ne odazovu popisu.
Vitomirka Petrović, stanovnica Žitkovca, mart 2024.
Dok stoji sama ispred kuće, u razgovoru za RSE najpre izražava skepticizam oko popisa. Ali kada čuje da može biti kažnjena dodaje da će učestvovati u procesu.
"O ja to (novac za kaznu) ne mogu da zaradim. Hoću da se potpišem, što da ne. Ja sam Srpkinja, hoću da se upišem kao Srpkinja", kaže ona.
S druge strane iz Kosovske agencije za statistiku navode da su izvršene sve potrebne pripreme za predstojeći popis, te da su manjinske zajednice upoznate sa ovim procesom.
"Imali smo nekoliko sastanaka, radionica, zajedno sa manjinama. Imali smo nekoliko sastanaka sa članovima Skupština opština, kao i sastanke u školama i na Univerzitetima, uključujući manjinske zajednice", kaže Hazbije Ćerići (Qeriqi) iz Agencije za statistiku.
Dodaje da će popisivača biti u svim opštinama na Kosovu, uključujući i one sa većinskim srpskim stanovništvom.
Boban Simić iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), navodi da su podaci popisa stanovništva jako važni za institucije Kosova ali i civilno društvo, kako bi lakše formirala i primenila razvojna politiku.
Međutim, on napominje da Agencija za statistiku Kosova ne sprovodi nikakvu kampanju podizanja svesti o važnosti popisa među manjinskim zajednicama.
"Popis počinje već sledeće nedelje a nevećinske zajednice ne samo da nisu upućene u taj proces, oni nisu ni obavešteni da će se taj proces sprovoditi", navodi Simić.
Prema njegovom mišljenju, posebno je upitan odziv srpske zajednice zbog "nepoverenja prema kosovskim institucijama". Dodaje i da popis stanovništva ne bi smeo da se sprovodi tokom lokalnih ili centralnih izbora, ili kada su u nekoj zemlji društveni nemiri. U tom kontekstu pominje da se popis preklapa sa glasanjem za smenu gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, te da još uvek nije pronađeno rešenje za isplatu primanja Srbima na Kosovu, koja dobijaju iz budžeta Srbije u dinarima.
Boban Simić iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije, mart 2024.
I Sebastijan Šerifović iz organizacije Opre Roma sa sedištem u Gračanici, izražava skepticizam da naredni popis može biti uspešan.
"Da budem iskren, nisam zadovoljan koliko su one (kosovske institucije) uspele da kulturno razumeju romsku zajednicu", kaže Šerifović za RSE.
Prema njegovim rečima, mali broj Roma se odazvao poslednjem popisu, te dodaje kako ne odslikava realno stanje na terenu. Šerifović kaže i da se romska zajednica 2011. godine osećala ugroženo, te da je bilo mnogo dezinformacija o tom procesu. Kosovska agencija za statistiku navodi da postoji i jedan broj rezervnih popisivača, međutim, Šerifović kaže da to nije pravo rešenje.
"Romi govore veoma različite dijalekte romskog jezika i svako ima pravo da se popiše na svom maternjem jeziku. Rom iz Prizrena ne može da registruje Roma iz Gračanice", kaže on.
Ipak, nada se da će romska zajednica na Kosovu učestvovati u popisu zbog značaja popisa svih manjina.
"Zaista očekujem da će romska zajednica, uprkos slaboj kampanji institucija, učestvovati u popisu stanovništva", zaključuje on.
Na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dodela državnih grantova opštinama se zasniva na broju opšte populacije, broju manjinskog stanovništva i geografskoj površini. To znači da popis manjinskih zajednica igra važnu ulogu u raspodeli budžeta za opštine u kojima oni žive.
Vlada Kosova oko ove teme nije odgovorila na upite RSE.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika na Kosovu je oko 1,8 miliona.
Od toga se više od 1,6 miliona izjasnilo kao Albanci, oko 25.000 kao Srbi, 19.000 kao Turci, 27.000 kao Bošnjaci, 9.000 Romi, 15.000 Aškalije, 11.000 Egipćani i 10.000 kao Goranci.