Osim sporta i kulture, Kosovo se malo čime može pohvaliti u 2016. godini. Nasleđeni problemi iz prethodne prenose se i na narednu godinu.
Odlazeću 2016. propratili su protesti opozicije i civilnog društva, što zbog obaveze Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, što zbog Specijalnog suda za ratne zločine, te izbora Hašima Tačija za predsednika Kosova.
Posebno se protestvovalo protiv urađene demarkacije sa Crnom Gorom što je Kosovo i 2016. ostavilo bez vizne liberalizacije.
Kosovo je nastavilo borbu protiv terorizma te su nadležni u par navrata naveli da je Kosovo, zahvaljujući usvojenom zakonodavstvu, zabeležilo pad kada je u pitanju odlazak Kosovara na strana ratišta.
Sloboda medija na Kosovu je bila na najnižem nivou, korupcija je i dalje „rak rana“ za institucije, što su nedavno potvrdili i ambasadori KVINT-e u Prištini.
Pozitivan događaj: Rudnik Trepča
Ono što je za veći deo Kosova bilo pozitivno jeste svakako Zakon o rudniku Trepča, kojim se predviđa 80 odsto vlasništva Vlade u Prištini i njen ulazak u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. To je, međutim, naljutilo kosovske Srbe i Srbiju koja smatra Trepču svojim vlasništvom, te je dovelo i do bojkota kosovskih institucija od strane srpskih predstavnika, koji i dalje traje.
Na čekanju su i dalje Zajednica, početak rada Specijalnog suda za ratne zločine, vizna liberalizacija, formiranje Vojske Kosova, te nastavak političkog dijaloga sa Srbijom.
Ovo poslednje je neizvesno, uzimajući u obzir naoštrene odnose na relaciji Priština-Beograd, pre svega zbog neformiranja Zajednice i zbog izgrađenog zida u Severnoj Mitrovici. Pri kraju same godine, tek otvoreno predstavništvo Vlade Kosova na severu napadnuto je eksplozivnom napravom koja, srećom, nije eksplodirala.
Godina će ostati upamćena i po tragičnoj smrti mladog aktiviste pokreta Samoopredeljenje, Astrita Deharija, u prizrenskom zatvoru – smrt koja je, po zaključku nadležnih institucija prouzrokovana samoubistvom, dok smrt porodica i pokret Samoopredeljenje smatra ubistvom.
Sahrana aktiviste Astrita Deharija
Kosovo se krajem godine jedino može pohvaliti dobijanjem svog pozivnog broja 383, a proces prelaska zemlje na taj broj može trajati i do dve godine.
Ove godine takođe je stupio na snagu prvi ugovorni sporazum sa Evropskom unijom, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Ostale pozitivne vesti sa Kosova ticale su se uglavnom sporta i kulture.
Džudistkinja Majljina Keljmendi donela je prvo olimpijsko zlato Kosovu. Pre toga, Kosovo je primljeno u UEFA i FIFA. Po prvi put, filmsko ostvarenje sa Kosova „Shok“ našlo se u konkurenciji za Oskara.
Jedna od značajnijih poseta međunarodnih zvaničnika svakako je bila ona američkog potpredsednika, Džoa Bajdena, koji je upozorio kosovske političare da moraju formiraju Zajednicu i da reše pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom. Kosovo su posetili i britanski princ Čarls i njegova supruga, vojvotkinja Kamila.
Seljamanaj: Građani ostaju na margini
Kosovski analitičar Driton Seljmanaj kaže da se svi izazovi iz 2016. prebacuju na 2017, te da se radi uglavnom o prioritetima državnih organa koji prevazilaze svakodnevni život građana. Neki prioriteti se i dodaju, kao što je funkcionalizacija Specijalnog suda za ratne zločine.
„Dijalog sa Srbijom je na najvećoj raskrsnici od samog početka ovog procesa, na gorućoj je tački sada jer je u pitanju tendencija međunarodne zajednice i kosovskih vlasti da se okonča ovaj pregovarački proces o tehničkim pitanjima o kojima se do sada razgovaralo. A u međuvremenu smo i na političkoj raskrsnici zbog izgradnje zida na severu, zbog pristupa Srpske liste, ali i zbog kašnjenja u formiranju Zajednice“, kaže Seljamanaj.
Vaš browser nepodržava HTML5
Novi zid u Severnoj MItrovici
Pored dijaloga i Zajednice, pitanje demarkacije će i dalje ostati aktuelno.
„Sve ovo nisu laki izazovi za trenutno rukovodstvo. Zbog Zajednice i demarkacije imali smo i nasilja u Skupštini. Vlada je do sada, i pored velikog broja glasova, dokazala da ne može da se suoči s ovim temama“, kaže Seljamanaj.
On navodi da su kompromis i konsenzus među političkim partijama potrebni za sve pomenuto.
„Ili se trebaju rešiti ove teme, ili se treba ići u nove izbore koji možda i neće da donesu rešenje u pitanjima koja prevazilaze realne probleme građana Kosova“, kaže on.
Građanin Kosova, dodaje Seljamanaj, ostaje na margini javnog života na Kosovu.
„Narod na Kosovu, bez obzira na etničku pripadnost, jedino je deo javnih obraćanja političara radi sopstvenih interesa. Realan život građana, njihovi problemi, govore da moramo da damo maksimum za obrazovanje, zdravstvo i kulturu kako bi imali drugu perspektivu. Izveštaj PISA-e koja je Kosovo ocenilo veoma loše, i svi ostali međunarodni izveštaji, veoma su obeshrabrujući jer govore da su investicije političke klase isključivo deo uskih interesa određenih političkih i nepolitičkih grupa. Interesi građana su tercijalni. I to treba da se promeni, a to se postiže glasom“, zaključuje Seljmanaj.