U ovogodišenjem izveštaju o napretku, navodi se da je Kosovo povećalo kapacitete za ispunjavanje prioriteta procesa evropskih integracija poštovanjem kratkoročnih zadataka utvrđenih u Studiji izvodljivosti i pripremom za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. U kontekstu dijaloga o viznoj liberalizaciji, izmenjeni su i usvojeni važni zakoni, uključujući onaj o azilu, finansiranju partija i trgovini ljudima.
Komisija je podvukla potrebu da se nastavi sa normalizacijom odnosa sa Srbijom i jačanjem inkluzivnog Kosova. Potrebni su dodatni napori Kosova za postizanje evropske reformne agende u vidu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prioritetne oblasti uključuju vladavinu prava, pravosuđe, javnu upravu, izbornu reformu i Skupštinu, ljudska i elementarna prava, zaštitu manjina, trgovinu i pitanja unutrašnjeg tržišta kao i fitosanitarna i veterinarska pitanja. Takođe, Kosovo treba da poveća svoje napore u borbi protiv nelegalne trgovine i klanja životinja. Treba da poveća kontrolu stočnih pijaca i da poboljša poslovnu statistiku i bezbednost hrane i fitosanitarnu kontrolu.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga pozdravila je izveštaj Evropske Komisije o Kosovu, navodeći da je zadovoljna sa napretkom u ispunjavanju evropske agende. U saopštenju za medije se navodi da je posvećena tome da se prioriteti u izveštaju ozbiljno tretiraju od strane institucija i građana Kosova. Jahjaga je naglasila da je pomoć EU u procesu reformi, naročito u oblasti vladavine zakona na Kosovu, neophodna.
Ona je takođe pozdravila odluku Evropske komisije da 28. oktobra pokrene pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, koji bi trebao da se završi do proleća sledeće godine.
Izveštaj o napretku je pozitivan i realan, a odnose Kosova sa susednim zemljama ocenjuje kao dostignuće za mir, stabilnost i evropsku perspektivu Kosova i regiona uopšte, kazao je premijer Kosova Hashim Thaçi.
On je naglasio da će Vlada Kosova nastaviti da radi sa svim međunarodnim mehanizmima u sprovođenju zajedničkih prioriteta u cilju ispunjavanja demokratskih kriterijuma, bilo da se radi o reformama u pravosuđu, ekonomiji ili politici.
“Sve preporuke shvatićemo ozbiljno i sa velikom državnom i institucionalnom odgovornošću, zato što je ovo jedna nova epoha za Kosovo”, navodi se u saopštenju kosovskoj premijera.
Shenoll Muharremi, direktor Grupe za razvoj koja se bavi ekonomskim razvojem i evropskim reformama, u izjavi za RSE navodi da su pokretanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, dijalog o liberalizaciji viza i napredak u dijalogu sa Srbijom pozitivne stvari za Kosovo u ovogodišnjem Izveštaju napretka. On međutim dodaje da dok u političkom smislu ima napretka, Kosovo se i dalje suočava sa problemima u pravosuđu, ekonomskom razvoju i u radu javne administracije.
“Treba se promeniti način vladavine i donošenja politika za rešavanje ključnih problema, naročito kada se radi o alarmantnoj nezaposlenosti, ako se uzme u obzir da je manje od 10 odsto mladih zaposleno u zemlji gde mladi čine većinu stanovništva, i gde biznisi nisu konkurentni u zemlji i regionu. Ne može se nastaviti sa izgradnjom autoputeva kao da imamo budžet Nemačke, i to u zemlji u kojoj su lokalni problemi snabdevanje pijaćom vodom, kanalizacija i otpad”, kaže Muharremi.
On dodaje da se napredak u evropskim integracijama meri pozitivnom transformacijom unutar društva. Međutim, problemi kao što su javna administracija, izborne reforme, zaštita manjina, trgovina i domaća tržišna pitajna ponavljaju iz godine u godinu.
„Vlada se ne sme zadovoljiti sa SSP-om i komplimentima oko dijaloga sa Srbijom. Treba se hitno promeniti pristup politikama kako bi se razvili programi za zapošljavanje, modifikovale investicione politike u oblastima biznisa i ambijenta, a iznad svega, treba se pod hitno investirati i osposobiti pravosuđe gde se trenutno ulaže samo 0,47 odsto od BDP-a“, kaže Muharremi.
On ističe da SSP nema praktičnog efekta ukoliko nema konkurentnih biznisa koji mogu imati koristi od ove platforme.
Preogovori o SSP-u počinju krajem ovog meseca, i trajaće do leta 2014.
Komisija je podvukla potrebu da se nastavi sa normalizacijom odnosa sa Srbijom i jačanjem inkluzivnog Kosova. Potrebni su dodatni napori Kosova za postizanje evropske reformne agende u vidu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prioritetne oblasti uključuju vladavinu prava, pravosuđe, javnu upravu, izbornu reformu i Skupštinu, ljudska i elementarna prava, zaštitu manjina, trgovinu i pitanja unutrašnjeg tržišta kao i fitosanitarna i veterinarska pitanja. Takođe, Kosovo treba da poveća svoje napore u borbi protiv nelegalne trgovine i klanja životinja. Treba da poveća kontrolu stočnih pijaca i da poboljša poslovnu statistiku i bezbednost hrane i fitosanitarnu kontrolu.
Ona je takođe pozdravila odluku Evropske komisije da 28. oktobra pokrene pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, koji bi trebao da se završi do proleća sledeće godine.
Izveštaj o napretku je pozitivan i realan, a odnose Kosova sa susednim zemljama ocenjuje kao dostignuće za mir, stabilnost i evropsku perspektivu Kosova i regiona uopšte, kazao je premijer Kosova Hashim Thaçi.
On je naglasio da će Vlada Kosova nastaviti da radi sa svim međunarodnim mehanizmima u sprovođenju zajedničkih prioriteta u cilju ispunjavanja demokratskih kriterijuma, bilo da se radi o reformama u pravosuđu, ekonomiji ili politici.
“Sve preporuke shvatićemo ozbiljno i sa velikom državnom i institucionalnom odgovornošću, zato što je ovo jedna nova epoha za Kosovo”, navodi se u saopštenju kosovskoj premijera.
Shenoll Muharremi, direktor Grupe za razvoj koja se bavi ekonomskim razvojem i evropskim reformama, u izjavi za RSE navodi da su pokretanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, dijalog o liberalizaciji viza i napredak u dijalogu sa Srbijom pozitivne stvari za Kosovo u ovogodišnjem Izveštaju napretka. On međutim dodaje da dok u političkom smislu ima napretka, Kosovo se i dalje suočava sa problemima u pravosuđu, ekonomskom razvoju i u radu javne administracije.
“Treba se promeniti način vladavine i donošenja politika za rešavanje ključnih problema, naročito kada se radi o alarmantnoj nezaposlenosti, ako se uzme u obzir da je manje od 10 odsto mladih zaposleno u zemlji gde mladi čine većinu stanovništva, i gde biznisi nisu konkurentni u zemlji i regionu. Ne može se nastaviti sa izgradnjom autoputeva kao da imamo budžet Nemačke, i to u zemlji u kojoj su lokalni problemi snabdevanje pijaćom vodom, kanalizacija i otpad”, kaže Muharremi.
On dodaje da se napredak u evropskim integracijama meri pozitivnom transformacijom unutar društva. Međutim, problemi kao što su javna administracija, izborne reforme, zaštita manjina, trgovina i domaća tržišna pitajna ponavljaju iz godine u godinu.
„Vlada se ne sme zadovoljiti sa SSP-om i komplimentima oko dijaloga sa Srbijom. Treba se hitno promeniti pristup politikama kako bi se razvili programi za zapošljavanje, modifikovale investicione politike u oblastima biznisa i ambijenta, a iznad svega, treba se pod hitno investirati i osposobiti pravosuđe gde se trenutno ulaže samo 0,47 odsto od BDP-a“, kaže Muharremi.
On ističe da SSP nema praktičnog efekta ukoliko nema konkurentnih biznisa koji mogu imati koristi od ove platforme.
Preogovori o SSP-u počinju krajem ovog meseca, i trajaće do leta 2014.