Velika Britanija smatra da pozivi za korekciju nacionalnih granica Kosova i Srbije mogu biti destabilizirajući, a Nemačka je i dalje mišljenja da je pomeranje granice rizično.
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ambasada Velike Britanije u Prištini navodi da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova presudna za bezbednost, stabilnost i prosperitet obe zemlje, ali i šireg regiona.
Kako se dodaje, britanska Vlada veruje da to treba da bude osnova za priznavanje nezavisnih i suverenih država unutar aktuelnih granica.
"Smatramo da pozivi o korekciji nacionalnih granica mogu biti destabilizirajući", navodi se u odgovoru, te dodaje da će Velika Britanija nastaviti da podržava dijalog koji se vodi uz posredovanje EU, s ciljem sveobuhvatnog i održivog rešenja u korist obe zemlje.
Nemačka nije promenila svoj stav po pitanju promena granica između Kosova i Srbije, saopšteno je za RSE iz Nemačke ambasade u Prištini.
Zvaničnici Nemačke su u nekoliko navrata izjavljivali da bi podela Kosova mogla da dovede do stvaranja potencijalnih destabilizirajućih efekata u regionu i šire, zbog čega je ta država kategorički protiv podele. To je nedavno izjavio nemački ambasador na Kosovu Christian Heldt.
Nemačka kategorično protiv pomeranja granica između Kosova i Srbije: Michael Roth
I nemački državni ministar za Evropu Michael Roth je prethodno za kosovske medije izjavio da nemačka vlada smatra da Kosovo i Srbija treba da dođu do jednog sporazuma uz učešće EU, ali je dodao da je Nemačka kategorično protiv pomeranja granica između Kosova i Srbije jer je tako nešto rizično.
"Državni ministar Michael Roth, kao i ambasador Heldt u različitim intervjuima su jasno izrazili zvaničan stav o dijalogu o normalizaciji odnosa. Ovim je poznat stav Federalne vlade Nemačke", navodi se u odgovoru Nemačke ambasade.
Predsednik Kosova Hašim Tači je do sada u nekoliko navrata izjavio da će u Briselu predstaviti inicijativu o korekciji granice Kosova i Srbije, što bi podrazumevalo pripajanje Preševske doline Kosovu, a nikako podelu, razmenu teritorija ili autonomiju za Srbe. Razlog tome, kako je kazao, je zahtev političkih lidera Albanaca iz Preševske doline da se taj deo pripoji Kosovu.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se zalaže za razgraničenje sa Albancima na Kosovu.
"Ja se zalažem i to je moja politika, za ragraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba", rekao je Vučić novinarima u Šidu.
Za razgraničenje sa Albancima: Aleksandar Vučić
Američki Stejt Department je, pak, nešto "mekši" po pitanju promena granice.
U nedavnom odgovoru State Departmenta za RSE na pitanje o sve češće pominjanoj podeli i korekciji granica Srbije i Kosova u javnosti navodi se da Sjedinjene Države snažno podržavaju dijalog između Beograda i Prištine uz pomoć EU, a sada je vreme da strane budu kreativne i fleksibilne.
"Rešenje mora doći od njih i biti lokalno. Sjedinjene Države su spremne da slušaju i pomognu stranama u pronalaženju dogovorenog rješenja", naveli su iz Odnosa sa javnošću State Departmenta.
S druge strane, zbog izjava predsednika Kosova Hašima Tačija o "korekciji granice" Kosova i Srbije, treba tražiti mišljenje Ustavnog suda Kosova, smatra najveća opoziciona partija, Demokratski savez Kosova (DSK). Ova stranka je takve izjave ocenila kao "nesmotrene".