Piše: Arton Konushevci (Priredila: Amra Zejneli Loxha)
Kosovska opozicija je negativno odgovorila na pozive predsednika Kosova Hašima Tačija i Vlade Kosova da se aktivno uključi u dijalogu sa Srbijom. Kosovski rukovodioci pozvali su opoziciju da budu deo poslednje faze dijaloga, a Tači već mesecima predlaže formiranje Grupe uniteta koju bi činili predstavnici institucija, opozicije, civilnog društva i medija.
Dve opozicione partije, Demokratski savez Kosova i pokret Samoopredeljenje, navode da neće biti deo delegacije Vlade Kosova u briselskom dijalogu.
Demokratski savez navodi da će ovaj proces pratiti iz opozicije i da će od vlade tražiti odgovornost, dok iz Samoopredeljenja navode da bi se uključili u dijalog samo ukoliko bi razgovore u ime Kosova vodio lider ove partije Aljbin Kurti.
Avdulah Hoti, šef poslaničkog kluba Demokratskog saveza, ističe da ova partija od Vlade traži da dijalog vodi na osnovu jasne platforme koju bi usvojila Skupština Kosova.
"Nema smisla da opozicija vodi dijalog. Nema smisla zato što Kosovo ima institucije. Nije vreme pregovora u Beču 2005-2006, kada su bili potrebni sveobuhvatni mehanizmi političke scene", kazao je Hoti. "Opozicija ima svoju ulogu, dakle, mi ćemo nadgledati ovaj proces i tražićemo izveštaj u Skupštini."
Hoti: Opozicija ima svoju ulogu
S druge strane, poslanik Samoopredeljenja Đeljalj Svećlja, navodi da bi ova partija prihvatila da učestvuje u proces dijaloga ukoliko se postigne nacionalni konsenzus o tom procesu i formira istražna komisija koja bi istraži dosadašnji proces.
"Ukoliko se ispune ovi uslovi, onda bi Samoopredeljenje bilo spremno ali da taj proces pregovora ili sam dijalog vodi Aljbin Kurti. Mi, pre svega, moramo da imamo i unutrašnji dijalog o dijalogu, kako bi znali o čemu trebamo da pregovaramo sa Srbijom a o čemu ne. Dakle, pre svega, potreban je unutrašnji dijalog, dijalog i sa kosovskim Srbima kako bi bili jači naspram Srbije", ističe Svećlja.
Đeljalj Svećlja je dodao da kosovska strana nije bila ravnopravna u dosadašnjem procesu dijaloga i da je on ugrozio suverenitet zemlje.
Demokratski savez Kosova je takođe protiv toga da dijalog u predstojećoj fazi vode predsednici Kosova i Srbije, kako je to najavio Tači. Ova partija smatra da dijalog trebaju da vode premijeri, jer je Vlada izabrana od strane Skupštine, dok predsednik nikoga ne predstavlja.
- Brisel traži formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu
- SAD protiv razmene teritorija između Srbije i Kosova
Cilj dijaloga u Briselu je normalizacija odnosa Kosova i Srbije, što je uslov za obe zemlje na putu evrointegracija. Predstavnici civilnog društva na Kosovu smatraju da nakon šestogodišnjeg procesa, osim kašnjenja u sprovođenju postignutih sporazuma, odnosi Kosova i Srbije nisu popravljeni.
Kosovo i Srbija su 2013. postigle prvi Briselski sporazum o normalizaciji odnosa koji između ostalog predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, na šta se i dalje čeka.
U međuvremenu, postignuto je i niz tehničkih dogovora koji su sprovedeni ili delimično sprovedeni, a kojima je cilj olakšati život građana dve zemlje, kao što je onaj o slobodi kretanja, nostrifikaciji diploma, o pravosuđu, telekomunikacijama, matičnim knjigama, o priznanju polisa osiguranja za vozila i dr.