Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom i o Zajednici opština sa srpskom većinom su štetni i neprihvatljivi, i neće proći, bez obzira na bilo čije izjave, kažu iz pokreta Samoopredeljenje. Oni ne veruju da će Sjedinjene Države prekinuti podršku Kosovu u slučaju neprovedbe ovih sporazuma.
Kako je za RSE izjavio portparol pokreta Samoopredeljenje Frašer Krasnići, uprkos izjavama američkog potpredsednika Džoa Bajdena u Prištini, za ovaj pokret su i dalje neprihvatljivi sporazumi o Zajednici srpskih opština i demarkaciji sa Crnom Gorom.
Kosovo, navodi Krasnići, i dalje gubi 8.000 hektara zbog demarkacije granice sa Crnom Gorom, a formiranjem Zajednice srpskih opština Kosovu preti opasnost od stvaranja srpske republike, što bi dovelo do etničkih podela između Albanaca i Srba.
"Za nas, pokret Samoopredeljenje, ovi sporazumi su i dalje neprihvatljivi. Naravno, američki zvaničnici, kao i zvaničnici drugih zemalja, podržavaju teze kosovskih zvaničnika. A dok imamo jednu koruptivnu vladu koja i dalje insistira na štetnim sporazumima, Amerika će i njih podržati. Ali, trebamo da znamo da Džo Bajden neće živeti na Kosovu. On je ovde bio dva dana, ali mi i naša deca ostajemo ovde, a našu budućnost ova dva sporazuma ugrožavaju", kazao je Krasnići.
Predsednik pokreta Samoopredeljenje Viser Imeri je na konferenciji za novinare danas najavio da će protivljenje ovog pokreta preći i na ulice, te je za 1. septembar, na dan kada Skupština treba da ratifikuje sporazum o demarkaciji, pozvao na "svenarodne proteste".
"Oni koji žele da usvoje demarkaciju, suočiće se sa odlučnim protivljenjem građana. Demarkaciju trebamo da branimo po svaku cenu i svakim demokratskim sredstvom", kazao je Imeri.
On je dodao da će i poslanici ovog pokreta protestvovati unutar sale Skupštine toga dana.
Druge dve opozicione partije na Kosovu, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo uzdržale su se od komentara u četvrtak.
Džozef Bajden i Hašim Tači u Prištini 17. avgusta 2016.
Američki potpredsednik Džo Bajden poručio je u sredu kosovskim vlastima da mora da sprovede svoje obaveze i data obećanja u Briselu o provedib dogovora sa Srbijom o formiranju Zajednice srpskih opština i ratifikaciji sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.
On je dodao da je podrška SAD-a Kosovu neupitna, ali je poručio da Kosovo mora da ostane na svom evropskom putu.
Predsednik Kosova Hašim Tači eksplicitno je rekao da Kosovo bez Zajednice i bez ratifikacije demarkacije može ostati usamljeno i izolirano od sveta, ali i napušteno i od SAD i Brisela.
U Pokretu Samoopredeljenje, pak, veruju da do toga neće doći. Navode da se radi o lošoj interpretaciji medija da će Sjedinjene Države odustati od pružanja podrške Kosovu zbog ova dva sporazuma.
"On je kazao da sporazume treba usvojiti, ali je u drugom delu govora rekao da će se podrška SAD-a nastaviti. Tako da on to nije uslovio", kaže Krasnići.
"Ne mislimo da ćemo izgubiti podršku SAD ili EU zato što odbijamo dva štetna sporazuma, zato što smatramo da je i evropska vrednost da gradimo društvo koje nije podeljeno po etničkim osnovama, da imamo reciprociteta sa susednim zemljama, a ne da se otima teritorija. Nadamo se da ćemo zbog odbijana ovih sporazuma imati razumevanja i kod saveznika", dodao je on.
Nema vremena za konsenzus
Samoopredeljenje upozorava da Kosovu preti napetost i destabilizacija ukoliko Vlada pokuša da sprovede ova dva sporazuma.
"Za tako nešto, vlada će biti odgovorna. Nemoguće je imati mir u situaciji koja je nepravedna i nejednaka za sve građane", dodaje on.
S druge strane, kosovski analitičar Behljulj Bećaj kaže da je bez opšteg nacionalnog konsenzuza nemoguće rešiti ovu situaciju na Kosovu, te dodaje da će poruke američkog potpredsednika još više ohrabriti opoziciju da bude istrajna u svojim nastojanjima.
"Mislim da su američki zvaničnici malo preduhitrili sa načinom kako misle da reše ozbiljne problem na Kosovu, pogotovo one od državnog značaja. Rešavanje problema demarkacije i Zajednice ne može biti jednostavno. Potreban je opšti nacionalni konsenzus, a ako se on ne ostvari, jednostrano ostvarivanje tih dogovora biće inicijalna kapisla za unutrašnju destabilizaciju i početak konfrotacije između pozicije i opozicije", kaže on.
Drugi analitičar Imer Muškoljaj, pak, smatra da vremena za stvaranje konsenzusa više nema, s obzirom da je ratifikacija sporazuma o demarkaciji zakazana za 1. septembar.
"Za konsenzus je potrebno vreme, a to vreme sada je, nažalost, izgubljeno zbog čvrstih pozicija obe strane. Više je utrošeno energije na međusobna optuživanja nego na pokušaje da se pronađe konsenzus", kaže Muškoljaj.
Poslanici najveće opozicione partije Samoopredeljenje već godinu dana su suzavcem u Skupštini i protestima pokušavali da spreče da se ovi sporazumi nađu pred poslanicima.
Poslednji suzavac je bačen i prošle nedelje na sednici predsedništva Skupštine, na kojoj je određeno da se konačno 1. septembra ratifikacija sporazuma o demarkaciji nađe na dnevnom redu Skupštine.
Pored kosovske opozicije, i jedan deo poslanika vladajućih partija se protivi demarkaciji.