Nova vlada Kosova biće predstavljena Skupštini na usvajanje u ponedeljak, 3. februara, skoro četiri meseca nakon održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Sastav buduće vlade, međutim, još uvek je neizvestan.

Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK), prva i drugoplasirana partija na izborima održanim 6. oktobra 2019. godine, nisu uspele da postignu dogovor o zajedničkoj vladi, iako su i tokom predizborne kampanje, kao i posle izbora, iznosili da će vladu formirati isključivo zajedno.

Obe partije su u prošlom skupštinskom sazivu bile u opoziciji.

Šta je kamen spoticanja?

Dok je ranije kamen spoticanja bila pozicija predsednika države, koju ju zahtevao DSK, ono što sada koči dogovor je pozicija predsednika Skupštine Kosova, na koju je pre mesec dana izabran poslanik pokreta Samoopredeljenje Gljauk Konjufca (Glauk Konjufca).

Naime, DSK i dalje zahteva da pored predsednika države, onda kada aktuelnom predsedniku istekne mandat 2021., dobije i poziciju predsednika Skupštine, pored pet ministarstva.

Za Albina Kurtija (Aljbin Kurti), lidera pokreta Samoopredeljenje i mandatara buduće vlade Kosova, povratak na situaciju od pre 26. decembra kada je Konjufca izglasan za predsednika Skupštine u nedostatku dogovora sa Demokratskim savezom, je neprihvatljiv.

Pročitajte i ovo: Konstituisana Skupština Kosova, sledi formiranje Vlade

DSK je takođe predložio da rukovodi Skupštinom do izbora predsednika države, a da onda poziciju predsednika Skupštine vrati Samoopredeljenju, što taj pokret takođe odbija. DSK smatra da je takav potez potreban u cilju balansiranja vlasti.

Da li će Konjufca podneti ostavku?

I pored toga što nema dogovora sa DSK, Kurti je podneo zahtev predsedništvu Skupštine da se za ponedeljak sazove sednica za izglasavanje nove vlade, o čemu je odlučilo predsedništvo Skupštine u petak.

Konjufca je nakon zasedanja predsedništva kazao da se razgovori sa DSK nastavljaju, i da je optimista po pitanju postizanja dogovora.

Glauk Konjufca

“Niko ne može da zaustavi formiranje vlade”, dodao je on.

Na pitanje novinara da li će da podnese ostavku u cilju postizanja sporazuma sa DSK, Konjufca je u danas, 31. januara, izjavio da “nije vreme za ostavke već za imenovanja”.

Bez glasova DSK, Kurtiju je nemoguće da formira vladu.

DSK ne odustaje

A poslanik DSK Besian Mustafa je izjavio da u njegovoj partiji i dalje vlada pozitivna klima po pitanju postizanja sporazuma sa Samoopredeljenjem.

“Jasno smo stavili do znanja da jedini partner može biti Samoopredeljenje. Postoji volja za postizanjem sporazuma sa Samoopredeljenjem", kazao je Mustafa.

Na pitanje novinara da li veruje da će Kosovo u ponedeljak dobiti premijera, Mustafa je odgovorio potvrdno.

Pročitajte i ovo: Kurti predstavlja sastav nove vlade 3. februara

Ukoliko Kurti ne postigne dogovor sa DSK, druga opcija je da pokuša da formira manjinsku vladu.

Ima li šansi drugi scenario?

DSK prethodno je saopštio da bi i podržao samo vladu Kurtija. Ukoliko se ni takva vlada ne izglasa, na osnovu Ustava Kosova, predsednik države u roku od 10 dana imenuje drugog kandidata za mandatara vlade, a ukoliko ni tada nema uspeha, raspisuju se izbori.

U slučaju određivanja drugog kandidata za mandatara, otvaraju se dileme po pitanju toga da li bi on trebalo da bude ponovo iz pobedničke partije, u ovom slučaju iz Samoopredeljenja, ili iz neke druge partije, pod uslovom da drugi kandidat dokaže da ima potrebnu većinu u Skupštini.

Predsednik Kosova Hašim Tači poverio je mandat za sastav nove vlade Albinu Kurtiju, 6. januara 2020.

DSK Kosova saopštio je da u ovom izbornom procesu, ukoliko ne postigne dogovor sa Samoopredeljenjem, neće razgovarati ni sa jednom drugom partijom o formiranju vlade.

Demokratska partija Kosova, partija predsednika države Hašima Tačija (Hashim Thaci) i Alijansa za budućnost Kosova, stranka odlazećeg premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj), već su se izjasnile da će u ovom sazivu biti u opoziciji.

Koji su mogući izlazi iz postizborne krize?

Kosovski analitičar Naim Rašiti kaže da između Samoopredeljenja i DSK pre vlada nepoverenje nego nesporazum o raspodeli pozicija. Ističe dve opcije u ovakvoj situaciji.

"Prva verzija je da mandatar u drugom pokušaju formiranja vlasti bude neko drugi, a što će sigurno predsednik tražiti u slučaju da Samoopredeljenje ne uspe da obezbedi većinu. Druga verzija je formiranje privremene, tehničke vlade do jeseni, kako bi se stvorili uslovi za funkcionisanje institucija, a onda raspisali novi izbori na jesen", kaže Rašiti.

Pročitajte i ovo: Od izborne promene do postizbornog mrcvarenja

Pokret Samoopredeljenje i DSK su svoju potencijalnu koaliciju nazvali 'koalicijom nade', a obećanja su bila da će dve strane odmah po potvrđivanju izbornih rezultata postići sporazum.

Dok su se ove dve partije složile o vladajućem programu, one ipak nisu mogle da postignu dogovor kada je u pitanju raspodela pozicija.