Osnovni sud u Prištini osudio je Lazara Dejanovića na osam meseci zatvora i novčanu kaznu od 10.000 evra, nakon što je sa Specijalnim tužilaštvom sklopio dogovor o priznanju krivice oko učešća u nasilnom protestu 29. maja prošle godine u Zvečanu, kada su se pripadnici srpske zajednice sukobili sa pripadnicima KFOR-a, vojne misije NATO-a na Kosovu.
Specijalno tužilaštvo Kosova je Dejanovića teretilo za napad na službeno lice i učešće u masi koja je izvršila krivično delo huliganizam.
Dejanovićev advokat, Ljubomir Pantović, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je njegovom branjeniku u kaznu zatvora uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 20. juna ove godine, odnosno da je ostalo da odsluži još četiri meseca zatvorske kazne.
Pored Dejanovića, na Kosovu je do sada uhapšeno još desetak osoba zbog "učestvovanja u nasilnim protestima" i napada na pripadnike KFOR-a, ali je većina postigla dogovor sa tužilaštvom o priznanju krivice.
- Na Kosovu podignuta optužnica protiv jedne osobe zbog napada na KFOR
- Zbog napada na KFOR osuđen na 15 meseci zatvora
Do izbijanja nasilja u Zvečanu na severu Kosova došlo je tokom protesta Srba koji su se protivili ulasku albanskog gradonačelnika u zgradu opštine, koji je pobedio na izborima nakon bojkota Srba.
Više od 90 pripadnika misije KFOR-a je 29. maja 2023. teže i lakše povređeno.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nasilje, pucnjava i suzavac nakon intervencije KFOR-a
KFOR je ranije saopštio da je napad na njegove vojnike bio "ničim izazvan i potpuno neprihvatljiv". KFOR je takođe poručio da se nada da i vlasti u Beogradu istražuju osobe koje su se posle nereda "vratile u Srbiju", te da se očekuje da svi počinioci budu "hitno procesuirani".
Nadležne institucije u Srbiji se do sada nisu oglašavale po tom pitanju, odnosno ne zna se da li srpske vlasti vode neki proces protiv osoba koje su učestvovale u napadu na KFOR.
Kosovo je za ove nemire okrivilo Srbiju, navodeći da iza nemira u Zvečanu stoji zvanični Beograd i "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću".
Beograd je to negirao i odgovornost prebacio na premijera Aljbina Kurtija (Albin) uz poruku da je njemu "odgovaralo da dođe do sukoba NATO-a i Srba".