Iako je prošlo godinu dana otkako se bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nalaze u pritvorskoj jedinici u Hagu, gde je sedište Specijalizovanih veća Kosova, još uvek se ne zna kada će tačno početi suđenje protiv njih.

Hašim Tači (Hashim Thachi), Kadri Veselji (Kadri Vesli), Jakup Krasnići (Jakup Krasniqi) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Specijalizovano tužilaštvo sudu još uvek nije dostavilo spise koji sadrže sažetak dokaza protiv optuženih u ovom slučaju.

Zbog toga je predpretresni sudija Nikola Giju dao rok tužilaštvu do 17. decembra ove godine da preda spisak sa dokazima.

Pročitajte i ovo: Zaštita svedoka, glavni izazov Specijalnog suda Kosova

Gregori Keho (Gregory Kehoe), glavni advokat Hašima Tačija, je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je zabrinut zbog spore obrade materijala Specijalizovanog tužilaštva.

On napominje da je Tužilaštvo u više navrata tražilo da se rokovi za dostavljanje dokaznog materijala produže uz različita obrazloženja, a jedno od njih je da se radi na obimnom dokaznom materijalu, te da postoji i problem oko nedostatka osoblja.

„Teško je reći koliko smo materijala dobili (do sada), kada ne znamo koliko ćemo još dobiti“, navodi Keho.

Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su se pred sudom po prvi put pojavili novembra 2020. godine i odbacili optužbe koje im se stavljaju na teret. Specijalizovano tužilaštvo je tada saopštilo da je u planu da suđenje protiv bivših lidera OVK počne najkasnije na leto 2021. godine.

U izlaganju Tužilaštva je rečeno i da postoji preko 1.500 različitog dokaznog materijala i preko 150 svedoka, koji treba da se pojave pred sudom.

Advokat Gregori Keho ocenjuje da Tužilaštvo sada kasni sa podnošenjem dokaznog materijala jer je nespremno podiglo optužnicu.

„Razlozi su različiti, ali na prvom mestu je to što su oni (Specijalizovano tužilaštvo) podigli optužnicu nespremni. Naši klijenti su u pritvoru od novembra prošle godine, više od godinu dana. Kada je Tužilaštvo podiglo optužnicu, rekli su da će biti spremni da suđenje u ovom slučaju počne na proleće 2021. godine“, podvlači Keho.

Smatra i da je Kancelarija specijalizovanog tužioca odavno trebala da dostavi dokumentaciju po proceduri.

„Oni još nisu spremni da to urade. Još nisu dostavili svu dokumentaciju i stalno su tražili dodatno vreme da dostave ono što je odavno trebalo dostaviti, imajući u vidu da su prošle godine pred sudom naveli da će biti spremni na proleće“, napominje advokat Keho.

Dodaje i da su brojni dokumenti preuređeni od strane Tužilaštva i da je teško razumeti o čemu svedoci govore.

„Često, kada imamo izjave svedoka koje su redigovane, meni i mom timu, kao i ljudima koji prolaze kroz ove informacije, veoma je teško da u potpunosti razumemo šta svedok govori. Jako je teško”, poručuje advokat bivšeg predsednika Hašima Tačija.

Elis: Tužilaštvo se može smatrati odgovornim zbog kašnjenja

Izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu, Mark Elis, ne veruje da je odlaganje sudskog procesa protiv bivših čelnika OVK-a namerno.

Smatra i da je do sada urađeno dosta posla, da je održano osam statusnih konferencija ispred Specijalizovanih veća Kosova.

Pročitajte i ovo: Viola fon Kramon: Specijalni sud je u Hagu iz dobrih razloga

Statusnu konferenciju, odnosno konferenciju o toku predmeta, saziva sudija za prethodni postupak i ima za cilj razmenu materijala između strana, kada tužilaštvo predstavlja kakvim dokazima raspolaže za ovaj proces.

„Ukoliko Sud utvrdi da tužilac namerno zanemaruje svoje obaveze, to bi išlo u prilog gospodinu Tačiju, da bude pušten na uslovnu slobodu. Takođe, Sud bi tužioca smatrao odgovornim za sva dalja odlaganja“, navodi Elis za RSE.

Dodaje i da, na osnovu međunarodnog prava, svako ima pravo na suđenje u razumnom roku i sud zabrinjava svako odugovlačenje od strane Tužilaštva.

„Sud će biti mnogo više zabrinut ako se slučaj razvlači i razvlači, a da se istovremeno gospodin Hašim Tači nalazi u pritvoru u Hagu“, navodi Elis.

Na poslednjoj statusnoj konferenciji, koja je održana 29. oktobra, Specijalizovano tužilaštvo je potvrdilo da je pažljivo pregledalo ljudske resurse i da će preliminarni spisi biti dostavljeni 17. decembra.

Iz Specijalizovanog tužilaštva za RSE navode da rade na pripremama za početak sudskog procesa, ali nisu precizirali tačno vreme kada bi to moglo da bude.

„Što se tiče slučaja Tačija i drugih, Specijalizovano tužilaštvo želi da što pre počne suđenje. Naredna statusna konferencija je zakazana za 15. decembar 2021. godine, i Specijalizovano tužilaštvo priprema svoj preliminarni dokument za 17. decembar 2021. godine“, navode u odgovoru.

Naredna statusna konferencija o napretku u slučaju Tačija, Veselija, Krasnićija i Seljimija, potvrđena je za 15. decembar.

Pročitajte i ovo: Ne zna se ko krije važne ratne dokumente Kosova i Srbije

Sud protiv slobode za optužene zbog straha od njihovog uticaja

Specijalizovana veća Kosova strahuju da bi optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti mogli da imaju neki uticaj ukoliko im se omogući da se brane sa slobode i zato im se redovno odbijaju zahtevi za uslovni otpust iz pritvora, poručuje Mark Elis.

Objašnjava da je, osim samog slučaja, složeno i funkcionisanje Specijalizovanih veća Kosova.

„Trenutno, sud teži ka tome da je najbolje mesto za gospodina Tačija trenutno u pritvornoj jedinici Specijalizovanih veća, tako da može da se nadgleda i da mu je komunikacija ograničena, ukoliko je to potrebno. Dakle, Sud, kako se čini, smatra da je to najbolje mesto gde gospodin Tači treba da bude“, kaže Elis.

Elis ukazuje da je uticaj na svedoke i njihova bezbednost izazov za Specijalizovana veća još od njihovog osnivanja 2015. godine.

„Mislim da je Sud dosledno vodio računa da gospodin Tači i drugi ne mogu da ometaju postupak zastrašivanjem svedoka. A to zahteva da oni budu nadgledani u pritvorskoj jedinici [specijalizovanih veća]. To je je razlika između ovog slučaja i drugih slučajeva, koje ste možda pratili pred međunarodnim sudovima“, kaže Elis.

Pročitajte i ovo:

Ellis: Curenje poverljivih dokumenata iz Haga može da ugrozi rad sudaProcurili dosijei Specijalnog suda za Kosovo ili zastrašivanje svedoka?

Navodi i da se ne zna koliko dugo Specijalizovana veća mogu da drže u pritvoru bivšeg predsednika Hašima Tačija i druge optužene za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Kranići i Redžep Seljimi se nalaze u pritvoru u Hagu od njihovog hapšenja novembra 2020. U nekoliko navrata im je odbijan zahtev za otpust na uslovnu slobodu.

Specijalizovana veća Kosova su 30. novembra odbila i garancije Policije Kosova za uslovno puštanje na slobodu bivšeg predsednika Hašima Tačija.

U obrazloženju Suda je, pored ostalog, navedeno da Tači ima uticaj i da bi njegovo puštanje na slobodu predstavljalo opasnost oko zastrašivanja svedoka.

Nakon ove odluke Specijalizovanih veća, RSE je poslao upit Policiji Kosova oko garancija za Hašima Tačija, kao i o konstatacije Suda da ta institucija ima ograničene kapacitete da garantuje uslovni otpust Tačija. Međutim, odgovor iz Policije Kosova nije stigao, ali ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova.

Na upit RSE oko mogućnosti pružanja novih garancija za Tačija, nije odgovorilo ni Ministarstvo pravde Kosova.

Za šta se terete Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi?

U optužnici protiv Hašima Tačija, Kadrije Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, navodi se da su individualno krivično odgovorni po raznim oblicima krivične odgovornosti za krivična dela iz optužnice koja su izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.

Navodi se da su od marta 1998. do septembra 1999. Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići i drugi članovi „udruženog zločinačkog poduhvata imali isti cilj sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima.

Od oslobodioca do optuženika: Ko je Hašim Tači?

U optužnici se navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukesu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima, a precizira da su se među žrtvama našli Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili su bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK.

U optužnici se takođe pominje postojanje pritvorskih centara u Likoču, Jablanici, Lapušniku, Drenovcu itd.

Specijalizovana veća imaju mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.

*** Priredila Sandra Cvetković