Kosovo odustaje od zahteva za članstvo u INTERPOL-u?

Nejasno je hoće li Kosovo povući zahtev za prijem u INTERPOL, o čemu bi Generalna skupština te organizacije trebala da odluči u oktobru u Čileu.

Zvaničnici iz ureda premijera Kosova u odlasku, Ramuša Haradinaja, nisu želeli da iznesu njegov stav o tome da li Kosovo treba da nastavi da insistira na članstvu u toj međunarodnoj organizaciji. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) su rekli da taj proces vodi Ministarstvo spoljnih poslova Kosova na čelu sa Behdžetom Pacolijem. Njegov šef kabineta, Jetljir Zuberaj, takođe nije želeo da govori o tome kakva će biti odluka odlazećeg ministra.

Pročitajte i ovo: Šta stoji na putu Kosova u INTERPOL?

Međutim, zamenik ministra u tom ministarstvu, Anton Beriša, navodi da procesu članstva Kosova u INTERPOL-u treba pristupiti oprezno, kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija kada Kosovo nije uspelo da se učlani jer nije dobilo dovoljno glasova.

"Situacija trenutno nije poboljšana i ostali smo gde smo bili i prošle godine. Srbija bi trebala da poštuje odluke u vezi članstva (Kosova) u organizacijama, na osnovu Briselskog sporazuma, jer se složila da neće da ih ometa. Ali, Srbija ide svojim putem. S druge strane, svako apliciranje ili svaka inicijativa koja ima međunarodni karakter, radi se zajedno sa našim partnerima, EU i SAD-om", kazao je Beriša.

On je dodao da se pitanje članstva Kosova u INTERPOL-u nalazi u administrativnoj proceduri i da još uvek nije stiglo do političkog procesa.

Kosovo je u januaru ove godine podnelo zahtev za prijem u INTERPOL i to je još uvek u proceduri. Predstoji odluka o tome da li će zahtev biti na agendi Generalne skupštine u oktobru u Čileu. S druge strane, Angola će biti država izvestilac, što znači da bi trebalo da se bavi zahtevom Kosova. Obe države nisu priznale nezavisnost Kosova.

Kosovski politički analitičar Artan Muhadžeri kaže da je prošlogodišnji neuspeh Kosova da se učlani u INTERPOL tokom Generalne skupštine u Dubaiju narušio ugled Kosova, kao i da nema informacija o tome da li su države koje su se tada suprotstavili članstvu Kosova promenile stav.

"Ukoliko nema suštinskog napretka u položaju Kosova u odnosu sa državama članicama INTERPOL-a, što bi odredilo uspeh prijema, onda se ne treba insistirati na tom procesu. Nelogično je, neodgovorno da Kosovo uđe u fazu velike nesigurnosti, koja će, po svemu sudeći, rezultirati još jednim međunarodnim fijaskom", dodao je on.

Pročitajte i ovo: Nova bitka Srbije i Kosova za Interpol

Dan nakon prošlogodišnjeg neuspeha članstva Kosova u INTERPOL-u, Vlada Kosova je povećala taksu na robu iz Srbije i BiH sa 10 na 100 odsto, koja je i dalje na snazi. To je dovelo i do prekida dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Analitičar Muhadžeri kaže da bi eventualni neuspeh članstva Kosova u INTERPOL i ove godine prouzrokovao negativne posledice na odnos Kosova i Srbije, kako na dijalog, tako i na odnose Kosova sa međunarodnom zajednicom.

Pročitajte i ovo: Kome odgovara zamrznuti konflikt na Kosovu?

"Ukoliko se ponovi ono što se prošle godine desilo u Dubaiju, to će pogoršati još više situaciju između Kosova i Srbije, jer će u tom slučaju Srbija iskoristiti tu slabost i nedostatak spremnosti Kosova. Retorički rat između Kosova i Srbije tada će poprimiti još jedan zamah, što će blokirati dijalog još više a konačni sporazum udaljiti, što je uslov za normalizaciju našeg regiona", navodi Muhadžeri.

Kosovo od 2010. pokušava da se učlani u INTERPOL. Tada se zahtev za prijem uopšte nije uzeo u obzir. Kasnije, 2015. i 2016. godine Kosovo nije uspelo da to uvrsti na dnevni red Generalne skupštine, dok se 2017. samovoljno povuklo iz procesa zbog nedostatka podrške. Kosovo prošle godine nije dobilo dovoljan broj glasova.