Podaci jedne bezbednosne institucije na Kosovu ukazuju da Srbija obnavlja kancelarije pri svom Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) na severu Kosova.
Prema podacima do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE), u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, od 11. maja ove godine stavljene su u funkciju kancelarije MUP-a Srbije, koje su bile aktivne do 2013. godine.
Prema istim podacima, glavni ured MUP-a bi trebao da bude u Zvečanu, kod Osnovne škole "Vuk Karadžić".
RSE nije uspeo da potvrdi ove informacije na terenu, ni u institucijama Srbije.
Srbija je svoje bezbednosne strukture u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću imala do 2013. godine.
One su nakon dogovora u okviru Briselskog dijaloga, integrisane u kosovske institucije, uglavnom u Policiju Kosova.
Međutim, gotovo svi pripadnici Policije Kosova iz srpske zajednice su krajem prošle godine podneli ostavke, protiveći se odluci Vlade Kosova oko preregistracije vozila.
Pročitajte i ovo: Predstavnici Srba sa severa Kosova izlaze iz institucijaSrbija je ovakav potez podržala i zauzvrat svima dala ugovore na osnovu kojih dobijaju platu. U tim ugovorima, pored ostalog, piše da bi trebali da rade u korist srpske zajednice.
"Dosta je bilo", bile su reči tadašnjeg šefa operative u Policiji Kosova za region sever, Aleksandra Filipovića, koji je prvi skinuo uniformu.
Za ovakav čin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je Filipovića Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".
Pročitajte i ovo: Orden Srbije za nesprovođenje odluka Vlade KosovaFilipovićeva posete tajnoj policiji Srbije
Prema kosovskim bezbednosnim podacima, u koje je RSE imao uvid, upravo je Filipović u sredu, 10. maja, bio na sastanku u prostorijama Bezbednosne informativne agencije (BIA) u Beogradu.
Nakon toga je, po nalogu Filipovića, drugi bivški funkcioner u Policiji Kosova, Goran Živković, obavestio sve bivše komandire policijskih stanica u opštinama na severu da se otvaraju dve kancelarije MUP-a Srbije u Severnoj Mirovici.
Živković je javnosti poznat kao komandir policijske stanice Mitrovica Sever, a maja 2022. je javnost obaveštavao da se oko 60 osoba nalazi na spisku osumnjičenih “za rušenje ustavnog poretka Kosova”.
Inače, jedna kancelarija u Severnoj Mitrovici bi trebala da bude funkcionalna u prostorijama koje je ranije koristio MUP Srbije, a druga u zgradi Privremenog opštinskog organa, koji radi u sistemu Srbije.
Gde bi još trebale biti kancelarije?
Podaci do kojih je došao RSE pokazuju da bi iste kancelarije trebale da budu otvorene u Leposaviću i Zubinom Potoku, takođe u prostorijama koje je ranije koristio MUP Srbije.
Takođe, prisustvo MUP-a Srbije planirano je i u selu Rudare kod Zvečana.
Rudare se nalazi na magistralnom putu Mitrovica – Leposavić i poznato je po barikadama koje se u tom mestu postavljaju od 2011. godine sa ciljem da se kosovske vlasti spreče u uspostavljanju vlasti na severu.
RSE je pokušao da stupi u kontakt sa Filipovićem i Živkovićem kako bi proverio ove navode, ali bezuspešno.
Takođe, RSE se obratio BIA i MUP-u Srbije sa upitom da potvrde ili demantuju informacije do kojih je došao, ali odgovor nije stigao.
Pročitajte i ovo: Gradonačelnici i odbornici opština na severu Kosova podneli ostavkeOve navode nisu komentarisali ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi Kosova.
Filipović od Vučića tražio bezbednosnu sigurnost
“Dodatnu pomoć” od Srbije Filipović je od predsednika Aleksandra Vučića zatražio na sastanku 13. aprila u Raškoj. Na to ga je Vučić ohrabrio da kaže “otvoreno šta je to što očekuje, da svi ljudi u Srbiji znaju kako to izgleda i šta je to što stvarno misle”.
Tada je Filipović rekao da je Srbima na Kosovu neophodna bezbednosna sigurnost.
“Znamo da ste uputili zahtev KFOR-u za povratak naših bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji i znamo da su oni taj zahtev odbili, jer postoji mnogo njih koji priželjkuju da Srba na Kosovu i Metohiji ne bude. Zato naš narod, posebno danas, očekuje vašu reč. Predsedniče, da nam kažete, pokažete put kojim ćemo da idemo”, rekao je Filipović.
“Ne žurite s tim”, odgovorio mu je je Vučić i dodao da “za to uvek ima vremena”.
KFOR (vojna misija NATO-a na Kosovu) je decembra prošle godine odbila zahtev Srbije da na Kosovo vrati 1.000 pripadnika svoje vojske i policije. Zvanični Beograd je ovakav zahtev uputio nakon tenzija i barikada na severu Kosova.
Ovakom zahtevu su se kategorički usprotivile i SAD, što je u intervjuu decembra prošle godine za RSE rekao američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Escobar.
Rekao je i da Kosovo “ima veoma čvrste bezbednosne garancije od SAD."
Nakon ovog Filipovićevog zahteva, na istom sastanku u Raški su i drugi od Vučića zatražili da ih “zaštiti”, na šta je on odgovorio: “Znam da je jedina vest koja bi vas obradovala da uđe srpska vojska na Kosovo i Metohiju i znam da vas suštinski sve drugo mnogo manje interesuje”.
“Tek tada biste se osećali sigurnim”, rekao je Vučić, ali je sve ipak “zamolio” za strpljenje i očuvanje mira.
Pročitajte i ovo:
Nedovoljno zainteresovanih za mesta u policiji na severu KosovaKFOR odbio povratak srpskih snaga na Kosovo, kazao VučićZašto je Srbija podigla borbenu gotovost vojske i policije na najviši nivo?Ko je Aleksandar Filipović?
Ovo nije prvi put da kosovski bezbedonsni organi Aleksandra Filipovića dovode u vezu sa bezbednosnim službama Srbije.
On je u kosovsku Policiju integrisan iz MUP-a Srbije na osnovu Briselskog sporazuma.
RSE je decembra prošle godine došao do podataka da je Filipović 2016. postao komandir policijske stanice u Leposaviću na zahtev Milana Radoičića.
Radoičić je potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Na Kosovu je za njim raspisana poternica, a SAD su ga stavile na crnu listu zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal.
Pročitajte i ovo: Beogradske veze bivših srpskih policajaca na KosovuTakođe, RSE je imao uvid u podatke koji pokazuju da je Filipović imao je bliske veze i Milanom Mihajlovićem, koji je uhapšen oktobra 2022. zbog sumnje da je umešan u ubistvo opozicionog političara Olivera Ivanovića.
Održavao je bliske kontakte sa ruskim predstavnicima na Kosovu, kao što je Aleksandar Rozhdestvenski iz ruske Kancelarije za vezu na Kosovu.